Ko reskira, taj (ne)profitira!

Na osnovu referenduma 23. juna 2016. godine, 51,9% stanovnika Ujedinjenog Kraljevstva izglasalo je napuštanje EU. Posledice ovog poduhvata nisu  još uvek tačno poznate, ali predviđanja naroda i stručnjaka ukazuju na moguće ekonomsko slabljenje Velike Britanije u godinama pred nama. Razlozi za ovakva razmišljanja nalaze se u brojnim efektima koji već sada menjaju stanje i prilike britanske ekonomije.


Uticaj Bregzita na stanovništvo i celokupan  život unutar granica UK ostavlja posledice i u užem i u širem smislu. Makroekonomska strana svodi se pre svega na pitanje spoljne trgovine između ove dve organizacije. O donošenju trgovinskog sporazuma i sam britanski vrh je i dalje neodlučan, tako da ovo ostaje predmet rasprave koji sa sobom može doneti velike probleme. Ukoliko do toga ne dođe, uslediće, na osnovu pretpostavki, veliki gubici i na jednoj i na drugoj strani. Velika Britanija u narednim godinama može očekivati pad realnog dohotka po glavi stanovnika, te rast siromaštva usled novopostavljenih barijera za slobodnu trgovinu, direktne strane investicije i imigraciju. Institut za fiskalne studije objavio je izveštaj u kojem navodi da će BDP Ujedinjenog Kraljevstva opasti za čak 70 milijardi funti. Pored toga, promene u migracijama dovešće do smanjenja BDP-a po stanovniku, uz marginalne pozitivne efekte na rast i plate unutar nisko-obrazovnog sektora.

Rast cene življenja
Istraživanja već ostvarenih uticaja pokazala su da je od referenduma inflacija u Velikoj Britaniji porasla za 1,7% što godišnje košta jedno prosečno domaćinstvo 404 funte.  Sprovođenje Bregzita samo po sebi zahteva velike izdatke, pa se očekuje da će troškovi 2018. godine doživeti ekspanziju.
Makroekonomski pokazatelji i promene neosporno utiču na funkcionisanje pojedinačnih privrednih grana, a pesimizam stanovništva dodatno pospešuju negativne posledice izglasavanja Bregzita. Turizam čini oko 10% britanskog bruto domaceg proizvoda i zapošljava više od 3 miliona stanovnika . Međutim, sa izlaskom iz EU očekuje se da će UK izgubiti veliki broj posetilaca, usled ponovnog uvođenja graničnih prelaza. To bi značilo i manja primanja, kako državne, tako i ličnih kasa stanovništva. Pored toga, deprivacija britanske funte cini odmor u UK jeftinijim za strane turiste, a posetu inostranstvu skupom za stanovnike Velike Britanije. Ipak, analitičari su optimistični i veruju da ce tokom 2018. i 2019. godine uslediti jačanje valute u odnosu na evro i dolar, tako da će se izbeći veliki gubici u ovoj privrednoj grani.

Škotska preti novim referendumom za napuštanje Ujedinjenog Kraljevstva, nezadovoljna ishodom Bregzita.

Ispravna odluka ili pak greška?
Posebnu zabrinutost pokazuju mladi ljudi smatrajući da Bregzit sa sobom donosi lošije uslove studiranja i mogućnosti zapošljavanja u zemljama EU, kao i gubitak prava na besplatno lečenje tokom boravka u inostranstvu. Zato i ne čudi nastanak brojnih anti-Bregzit grupa, sastavljenih pretežno od mlađeg stanovništva, koje vode kampanju protiv napuštanja Evropske unije. One se zalažu za očuvanje poslova, niže cene, prava radnika, ali i bolju, snažniju Veliku Britaniju, u EU pre svega. Čak je i britanska premijerka Tereza Mej odbila da odgovori na pitanje kako bi birala kada bi se glasanje ponovilo, što ukazuje na nepoverenje u izabrani put. Ipak, kako je referendum već završen i kako Britanija može „ostati u Evropi“ jedino ponavljanjem istog (što iziskuje dodatne troškove), osnovni cilj ovih organizacija trenutno jeste da pomognu ljudima da se što bolje prilagode promenama sa kojima se svakodnevno susreću.

AUTORKA: Maša Stanarčević

Ocenite tekst: