Ključna godina za Makedoniju

Dokaz da na Balkanu nikad ništa ne miruje pokazuju nam i skorašnji događaji, kao i problemi koji se iznova javljaju, a ovaj put žarište se nalazi na tlu Makedonije gde se u poslednjih par meseci oseća velika tenzija. Da li će država uspeti da pronađe rešenje za mnogobrojne probleme, od kojih je glavno pitanje novog naziva Makedonije, sačekaćemo da nam pokaže vreme.


People wave Macedonian flags during a protest in a central square in Skopje on March 4, 2018.
Right-wing and diaspora organizations protested against a possible compromise with Greece on the country’s name which they say would damage the national interest. / AFP PHOTO / Robert ATANASOVSKI (Photo credit should read ROBERT ATANASOVSKI/AFP/Getty Images)

Poznato je kroz istoriju da Grčko-makedonski spor oko imena traje već 26 godina. Prilikom raspada SFRJ, Makedonija menja ime u FYRM (Former Yugoslav Republic of Macedonia – Bivša Jugoslovenska republika Makedonija), što je određeno kao obostrano prihvatljivo trenutno rešenje. Naime, Grci objašnjavaju kako je Makedonija ime njihove severne pokrajine još od antičkih vremena i upravo to predstavlja problem koji zahtevaju da bude rešen, ne želeći da na bilo kakav način dovedu sebe u odnos sa Makedoncima i tako „uprljaju” svoje antičko poreklo sa slovenskim narodom i oskrnave svoju slavnu naciju i istoriju. Grčka strana ne dozvoljava da Makedonija dobije članstvo u EU ili stupi u NATO pod tim imenom i stavlja veto kao članica EU na priključenje Makedonije sve dok ona ne promeni ime, što je jedan od ključnih razloga zašto se Makedonija još nije našla kao član EU.

Otpor stanovništva
Nezadovoljstvo Grka odjeknulo je kada su se pojavile naznake za nove nazive Makedonije. Pominjanje reči „Makedonija” nije prihvatljivo za Grčku stranu, što su pokazali protestima 21. januara ove godine kada se u centru Soluna okupilo preko 100.000 demonstranata, dok organizatori protesta navode kako je na demonstracijama bilo čak 400.000 ljudi.

Predsednik Đorđe Ivanov odbija da potpiše dekret stupanja na snagu zakona o dvojezičnosti i poziva parlament da još jednom razmotri plan navodeći da postoje greške u zakonu i da se kosi sa Ustavom.

Protivljenje se javilo i sa druge strane kada je preko 10.000 Makedonaca demonstriralo na trgu u Skoplju, kako navodi agencija „MIA” , kao i da je protest organizovalo udruženje „Za zajedničku Makedoniju” sa ciljem odbrane imena države i indetiteta nacije.

Korak napred
Posle razgovora premijera Grčke Aleksisa Ciprasa i premijera Makedonije Zorana Zaeva u Davosu, Makedonija je pristala da promeni ime aerodroma i auto-puta nazvanim po Aleksandru Makedonskom, kao simbol dobre volje. Nekoliko dana nakon sastanka, brza reakcija Makedonije kao rezultat ima promenu imena auto-puta u „Prijateljstvo”, navodeci da je otvorena i spremna za saradnju. Kao potencijalni nov naziv Makedonije navode se: Republika Severna Makedonija, Republika Gornja Makedonija, Republika Vardarska Makedonija, Republika Makedonija (Skoplje).

Obe države intenziviraju pregovore radi rešavanja tog problema kao poslednjeg koraka pre samita koji će se održati u junu ove godine, kako bi Makedonija konačno otpočela pregovore sa EU ili NATO.

Prisilna dvojezičnost?
Zakon o dvojezičnosti, po kome se izjednačavaju albanski i makedonski jezik, usvojen je u januaru ove godine od strane većine makedonskog parlamenta, dok je glasanje bojkotovala glavna opoziciona partija. Predsednik Đorđe Ivanov odbija da potpiše dekret stupanja na snagu zakona o dvojezičnosti i poziva parlament da još jednom razmotri plan navodeći da postoje greške u zakonu i da se kosi sa Ustavom. Po Ustavu Makedonije, predsednik ima pravo da vrati zakon na ponovno razmatranje, ali ako zakon opet dobije većinu on se usvaja. „Zakon o dvojezičnosti je u potpunosti u okviru Ustava i zadovoljava duh Ohridskog okvirnog sporazuma. Prošao je sve faze u vladi. Žao nam je što predsednik nije potpisao zakon i nije uspeo da u poslednjoj godini svog mandata bude kohezioni faktor društva”, rekao je potpredsednik vlade Bujar Osmani, preneli su makedonski mediji. Ovaj zakon je do sada važio samo u oblastima Makedonije gde žive Albanci, međutim od sada će se primenjivati na celoj državnoj teritoriji. Ovim je usvojen glavni zahtev u takozvanoj „Tiranskoj platformi” koja je bila uslov za formiranje vlade Zorana Zaeva. Zakon bi trebalo da počne sa primenom u junu ove godine. Dvojezičnost će funkcionisati u pismenoj i usmenoj komunikaciji, a albanski jezik postaje službeni u svim organima državne vlasti, centralnim institucijama, javnim preduzećima, agencijama i direkcijama. Mnogi su okarakterisali pojavu dvojezičnosti kao korak ka federalizaciji i rasparčavanju države na dva dela, ali i da Makedonija ne bi mogla biti dvonacionalna država jer u njoj žive građani i drugih nacionalnosti.

AUTORKA TEKSTA: Jasna Krivačić

Ocenite tekst: