Kako ekonomija objašnjava gotovo sve – Prikaz knjige “Ekonomski prirodnjak”

Zbog čega su bela jaja skuplja od smeđih? Zbog čega postoji lampica u frižideru, ali ne i u zamrzivaču? Zašto se mleko prodaje u pravougaonim tetrapacima, a gazirana pića u cilindričnoj ambalaži? Zašto ostavljamo napojnice konobarima, ali ne i službeniku kome plaćamo za izdavanje vozačke dozvole?


Može zvučati neobično da odgovore na postavljena pitanja pruža upravo ekonomija. Pod ekonomijom se ne podrazumeva samo ono što učimo na fakultetu niti šta se dešava na finansijskim i robnim tržištima. Ona je svuda oko nas i deluje na našu svakodnevicu, bilo da mi to primećujemo ili ne. Robert H. Frenk (Frank), profesor menadžmenta i ekonomije na Univerzitetu Kornvel, godinama podstiče svoje studente da postave sebi što je moguće interesantnija pitanja u vezi sa svojim okruženjem i da pokušaju da odgovore na njih. Studenti svoja objašnjenja daju u vidu pisanih radova koje profesor naziva ekonomskim prirodnjaštvom. Otuda i naslov knjige, koju je sačinio od najzanimljivijih sakupljenih radova. Koji je bio cilj? Da probudi moć zapažanja događaja i pojava kojih ranije nismo bili svesni.

Ekonomija dizajna
Zašto se mleko prodaje u pravougaonim tetrapacima, a gazirana pića u cilindričnoj ambalaži? Odgovor nam pruža princip isplativosti. Pravougaoni tetrapaci ekonomičnije ispunjavaju prostor od cilindričnih. Međutim, proizvodi se ne pakuju samo u pravougaone ambalaže. Zašto? Postoji par objašnjenja. Kako je objasnio pisac, jedno od njih je to da cilindričan oblik bolje podnosi pritisak koji stvaraju gazirana pića. Drugo može biti to što se ova pića često piju direktno iz ambalaže i ovakav oblik bolje pristaje šaci. Pravougaoni tetrapak mleka nije prilagođen šaci jer se ono najčešće ne pije direktno iz ambalaže. Čak i kada bi većina ljudi pila mleko iz tetrapaka, princip isplativosti predviđa da se verovatno ne bi prodavalo u ambalaži cilindričnog oblika. Kada je reč o mleku, ušteda prostora je važnija nego kod gaziranih napitaka. Mleko se skladišti u rashladnim vitrinama koje su skupe, kao i njihovo održavanje. Kod osvežavajućih napitaka to ne mora da bude slučaj. Oni se mogu držati i na otvorenim policama koje su jeftinije i ne iziskuju nikakve troškove. Zbog toga je prostor u rashladnim vitrinama vredniji i otuda je, za mleko, isplatljivija pravougaona ambalaža. Zbog čega postoji lampica u frižideru, ali ne i u zamrzivaču? Još jedan primer na koji odgovor može dati princip isplativosti. Sagledavaju se relevantni troškovi i dobit. Cena instaliranja lampice koja se automatski uključuje kada otvorite vrata frižidera u suštini je ista za oba dela ovog uređaja. Ovo bi predstavljalo fiksni trošak, tako da neće zavisiti od toga koliko će se puta otvoriti vrata. Dobit je jasna, omogućava da se lakše pronađe ono što se traži. Većina ljudi daleko češće otvara vrata frižidera nego zamrzivača, što znači da je dobit od svetla u frižideru veća. Trošak stavljanja lampice je isti u oba slučaja, ali princip isplativosti nalaže da je svetlo korisnije u frižideru nego u zamrzivaču.

Potražnja i ponuda na delu
Zašto su smeđa jaja u nekim zemljama skuplja od belih? Ni ukus ni nutritivna vrednost jaja ne zavisi od boje ljuske. Najverovatniji odgovor jeste da je skuplja proizvodnja smeđih, nego belih jaja. Boja jaja zavisi od rase kokoške koja ga snese. Smeđa jaja su često veća od belih, a budući da veličina zavisi od dnevnih kaloričnih potreba kokoške, skuplje je proizvesti smeđa jaja. Trebalo bi uzeti u obzir i faktor potražnje. Određenim potrošačima se možda ne dopada izgled belih jaja. Kao rezultat, oni su spremni da plate višu cenu za smeđa jaja. Da nema potražnje, smeđa jaja ne bi ni postojala u ponudi.

Misterije sveta rada
Zašto ostavljamo napojnice samo za određene usluge? Smatra se da su napojnice u restoranima uvedene kako bi se osoblje podstaklo da usluge budu još bolje. Vlasnici restorana su spremni da daju veće plate uslužnom, predusretljivom i ljubaznom osoblju zato što će gosti koji su otišli zadovoljni verovatno doći opet, a uslužno osoblje spremno je i da se više potrudi kako bi dobilo veće plate. Vlasnicima restorana je teško da neposredno nadgledaju kvalitet usluge. Ipak su gosti oni koji su u savršenom položaju da to rade. Većina ljudi često posećuje iste restorane, a konobar koji dobije velikodušnu napojnicu zbog dobre usluge potrudiće se da bude još uslužniji prilikom sledeće posete tih gostiju. Pritisak konkurencije u ugostiteljstvu ne omogućava uslužnom osoblju da iskorišćava mušterije uskraćivanjem dobre usluge onim gostima koji ne ostavljaju izdašne napojnice. Ako bi pokušali, mušterije bi, jednostavno, otišle u drugi restoran. Ali u drugim slučajevima, recimo u odeljenju za izdavanje vozačkih dozvola, nezadovoljni vozači ne mogu da završe posao na drugom mestu ukoliko ne dobiju zadovoljavajuću uslugu od službenika. U ovoj knjizi su, kroz još mnoštvo pitanja o kojima najverovatnije niste razmišljali, prikazani osnovni ekonomski principi na zabavan i slikovit način. Profesor Frenk se trudio da pokaže kako je ekonomija jedna sveobuhvatna nauka, koja može biti primenljiva u svim životnim oblastima. Studenti često imaju poteškoća da savladaju formule i grafikone koji se primenjuju u ekonomiji. Ovo je tako zbog toga što ljudski mozak lakše prima informacije ukoliko su one narativnog oblika. Oslanjajući se na ovo zapažanje, knjiga je pisana kao zbirka najzanimljivijih primera ekonomskog prirodnjaštva i vaše je samo da je pročitate.

AUTORKA: Natalija Popović

Ocenite tekst: