Ključ je u istrajnosti

Za ovaj broj MonopolList-a imali smo priliku da sa kolegom Đorđem Gajićem porazgovaramo o uspehu koji je postigao i daljim životnim planovima. Mladi Kruševljanin je sa samo 21. godinom, posle tri i po godine i paralelnim studiranjem na FON-u stekao zvanje diplomiranog ekonomiste. Pored 60 položenih ispita nema nameru da prestane da uči i usavršava se.


ML: Šta te je motivisalo da konstantno vredno radiš i diplomiraš pre roka uz paralelno studiranje na FON-u?

Primarna motivacija mi je bila da vreme za koje ću skratiti studiranje iskoristim pametno, recimo, da pronađem praksu i spremim se za master. Ceo slobodan drugi semestar u 4. godini bi mi, takođe, omogućio da se posvetim studijama na FON-u. Primer moje sestre, koja je tada bila student dva fakulteta, naveo me je da izazovem sebe. Na početku je postojao strah, ali kasnije je sve bilo drugačije. Za razliku od srednje škole gde je sve isprogramirano, fakultet omogućava da pronađemo sebe u onome što volimo.

ML: Da li si koristio neke tehnike učenja i koliko su ti one pomogle da lakše savladaš gradivo?

Suština je pronaći prave informacije. Pre svega one zvanične, a onda savete od kolega koji su slušali predmete. U mom slučaju, ne postoji posebna tehnika ili redovnost, ključ je u istrajnosti. Ne odustajem ako sam umoran ili ako mi nije do učenja, već želim da sve dovedem do kraja.

ML: Za ovakve rezultate je zasigurno ključ u organizaciji. Možeš li da nam kažeš kako izgleda jedan tvoj tipičan radni dan?

Ne postoji tipičan radni dan. Od prvog predavanja sam shvatio da je moje zanimanje student i da u skladu sa tim sam donosim odluku o tome da li radim danas ili sutra, da li želim da zbijem sve u dva dana ili radim redovno. Suština je u istrajnosti, ne toliko u organizaciji. Kada dođe ispitni rok i vreme da se uči, onda se uči. Ja kao neko ko nije jutarnji tip ustanem oko 10.30, spremim se i radim dok ne završim sve planirano. Nakon toga, neophodno je da odvojim vreme da se malo odmorim kako bih sutra mogao opet da radim.

ML: Koliko je bilo potrebno odricanja da bi bio uspešan student?

Zahteva neki stepen odricanja, ali ne onoliko koliko mi je to delovalo na početku. Svaki čovek mora da se odrekne nečega da bi dobio nešto drugo, ali nemam osećaj da sam išta propustio. Ja baš volim da se družim i socijalni život uglavnom nije trpeo, jedino spavanje ponekad.

ML: Šta je presudilo da ostaneš da studiraš u Srbiji iako si primljen i na Univerzitet Bokoni u Milanu?

Studiranje u inostranstvu bi zahtevalo, po mom mišljenju, ostanak u inostranstvu, jer povratak u Srbiju ne bi omogućio ostvarivanje u poslovnom planu. Odnos odricanja i dobijanja nije veliki. Želja mi je da živim i radim u Srbiji, ovde sam proveo ceo svoj život i moja teorija je da ovde treba da ostanem. Kao Kruševljaninu, želja mi je bila i da upoznam Beograd, naš veliki i prelep grad. Vani bih se uvek osećao kao stranac, odlazak bi mi uskratio upoznavanje i sklapanje kolegijalnih i prijateljskih odnosa, koji su meni zaista važni. Ovakav stav je potpuno odvojen od želje za usavršavanjem i studiranjem mastera u inostranstvu. Znanje koje sam stekao u Srbiji želim tamo da nadogradim, pre svega, da steknem internacionalno iskustvo, da naučim da gledam iz druge perspektive, upoznam drugačiji način učenja i rada, usavršim jezik, upoznam kulturu i nove kolege. Jednostavno, da shvatim šta je bolje ovde, a šta tamo, kako bih kasnije mogao da uložim napor za neke promene.

ML: Možeš li da nam uporediš studiranje na EKOF-u sa studiranjem na FON-u?

Iz mog iskustva, kao studenta oba fakulteta, zaključak je oba zahtevaju vredan rad. I na jednom i na drugom postoje teži i lakši ispiti. Međutim, u proseku, smatram da je EKOF zahtevniji. FON, za razliku od EKOF-a, forsira interaktivni rad, studenti ulaze u diskusiju sa profesorima, što je posledica manjih grupa na časovima u odnosu na EKOF. Izrada studija slučaja i učestvovanja na takmičenja podržana od strane profesora velika su prednost FON-a, dok je na EKOF-u ovo novije, ali svakako da se budi svest o ovakvom načinu učenja. Odličan primer je novi Start up centar.

ML: I za kraj, da li imaš neki savet za kolege koje je inspirisala tvoja priča?

Činjenica je da svi imamo na raspolaganju dan od 24č i da sve može da se stigne. Ne odustajte od svojih planova i želja, trudite se maksimalno. Važno je da uvek nađete svrhu u svemu što radite – to je ključ moga uspeha. Da nisam znao svrhu, nikad ne bi ostvario ono što jesam. Takođe, okružite se ljudima koji će vas podržavati, davati vam snagu kad mislite da je nemate i biti uz vas u svakom trenuku koji se vama čini važnim, zbog toga sam zahvalan svojim prijateljima i porodici.

INTERVJU VODILE: Sanja Vuksanović i Ljubica Radovanović

Ocenite tekst: