Koja je cena obrazovanja?

Senat Beogradskog Univerziteta doneo je odluku o poskupljenju školarine za školsku 2019/2020. godinu na pet fakulteta. Na listi se našao i naš fakultet.


Studenti na koje direktno utiče novoformirana cena jesu oni koji ove godine neće uspeti da ostvare minimalno neophodnih 48 ESPB (Evropski sistem prenosa bodova), potrebnih za prelazak ili ostanak na budžetskom finansiranju. Istraživanja govore da svaki ESPB vredi 25–30 sati rada. S tim u vezi, da li je relevantno vrednovati novac ili rad?

Studenti pričaju
Sprovedeno je istraživanje u vidu anonimnog upitnika, kako bi se analizirali stavovi studenata povodom ovog bitnog pitanja. U anketi je učestvovalo 397 studenata osnovnih studija Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Vodeće učešće je pripalo studentima četvrte godine (187 studenata, skoro polovina ispitanika), dok je najniži odaziv bio zabeležen među studentima prve studijske godine (21 ispitanik). Studenti druge godine dali su svoj doprinos sa 61 studentom, a među studentima treće godine taj broj iznosio 128. Raspodela učešća onih koji su do sada preneli većinu ispita u bar jednoj godini i onih koji to nisu bila je gotovo identična (204 studenta naspram 193). Sličan odnos beleži se i prilikom analize načina finansiranja studenata (budžet: 194 pojedinca, samofinansiranje: 203 pojedinca).

Na pitanje „Da li je školarina opravdano povećana sa stanovišta svih faktora?” 299 učesnika dalo je odgovor da povećanje školarine uopšte nije opravdano, dok drugi ekstrem čini mnogo manja grupa od 11 studenata. Nijanse sive boje između crnog i belog ekstrema ukupno čini 87 ljudi, od kojih najveće učešće zauzimaju oni koji su bliže crnom ekstremu. Pitanje koje sužava prethodno isključivo na troškove daje slične rezultate (231 student brani stav da školarina nije opravdano povećana, 155 studenata ističe da nije u potpunosti opravdana, dok 11 studenata brani stav da je cena obrazovanja opravdano povećana).

Ispitana je, uglavnom subjektivna, osetljivost učesnika ankete. Intenzitet osetljivosti predstavljen je numeričkom skalom, gde se vrednosti kreću od 1 do 5 (1 – potpuna neosetljivost, 5 – potpuna osetljivost). Opet, većina ispitanika izabrala je opciju 5, tačnije 182 ispitanika sa učešćem od 45,8%. Alternativu 2 i 4 izabralo je 30% odnosno 89 pojedinaca, dok je zlatnu sredinu zauzelo 60 osoba. Konačno, totalnu neosetljivost odabralo je 36 učesnika. Grubo rečeno, opravdanost podizanja školarine i osetljivost na isto trebalo bi da imaju slične ishode. U prvom slučaju, 299 ispitanika smatra da povećanje školarine uopšte nije opravdano, a onda 117 ljudi manje smatra da je maksimalno osetljivo na istu suštinu. Da li su ova dva pitanja identična po poenti?

Zatim se koncentracija premešta na (de)motivisanost studenata povodom prelaska na budžetsko finansiranje naredne godine, odnosno samim činjeničnim stanjem i njegovom posledicom. Njihova (ne)motivacija takođe je predstavljena ranije pomenutom numeričkom skalom po identičnom principu. Prvo je razmatrana motivacija. Studenti koji su u potpunosti motivisani (opcija 5) čine 26,7% ispitanika, odnosno 106 osoba, nasuprot onima koji u potpunosti nisu motivisani – 89 osoba. Do sada, najmanja razlika između dva esktrema. Značajno, opciju 3 izabralo je 118 osoba (opcija 3 – ravnodušnost, promena školarine ne utiče na motivaciju za boljim učenjem). Dakle, pozitivan efekat povećanja školarine nije uspešno postignut. Slično i/ili različito, analizirana je demotivacija. Opciju 5 (u potpunosti me demotiviše) selektovala je 101 osoba, dok je opciju 1 odabralo 55 osoba. Ravnodušnost je označilo 146 ljudi, što je pozitivan pokazatelj.

Studenti su pitani da iznesu mišljenje povodom argumenata rasta cene obrazovanja. Na pitanje vezano za (ne)poznavanje razloga rasta školarine čak 72,5% ispitanika odgovorilo je da nije upoznato sa razlozima pomenutog čina. Ipak, nećemo zaboraviti onih skoro  30% (109) koji su dali potvrdan odgovor na ovo pitanje. Više od polovine ispitanika koji su upoznati sa razlozima rasta školarine (73 od 109) navodi kumulativnu inflaciju kao primarni razlog. Zatim, provlače se različite vrste troškova (ukupni, komunalni, troškovi studiranja po studentu, troškovi nastave i troškovi održavanja i obnove fakulteta), za koje se opredelio ukupno 21 student. Kao naredno mišljenje data je činjenica da školarina dugi niz godina nije povećavana (čak 16 ispitanika). Sledeći argument po brojnosti predstavlja podizanje plata profesorima (13 ispitanika), uz nastojanje fakulteta da ih zadrži u svom timu (6 ispitanika). Čak 11 studenata navodi da je Ekonomski fakultet svake godine u deficitu sa brojem novoupisanih studenata, te im je potreban dodatni novac. Značajno, tri ispitanika navodi da je školarina povećana zbog modernizacije fakulteta, odnosno unapređenja kvaliteta nastave i učenja. Slično, dva studenta ističu da je data promena posledica unapređenja konkurentosti, recimo, preko uvođenja novih studijskih programa. Samo dva studenta obrazložilo je da je promena školarine posledica nastojanja usklađivanja sa drugim fakultetima Univerziteta u Beogradu.

Zatim je postavljen potpuno suprotan slučaj. Analiza se usmerila ka mogućnostima smanjenja cene školarine. Većina učesnika ankete označila je da postoji mogućnost smanjenja školarine (62,5% odnosno 248 učesnika). Kao najčešće načine smanjenja školarine navode smanjenje plata i bonusa profesora uz korekciju ostatka troškova, što je upravo jedan od glavnih argumenata za rast školarine. Takođe, ističu da se od školarine treba oduzeti vrednost knjiga i omogućiti studentima da u sopstvenoj režiji nabavljaju potrebni materijal. Značajno, ukazuju da je školarinu potrebno uskladiti sa minimalnom ili prosečnom platom u zemlji. Još neki od odgovora su povećanje broja novoupisanih studenata, pronalaženje sponzora i donatora, povećanje finansiranja iz državnog budžeta i, uopšteno, efikasnija organizacija.  

Pokrenuto je pitanje informisanosti studenata van domaćeg terena, odnosno njihova upoznatost sa podizanjem školarina na preostala 4 fakulteta. Više od polovine učesnika ankete (59,2%) izabralo je neinformisanost. Zbog toga postoji priložena tabela.

Druga bitna tema jeste promena načina vrednovanja izlazaka na ispite. Do sada, za svaki novoupisani predmet, odnosno predmet koji student sluša prvi put, definisana su 3 besplatna izlaska na ispit, gde je za četvrti i svaki sledeći izlazak student u obavezi da izdvoji 1.500 RSD. Pomenuti sistem je važio za sve redovne rokove na osnovnim studijama. Ukoliko se student ne pojavi na ispitu koji je prethodno prijavio, sa studentske kartice skida se 300 RSD, koliko iznosi kazna za neizlaženje na ispit. Važno, uz pomenutu kaznu, studentu se ne oduzima besplatna prijava. Od februarskog ispitnog roka, glavna modifikacija predstavlja uvođenje resetovanja izlazaka na ispite. Dakle, za novoupisan predmet student poseduje 2 besplatna izlaska na ispite i oni se obnavljaju u punoj formi naredne godine. Način utvrđivanja visine kazne ostaje identičan. Međutim, ukoliko se student ne pojavi na ispitu, pored novčane kazne, oduzima mu se besplatna prijava. Od studenata je zahtevano da se opredele koja opcija je za njih poželjnija. Za prethodni sistem koji je ukinut opredelilo se 88,9% ispitanika (353), dok samo 44 ispitanika tvrdi da je nova opcija za njih optimalnija.

Na samom kraju ankete nalazi se mogućnost opredeljenja za najoptimalniju školarinu po mišljenju studenata. Najveći broj odgovora (212) pripada školarini u intervalu 60.000 RSD – 80.000 RSD, složićete se da smo vrlo daleko od navedene brojke. Za cenu obrazovanja u intervalu od 80.000 RSD – 100.000 RSD opredelilo se 145 studenata. Dok su ekstremi u velikom zaostatku, za iznos do 60.000 RSD opredelilo se 42 studenta i, konačno, vrednost preko 100.000 RSD označilo je samo 8 studenata.

Ipak, da li su targetirani isključivo samofinansirajući studenti?

Suprotnosti se privlače
Dekan Ekonomskog fakulteta dr Branislav Boričić dao je izjavu medijima kako školarina nije povećavana proteklih 7-8 godina i da su za to vreme troškovi porasli. Navodi da je novonastala školarina veća za manje od 6%, dok je kumulativna inflacija u periodu stagnacije školarine iznosila duplo više procenata (12%). Na pitanje zbog čega je školarina na prirodnim i tehničkim fakultetima niža nego na teorijskodruštvenom fakultetu poput Ekonomskog, dekan navodi da na tehničkim fakultetima postoji mnogo više budžetskih studenata, te da takvi fakulteti dobijaju više sredstava od države. Prema procenama dr Boričića, tehnički fakulteti dobijaju 4 puta više novca po studentu u odnosu na fakultete društvenih nauka. Značajno, dekan ističe kako je postojalo nastojanje da se školarina minimalno poveća, a da se studentski standard ne ugrozi. S obzirom na to da u školarinu koju student plaća nisu uključeni svi dodatni troškovi, dr Branislav ističe da ukoliko je student dobar, utoliko ne mora da se suočava sa pomenutim troškovima. Dekan govori da student boravi u učionici kako bi čuo predavanje najboljih profesora. Takođe, da se fakultet trudi da zadrži profesore na fakultetu obezbeđujući im bolje uslove. Navodi primer od pre 15 godina, kada je u istom danu 5-6 profesora Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu prešlo na Univerzitet Megatrend, takođe da sada ta vrsta razmišljanja među profesorima ne postoji.

Realnost
Na zvaničnom sajtu Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu postoji dokument u kome je definisana odluka o školarini za 2019/2020. školsku godinu. U istom nije navedeno da je školarina povećana, već samo iznos za osnovne, master i doktorske studije. Izostali su i argumenti rasta cene obrazovanja.

Podaci govore da su troškovi električne energije skočili u intervalu 20–27%. Prema izveštaju revizije iz prethodne godine koji je u medijima izneo predsednik Saveza studenata Univerziteta u Beogradu, Ekonomski fakultet u Beogradu nije opštim aktom utvrdio merila za utvrđivanje visine školarine, čime je prekršio Zakon o visokom obrazovanju, i fakultet nije opštim aktom utvrdio merila za raspodelu sopstvenih prihoda. Takođe, navodi se da fakulteti Univerziteta u Beogradu troše na plate 48%–86% sopstvenih prihoda, a Zakon o visokom obrazovanju govori da se taj novac mora trošiti na unapređenje kvaliteta nastave. Na kraju, ističe se da će povećanje školarine na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu dovesti do rasta prihoda za 24.185.000 RSD. Ko je daleko od istine?

AUTORKA: Maša Savić

Ocenite tekst: