Ko? Šta? – Inat! Kome? Čemu? – Inatu!

Inat kao najveća srpska bolest. Inat kao brend. I ovaj tekst pišem u inat, za inat!


Nauka kaže da je inat štetno ponašanje pojedinca ili grupe svojstveno po besmislenom i upornom suprotstavljanju radi suprotstavljanja. Unutrašnji motiv za sprovođenje inata nisu sopstvena ubeđenja, već želja da se nekom drugom nešto dokaže ili pokaže. Pokazivanje inata tada postaje samo sebi cilj, a početni povod ostaje u drugom planu. Inat je reaktivno osećanje – uvek mora da postoji neki prethodni zahtev koji je upućen osobi, na koji ona reaguje inatom. Ili jednostavnije rečeno – mi odbijamo da uradimo nešto što se od nas traži jer mislimo da time gubimo sopstveni identitet. Koliko bi nam život bio lepši i lakši kada bismo razgraničili samo jednu stvar – sopstveno samopoštovanje koje nema nikakve veze sa drugim ljudima.

Statistika kaže da je „inat” jedna od deset reči koja se najčešće pominje u našem narodu. Pre su naši brendovi bili: kulen, slanina, vino, roštilj, čvarci…, a danas bi verovatno bilo najisplativije izvoziti ovo „sveto osećanje”. Šta će vam stranci prvo reći kada ih pitate za Balkance? To je, bre, Balkan, oni su takvi. Uzmimo za primer Novaka Đokovića, zar bi on postigao sve što je postigao da u njemu nije ono malo srpskog, inadžijskog, u svakom meču?

Možda sve ovo vučemo još iz ratnog perioda. Beograd je grad koji je u istoriji osvajan čak 42 puta, a samo smo pod Turcima proveli 400 godina, pa je i potpuno logično da je inat turcizam, mada bi to verovatno otvorilo novu dilemu: turska reč u našem jeziku ili naša reč u turskom, koju su tokom ratovanja usput pokupili? Živeći između Istoka i Zapada naš fokus je morao da bude isključivo – opstanak!

Da li je inat dobar ili loš? Kao i za sve drugo u životu, sve je stvar percepcije. Dvadeset i prvi vek omogućava da crna i bela i te kako mogu da postanu siva. Hajde da onda iskoristimo inat da kroz njega iskažemo našu borbenost i prevaziđemo sopstvene granice. Hajde Balkanci, pokažite se, i budite čvrste ruke onda kada treba.

Na fakultetima treba da uvedemo novu kategoriju – studentski inat. Recimo, kada vam se ne uči, vi samo pomislite zašto bi neko drugi to položio, a ne ja? Zašto da se neko tamo zove pametnijim od mene? Gde ćete bolje motivacije.

Moj savet je da iz inata uhvatite nekog za ruku i izvedete u šetnju, da iz inata ugasite telefon i komunicirate sa osobom koja u prevozu sedi pored vas, pojedete šećernu vunu i dim u kafiću zamenite starom dobrom klupom. Pokažite ljubav i pažnju, makar za inat.

AUTORKA: Kristina Kerekeš

Ocenite tekst: