Knjiga koricu menja, ali sadržaj ne

U septembru ove godine, tačnije 15. septembra, navršilo se deset godina od kako je banka Liman Braders (Lehman Brothers) bankrotirala. Ovaj događaj se često smatra „tačkom preseka“ finansijskog kraha od kad je počela najveća recesija u savremenoj istoriji. Ipak, kako se ova godišnjica desila u septembru kada je prvi broj MonopolLista u akademskoj godini tradicionalno i uobičajeno posvećen početku iste i dočeku novih kolega, ovoj temi nismo mogli tada da se posvetimo, pa smo je pomerili za naredni broj, tj. ovaj, novembarski.


Tema svetske ekonomske krize nakon deset godina postala je nekako i izlizana, ali i dalje nedorečena. I nakon što se svetska privreda oporavila od kraha, mnoge zemlje sada trpe drugačiji oblik štete koju je prouzrokovala recesija, te danas u različitim zemljama vidimo varijacije na istu temu, koje se kreću od Bregzita, idu preko jačanja desnice u Evropi i izbora Donalda Trampa u SAD, sve do nedavnog izbora desničara Žaira Bolsonara za predsednika Brazila.

Dok se sve veći deo sveta nosi sa ovim političkim posledicama finansijske krize, postavlja se pitanje koje su bile posledice svega toga na ekonomiju koja se nas studenata tiče, a to je ona koju učimo u svojim udžbenicima? Da li se išta promenilo? Teorija koju učimo i dalje je ista, samo su joj pridodata poglavlja koja opisuju propuste regulatornih tela i događaje koji su doveli do samog izbijanja krize 2008. Ali da li je dovoljno samo dodati lekcije iz ekonomske istorija, bez veće revizije onoga čemu se uče budući ekonomisti, a što su suštinski iste teorije i postulati na kojima su se iškolovale prethodne generacije ekonomista, koje nisu ni konstatovale šta im se pod nosem dešava?

Knjige koje se koriste na većini univerziteta, pa i na našem fakultetu, proizvod su mejnstrim, neoliberalne ekonomske naracije, koja koliko god da pokriva osnovne ekonomske teorija, propušta da dopusti veći prilivi drugačijeg sagledanja ekonomije i ekonomskih problema. Upravo taj nedostatak i slepo verovanje onome što se iznova i iznova upija iz jednih te istih izvora doprinelo je tome da oni koji su gledali šire od striktno utvrđenog i koji su pred izbijanje krize upozoravali na nepravilnosti na tržištu ne budu shvaćeni ozbiljno, jer ne duvaju u jedra zajedničkog diskursa ostatka obnevidelih obožavatelja.

Dakle, nedostatak pluralizma u ekonomskoj diskusiji i veće izlaganje studenata ekonomije alternativnim pristupima i teorijama samo pravi štetu. Umesto da se univerziteti i akademske institucije hrabro vode željom da se znanja stvarno šire i usavršavaju, oni se čvrsto drže ustanovljenog i ne dopuštaju promenu paradigme, koju je, kao što znamo iz prvih lekcija Strategijskog menadžmenta, teško promeniti.

Ali, ako je nešto teško promeniti, ne znači da to svejedno ne treba i učiniti, jer nakon deset godina, nismo se preterano pomerili iz mesta, te nije isključeno da ponovo srljamo u iste greške.

AUTORKA: Dunja Ilić

Ocenite tekst: