Klasična politička tragedija

Šta nam je činiti u slučaju kada ideološki i pedagoški nivo imaju znatne probleme, reflektujući devastirano stanje jedne naučne zajednice, koja se u svetskim okvirima sve slabije kotira?


Svako ideološko polje je opterećeno setom implicitnih apstrakcija koje u velikom broju slučajeva neopaženo zaobiđu fokus analitičke lupe. U samom centru ideološke matrice stoji sistem obrazovanja, važan centar produkcije i reprodukcije fundamentalnih civilizacijskih tekovina. Organizacija sistema obrazovanja, njegov cilj, metod i predstavnici, mogu odvesti društvo do visokog nivoa društvenog razvoja ili utamničiti razvojne nade budućih pokolenja. Kada govorimo o obrazovanju, moramo biti svesni da postoje dva važna nivoa edukativne strukture: ideološko-apstraktni i pedagoško-pragmatični.

Strukturni nivoi
Ideološko apstraktni nivo je tvrdo jezgro svakog obrazovnog procesa. U njemu se nalaze ideje o poželjnom izgledu sveta i metode koje su usmerene ka kretanju društva prema izabranim ciljevima. Put prema izabranim ciljevima se može odvijati putem tranzicije, koja označava razumevanje i imitiranje postojeće paradigme drugih zajednica ili putem transformacije, koja obuhvata set aktivnih politika usmerenih uspostavljanju opšte ideje o kvalitetu života u jednom društvu. Transformacija je metod koji se primenjuje kada je zajednica u izrazito neadekvatnom stanju, koje podrazumeva urušavanje ključnih institucija, pad moralnih normi i devastaciju kulturnog jezgra.

Profesori moraju biti uzor i snaga, plamen i elokvencija, koji talentovanim studentima mogu dati preko potrebnu uzdanicu. Ako profesor, učitelj ili nastavnik nije kvalitetan orator, sadržajan pisac i moralna veličina, profesorski poziv mu neće pristajati, niti će mladež u njemu videti osobu od autoriteta.

Drugi nivo edukativne strukture, pedagoško-pragmatični, obuhvata pojedinačne institute, organizacije i pojedince koji svojim radom i zalaganjem prenose ideološke manifestacije apstraktnog jezgra. Možemo tvrditi da je pedagoški nivo izrazito važan, jer profesori, nastavnici i učitelji imaju ulogu koja se najbolje može prikazati kroz lik Tarasa Buljbe, u istoimenom Gogoljevom romanu. Profesori su nosioci edukativne energije koja mora biti sposobna da razume svoje poreklo i ulogu a zatim da ohrabri i navede mlade da im se pridruže u težnjama prema društvenom boljitku.

Dva edukativna nivoa stoje u međusobno kauzalnom odnosu, stvarajući uslove za koherentan razvoj ili uvezani degres. Ako ideološki sloj nije adekvatno strukturiran, niti je usmeren ka stvaranju klime prosperiteta, pedagoški nivo drastično gubi svoju snagu. Mladi ljudi koji ne veruju u edukativne potencijale usled očiglednih protivrečnosti teorije i prakse, neće biti podložni pozitivnom duhu intelektualizma, već će težiti ponovnom uzdizanju grube plemenske zajednice i neobuzdanog primitivizma. Sa druge strane, ako pedagoški nivo nije vođen i kreiran od strane sposobnih pojedinaca, kadrih da stilski i sadržajno izvedu na noge ideološku paradigmu, ni izrazito kvalitetna, ekonomski održiva i moralno produhovljena težnja neće biti realizovana. Profesori moraju biti uzor i snaga, plamen i elokvencija, koji talentovanim studentima mogu dati preko potrebnu uzdanicu. Ako profesor, učitelj ili nastavnik nije kvalitetan orator, sadržajan pisac i moralna veličina, profesorski poziv mu neće pristajati, niti će mladež u njemu videti osobu od autoriteta.

Možemo postaviti pitanje: šta nam je činiti u slučaju kada ideološki i pedagoški nivo imaju znatne probleme, reflektujući devastirano stanje jedne naučne zajednice, koja se u svetskim okvirima sve slabije kotira? Na koji način pristupiti transformacionom obrascima, kako bi se kreativna snaga jednog naroda osposobila za velike ekonomske, pravne i kulturne promene? Odgovor ćemo pokušati da uobličimo u sledećem broju našeg časopisa!

AUTOR: Nebojša Novković

Ocenite tekst: