Kako je više u stvari manje

PARADOKS OBILJA

,,Tehnološki napredak je doveo do dramatičnog pada u ceni obrade i prenosa informacija. Rezultat je eksplozija informacija, a to je stvorilo ,,paradoks obilja”. Mnoštvo informacija dovodi do manjka pažnje. Kad su ljudi prezasićeni količinom informacija koje ih zapljuskuju, teško im je da znaju na šta da se usresrede. Pažnja, a ne informacija, postaje redak resurs, a moć stiču oni koji umeju da razluče vredne informacije od šuma iz pozadine.” Džozef S. Naj, Harvard univerzitet

Politikolozi, poput Džozefa Naja, govore o rasipanju moći kao posledici ovog fenomena. Logično je da ako informacija, koja često može imati veću korisnost od ostalih resursa, postane slobodna, ona raširi moć po sistemu. S jedne strane, disperzija moći je korisna s obzirom na to da lišava društvo monopola. Na primer, muški pol nema više monopol nad obrazovanjem, niti zarađivačkom sposobnošću.  S druge strane, teško je bilo predvideti da će obilje informacija, koje je danas svima dostupno, kreirati svojevrsne nus-pojave koje svakodnevno dopiru do nas.

Ispostavlja se da nas je gomila podataka toliko zaslepela da je prava retkost poznavati nekoga ko može da je razdvoji na bitno i nebitno. Usvajajući sve dostupne informacije postali smo kanta puna podataka koji nemaju dugoročnu vrednost. Iako je to zastrašujuće samo po sebi, nesvesni smo činjenice da nismo puki primaoci informacija. Mi, zapravo, doprinosimo rastu gomile. Jer ko od nas nije podelio detalje svog života sa ostalima na mreži? Međutim, implikacije su daleko konkretnije od haosa koji je opisan.

Studije pokazuju da marihuana smanjuje inteligenciju za 5%, dok ono što zovemo multitasking, ima negativan efekat na inteligenciju do čak 10%.

ODLUČIVANJE U PRAZNO

Malo je poznato da mozak troši veliki deo svoje energije na svakodnevno donošenje odluka. Činjenica da se nekada iscrpljeni vratite sa fakulteta znači da ste baš tog dana bili primorani da donesete veliki broj odluka raznih vrsta. One su, u Vašim očima, dovoljno ,,male” da ih niste svesni, poput – Da li da upamtim ovu informaciju? – Da li je poslednja informacija vredna beleženja? – Itd. Ipak, u tom slučaju, Vaš umor bi se mogao okarakterisati kao pozitivan, jer pretpostavljamo da Vam je dan proveden na fakultetu pozitivan korak u životu. Ono čega većina nije svesna  je da isti napor koristi svakodnevno za odluke poput – Da li mi se ova vest dopada? – Da li želim da prokomentarišem ovu sliku? – Da li podržavam izjavu ove osobe? – I slično. Tokom vremena koje provedete na društvenim mrežama, ili čitajući internet štampu, Vaš mozak je primoran da donese bezbroj odluka, koje su većinom irelevantne za razvoj Vaše ličnosti. Posledica je umor, koji veliki broj ljudi ne može da objasni.

OBILJE I MULTITASKING

Jedan od mitova modernog vremena je nužnost obavljanja više poslova simultano. Pretpostavlja se da ste vrlo sposobni ukoliko ,,uspešno” žonglirate gomilom podataka, misleći da tako sebi štedite vreme. Izraz multitasking potekao je sa zapada, kao kovanica koja objašnjava kako ,,bele kragne” istovremeno telefoniraju, potpisuju dokumenta, čuvaju decu i piju kafu. Brz način života proširio se do raznih delova sveta i sada možemo videti omladinu kako živi svoju verziju zapadnjaštva i multitaskuje. Nažalost, verzija mnogih podrazumeva da su na internetu u vreme kada bi trebalo da razgovaraju sa nekim ili obavljaju svoj posao. Fakat je da mozak (ili ono što mi o njemu za sada znamo) nije u stanju da bude aktivan na više polja u isto vreme, već svoj fokus deli na mikromomente koji pokrivaju samo jednu jedinu aktivnost. Dakle, kada multitaskujete, Vi obavljate dve ili više aktivnosti u vrlo kratkim, naizmeničnim, vremenskim intervalima, što rezultuje nižim kvalitetom obavljanja svih tih aktivnosti.

Po jednoj proceni, 161 milijarda gigabajta digitalnih informacija stvorena je i uhvaćena samo tokom 2006. godine. To je tri miliona puta više informacije nego u svim ikada napisanim knjigama.

OTROV ZA KREATIVNE

Kako zahteva najveću slobodu misli, čini se da obilje informacija može pospešiti kreativnost. Netačno. Fokus je srž kreativnosti, a on se gubi, što je posledica informacijama rastrzane svesti. Da biste sačuvali svoju maštu i neograničenu inteligenciju, neophodno je da se nečemu posvetite neometano, bistre glave.

NE ŽELIM POSLEDICU – PROMENIM NAVIKU!

Ključ oporavka je saznanje da nas kontrolišu navike. Najbolje rešenje može biti da ograničite svoje vreme pristupa mreži na nekoliko sati dnevno. U tih nekoliko sati ćete postići isto onoliko koliko biste postigli da čitav dan iseckate umrežavanjem. Pored toga, imaćete daleko više energije za odluke koje zaista utiču na Vas. U novom scenariju, internet je za Vas izvor informacija, a ne destinacija za godišnji odmor. Letujte negde drugde.

 

Marko STOJANOVIĆ

Ocenite tekst: