Konkurencija? Zašto da NEO!

Jedna od popularnih društvenih tema još uvek je pitanje sudbine Telekoma. Dok se protivnici privatizacije opiru njegovoj prodaji zato što je profitabilan, sličan argument upotrebljavaju oni koji bi ga prodali – dok je još uvek profitabilan. Kakva je situacija na tržištu, kakve su relativne pozicije triju operatera u Srbiji i njihovi finansijski rezultati, istražio je MonopolList u benchmark analizi koja sledi.


Današnji svet je nemoguće zamisliti bez telekomunikacija. Dok su njeni rani oblici uključivali dimne signale i bubnjeve, danas svet telekomunikacija izgleda drugačije. Procenjeno je da će se broj korisnika mobilnih telefona u svetu do 2019. godine popeti na preko pet milijardi, dok je ta cifra nešto skromnija za korisnike interneta (oko 4,3 milijarde).

Danas, na tržištu Srbije broj korisnika mobilnih mreža i dalje prevazilazi ukupan broj stanovnika, tako da na 100 stanovnika dolazi 128 korisnika mobilne telefonije, dok se svake godine beleži pad broja pretplatnika fiksne telefonije. Na našem tržištu postoje tri glavna telekomunikaciona operatera: Telekom Srbija, Telenor i Vip. Glavna razlika između njih, sa stanovišta  svojine, jeste da je Telekom u vlasništvu države i ostalih akcionara, dok su Telenor i Vip u potpunosti privatne kompanije i članice svetskih telekomunikacionih grupacija. Upravo se tu krije jedna od večitih dilema koja često potresa srpsku privredu – koliko je efikasna državna svojina? Na primeru mnogih preduzeća u državnom vlasništvu može se zaključiti da je nasleđeni socijalistički model upravljanja prilično neefikasan. Preduzeća decenijama beleže velike gubitke koju srpsku privredu koštaju milijarde dinara svake godine. Razumno je postaviti pitanje privatizacije sa očekivanjem da se ovakva preduzeća reorganizuju. Međutim, problem je to što se radi o strateški važnim sirovinama i proizvodima za jednu zemlju.

Telekom Srbija
Većinski vlasnik kompanije je Republika Srbija, sa 58,11% udela u vlasništvu. Pored Republike, vlasnici kapitala su sam Telekom, građani Republike Srbije i zaposleni u kompaniji. Ono što izdvaja Telekom od ostalih kompanija jeste struktura kapitala, koja je akcionarska i kao takva ima određene specifičnosti. Najveća razlika jeste to što u ovom slučaju akcionari očekuju prinos, tj. svake godine im se isplaćuju dividende. Iako je vlasnik Telekoma država, kompanija ima profesionalni menadžment. Na bazi osnovnih finansijskih izveštaja može se zaključiti da Telekom ostvaruje prinose i redovno isplaćuje dividende.

Telekom je sa svojih 122,8 miliona evra dobitka, ubedljivi lider na tržištu.


Dublja analiza pokazuje da Telekom ima mnogo veću vrednost stalne imovine nego konkurencija, međutim, u periodu 2014–2016. godine ta vrednost unekoliko opada. Iz bilansa uspeha možemo da zaključimo da su se poslovni prihodi u 2015. godini povećali 3,47% u odnosu na prethodnu, a zatim u 2016. opali i iznosili 705,5 miliona evra. Poslovni rashodi prate iste tendencije kretanja u pomenutim godinama i uvek su niži od poslovnih prihoda. Kada se doda i to da kompanija svake godine ima dobitak iz finansiranja jasno je da postoji neto dobitak. On je 2016. godine blago opao u odnosu na prethodne i iznosio je nešto više od 122,8 miliona evra. Analiza novčanih tokova pokazuje pozitivan tok iz poslovnih aktivnosti, što je dobra pretpostavka za likvidnost preduzeća i negativan novčani tok iz investicionih aktivnosti, a to govori o većem obimu investicija. Novčani tok iz aktivnosti finansiranja je takođe negativan. Kao zbirni rezultat neto novčani tok je pozitivan i u 2014. i 2015. godini, sa tendencijom opadanja, da bi ipak na kraju 2016. godine bio negativan u iznosu od 65,5 miliona evra. To je signal menadžmentu da se mogu pojaviti problemi sa likvidnošću preduzeća i, zaista, kada se analizira likvidnost Telekoma u odnosu na novčane tokove koje ostvaruje, vide se nezadovoljavajući rezultati. Ukoliko normalnu definišemo na 0,4, likvidnost preduzeća je ispod te granice, ali sa tedencijom rasta i rezultatom od 0,34 u 2016. godini. Takođe, Telekom nije zaduženo preduzeće. Ukoliko prihvatimo da je granica zaduženosti u odnosu ukupnih obaveza i kapitala jednaka 1, zaključujemo da su rezultati Telekoma i više nego povoljni, s obzirom na to da se ovaj rezultat smanjuje tokom perioda i iznosi 0,46 na kraju 2016. godine. Još se može zaključiti da je preduzeće efikasno u procesu naplaćivanja svojih potraživanja od kupaca. Prosečno, preduzeće je svoja potraživanja u 2014. godini naplaćivalo na svaka 53 dana, dok se taj rezultat u 2016. godini poboljšao na 51 dan.

Telenor Srbija
Telenor je deo grupe jedne od najveći svetskih mobilnih operatera, sa preko 208 miliona korisnika na 13 tržišta. Kompanija Telenor posluje na srpskom tržištu od 2006. godine. U martu 2018. godine, Telenor Srbija, zajedno sa Telenorom u Mađarskoj, Bugarskoj i Crnoj Gori, prodat je češkoj investicionoj grupi PPF, za 2,8 milijardi dolara. Telenor je jedan od najvećih stranih investitora u Srbiji, koji je investirao 1,53 milijarde evra od 2006. godine. U 2014. Telenor je i pokrenuo prvu mobilnu banku u regionu.

Uvidom u finansijske izveštaje može se zaključiti da kompanija Vip ima velike finansijske poteškoće sa profitabilnošću i da beleži gubitke.

Na osnovu analize finansijskih izveštaja od 2014. do 2016. godine, upadljiva je tendencija smanjenja bruto poslovnog dobitka, neto poslovnog dobitka i neto dobitka posle poreza koji pripada vlasnicima, pri čemu poslovni prihodi rastu u sve tri godine. Iako poslovni prihodi rastu, rashodi rastu brže od prihoda, što se ne može tumačiti pozitivno i negativno se odražava na profitabilnost. Tako je neto dobitak kompanije u 2016. iznosio 72,2 miliona evra, što je pad od 7,93% u odnosu na prethodnu godinu. Na osnovu izveštaja zaključujemo da postoji rizik od naplate potraživanja usled njihovih gomilanja, što takođe ugrožava likvidnost kompanije. Kompanija beleži rast vrednosti imovine u periodu posmatranja, međutim, uočava se i povećanje kratkoročnih obaveza uz istovremeni pad dugoročnih obaveza. Uz sve prethodno navedeno, vrednost neto novčanog toka je negativna u 2014, beleži pozitivnu vrednost u 2015, da bi se 2016. godine ponovo javila značajna negativna vrednost u iznosu od 43 miliona evra. To se desilo uprkos rastu priliva gotovine iz poslovnih aktivnosti čiji se iznos sukcesivno povećava. U prilog ugrožene likvidnosti i solventnosti govore i pojedini racio pokazatelji. Tako, na primer, racio redukovane likvidnosti poznatiji kao „acid-test”, čija je orijentaciona normala 1, u 2014, 2015. i 2016. godini iznosi respektivno 0,684, 0,732 i 0,506, te ako ovom pokazatelju dodamo racio likvidnosti zasnovan na neto novčanom toku koji pokazuje opadajući trend, onda je opravdanost zabrinutosti utoliko veća. Zaduženost je značajno ispod orijentacione normale od 1, tako da preduzeće nije zaduženo, ali je struktura duga loša, u tom smislu da postoji dominantno učešće kratkoročnih obaveza. Obrt potraživanja je sve vreme posmatranja stabilan, a preduzeće u proseku naplaćuje potraživanja 7 puta godišnje, tj. na svaka 52 dana u godini.

Neto dobici 2014-2016. godine u milionima evra

Vip
Vip Mobajl posluje na tržištu Srbije od 2007. godine, a član je A1 Telekom Austrija grupe, koja ima više od 24 miliona korisnika i posluje u 7 zemalja. U Srbiji, Vip je registrovan kao društvo sa ograničenom odgovornošću i prosečno ima oko 1.000 zaposlenih. Uvidom u finansijske izveštaje može se zaključiti da kompanija ima velike finansijske poteškoće sa profitabilnošću. Kompanija je u 2015, u odnosu na prethodnu godinu, investirala u nekretnine, postrojenja i opremu, da bi u 2016. došlo do blagog dezinvestiranja. U posmatranom periodu, potraživanja prema kupcima rastu, što može govoriti o povećanom obimu poslovnih aktivnosti. Kompanija u prve dve godine ostvaruje poslovni dobitak kao rezultat većih poslovnih prihoda, koji su u porastu, u odnosu na poslovne rashode koji imaju istu tedenciju kretanja, međutim, u 2016. godini dolazi do pojave poslovnog gubitka u iznosu od 6,2 miliona evra, što je veoma zabrinjavajuće. Kada se u obzir uzme i činjenica da kompanija u svim godinama beleži gubitak od finansiranja, jasno je da u sve tri godine postoji neto gubitak. On je 2015. godine opao u odnosu na prethodnu godinu, međutim, porastao je u 2016. i iznosio je nešto više od 24,6 miliona evra. To znači da kompanija ne ostvaruje pozitivne rezultate i da konstantno beleži gubitke. Analizom novčanih tokova može se zaključiti da postoji pozitivan novčani tok iz poslovnih aktivnosti, koji je ujednačen u iznosu između godina – na nivou oko 30 miliona evra. Ovakav novčani tok omogućava kompaniji da izmiruje svoje obaveze. Prirodno, novčani tok iz investicionih aktivnosti je negativan u posmatranom periodu, što govori o povećanom obimu investiranja. U 2014. godini novčani tok iz aktivnosti finansiranja je bio negativan i kao zbirni rezultat postojao je negativan neto novčani tok, koji je usled velikog obima gotovine na početku godine rezultirao pozitivnim novčanim tokom. U naredne dve godine postoji i pozitivan neto novčani tok, koji, uz nivo gotovine na početku godine, rezultira još većim vrednostima, pa je tako, na primer, u 2016. godini neto novčani tok sa gotovinom iznosio oko 6,6 miliona evra. Može se zaključiti i to da je kompanija likvidna, s obzirom na to da se pokazatelj likvidnosti na bazi neto novčanog toka u posmatranom periodu kreće oko orijentacione normale na oko 0,4. U 2014. godini kompanija je imala bolju naplativost svojih potraživanja od kupaca nego njeni konkurenti – uspevala je da naplati potraživanja na svaki 31 dan, da bi se u narednim godinama uočila tendencija rasta, pa je tako poslednje godine svoja potraživanja naplaćivala na svaka 44 dana, što je ponovo bolje od konkurencije.

Zaključak
Tržište telekomunikacija u Srbiji je stabilno i beleži rast, izuzev određenih godina kada se uočava blagi pad aktivnosti. Postoji velika potreba ljudi za komunikacijama i informacijama pa se zbog toga, prema mišljenju stručnjaka, mnogi ljudi češće odriču nekog drugog vida potrošnje nego mobilnog telefona i svih usluga koje on nosi. Srpsko tržište se može pohvaliti pristupom najnaprednijih usluga, što nas stavlja u rang sa najrazvijenijim tržištima. Poslednjih godina, zabeležen je sve veći rast korisnika postpejd tarifa mobilne telefonije i u konstantnom porastu je broj korisnika nekih od online komunikacionih usluga kao što su Skype, WhatsApp i Viber. Samo u 2014. godini približno 80% korisnika mobilnog interneta koristi barem jednu od ovih usluga zbog njihove glavne prednosti – velike uštede u novcu. To je problem sa kojim se već godinama suočavaju mobilni operateri širom sveta. U telekomunikacijama, kako u svetu tako i kod nas, presudan je kvalitet. U ovom slučaju, to je kvalitet mreže, njena brzina i dostupnost internetu. Međutim, tu su i drugi necenovni faktori konkurencije poput brojnih aplikacija operatera za plaćanje ili poručivanje usluga i mogućnosti brzog rešavanja svih problema preko interneta ili u najbližoj poslovnici.

Na tržištu Srbije broj korisnika mobilnih mreža i dalje prevazilazi ukupan broj stanovnika, tako da na 100 stanovnika dolazi 128 korisnika mobilne telefonije.

Za razliku od velikog broja negativnih iskustava sa državnim preduzećima koji su decenijski gubitaši, Telekom je dokaz da od svakog pravila postoji izuzetak. Kompanija svojim visokim nivoom prihoda i najvišim nivom dobitka prkosi pojmu nerentabilnog državnog preduzeća. Istini za volju, Telekom ima najviše zaposlenih i to oko 8.600 prosečno, tokom sve tri godine, što je više nego konkurencija koja broji prosečno malo manje od 1.000 zaposlenih. Međutim, Telekom ima i veći obim aktivnosti s obzirom na to da pored mobilne, obuhvata i fiksnu telefoniju zajedno sa uslugama televizije. U tom delu postoji sličnost sa ostalim državnim preduzećima koja imaju više zaposlenih u odnosu na privatne kompanije, ali sa druge strane, to ne mora da implicira na neproduktivnost. U najtežoj poziciji je Vip, koji već godinama ne uspeva da genereše pozitivan rezultat i konstantno mora da se trudi da pronađe izvore koji će pokriti gubitke. Ono što ne iznenađuje jeste činjenica da, kao i većina preduzeća koja posluju na srpskom tržištu, Telekom i Telenor  imaju probleme sa likvidnošću prema pomenutim pokazateljima. Na kraju, ocenjujemo da postoji adekvatan odnos ukupnih obaveza i kapitala s obzirom na to da preduzeća nisu preopterećena dugovima.

AUTORI: Dimitrije Stojanović i Boris Simović

Ocenite tekst: