Jugoslovenski glas odzvanja

 

Često slušam priče o staroj “Jugi”, kako nostalgičari vole da je nazovu. Uglavnom su to priče o nekim lepim vremenima, koje ja, kao rođena u pogrešno vreme, nisam zapamtila. Često ljudi kažu da žude za tim periodom kada je sve bilo drugačije, kada su ljudi umeli da cene prave vrednosti, kada se negovala ljubav, a rad i trud dizali na pijedestal. Kažu stari, bila su to dobra vremena.

Priče su me intrigirale, ali o Jugi sam počela ozbiljno da razmišljam tek onog dana kada sam na televiziji, sasvim slučajno, pogledala spot Branimira Štulića i istog trena se zaljubila u staru, po meni, neprevaziđenu, jugoslovensku muziku. U prvi mah, pomislila sam – ovaj covek je sigurno bio “mrak” za žene svog vremena. Bilo kako bilo, Džoni je svakako legenda  koja živi i glavni krivac koji je moj muzički ukus usmerio ka ex yu rock sceni. “Ruina, ništavilo” i njegov stav okrenuli su me ka muzici iz mladosti mojih roditelja. Ubrzo su se pod moju kožu uvukli svi veliki hitovi Divljih jagoda, Crvene jabuke, Daleke obale, Prljavog Kazališta, Riblje Čorbe, Azre , Alise, Bajage i ostalih koje sam zaboravila. Toliko često ih slušam, da sam apsolutno zapostavila “hitove” svoje mladosti.

Kako je zapravo sve počelo?
Rok muzika je sasvim naivno ušetala na jugoslovensku muzičku scenu. Tačna godina nije nam dobro poznata, pa se može reći da jugoslovenski rok nema početak, ali ni kraj. Na scenu su najpre nastupili džez pevači, među kojima značajno mesto imaju Mile Lojpur, koji je delovao u Beogradu i Karlo Metikoš, koji je delovao u  Zagrebu. Jedna od prvih muzičkih grupa bila je Zlatni dečaci, koji su svoju kratku karijeru, započeli 1963. sa Bobom Stefanovićem na čelu. Ostaju upamćeni po Čudnoj devojci, čiju će melodiju mnogi prepoznati zahvaljujući filmu Lajanje na zvezde. Jedna od najvećih jugoslovenskih grupa, sarajevsko Bijelo dugme, osnovano je 1974, a njeni pevači bili su najpre Željko Bebek, a potom Alen Islamović. Pojavljuju se i prvi kantautori, među kojima se ističu Arsen Dedić i romantični Đole Balašević , koji karijeru započinje u grupi Rani mraz. Tokom sedamdesetih, pomama zvana disko zahvata i Jugoslaviju, a glavni krivac bio je popularni Sarajlija, Zdravko Čolić. Osamdesetih godina na scenu stupa Denis i Denis, sa Marinom Perazić u glavnoj ulozi, a 1989. grupa Riva pobeđuje na Evroviziji s pesmom Rock me baby. Devedesetih godina, Jugoslaviju zahvataju nemiri, nakon čega se ona raspada, a sa njom lagano odlazi i jaka rok scena. Besmisao rata najbolje opisuje pesma Moj druže beogradski, Jure Stubilića, frontmena grupe Film.

Jugoslavija je za sobom ostavila mnogo hitova, ploča i kaseta, sećanje na svirke i igranke, Jugo 45, kupovinu u Trstu, Zimske olimpijske igre održane u Sarajevu 1984, sećanje na druga Tita, školske uniforme, pionirske kape i štafete mladosti.

Poredeći muziku nekad i sad, uviđam da je ipak društvo glavni krivac. Današnjica, koja odiše pogrešnim uverenjima, svakako ne može pružiti muziku prepunu emocija i najčistijih osećanja, kad samo društvo, koje je stvara, peva i na kraju sluša, to ne nosi u sebi. Na sreću, postoji način doći do pravih stvari, koje su nažalost  zastarele među omladinom. Ipak, povrh svega, priznajem da sve češće nailazim na ljude koji dele moj stav o muzici. Postoje ljudi koji pomalo kaskaju u očima većine, mada samo oni znaju koliko su zapravo napredni. Postoje neki drugi svetovi, postoje druge dimenzije, postoje vredne stvari, samo se svi oni drže zajedno u tišini, dok jeftini tekstovi o drogama, alkoholu, noćnom životu i seksu imaju primat medju nasom omladinom.

Jugoslovenski hitovi ne izumiru, to je možda i najbolji svedok njihove vrednosti. Osvrnite se na jugoslovensku muzičku scenu, pronađite  sebe u nekom starom hitu, otkrijte magiju, zaljubite se i poverujte u ljubav.

 

AUTORKA TEKSTA: Tamara Kojić

Ocenite tekst: