Koreni moderne srpske države

Događajima posle Drugog srpskog ustanka, postavljanje Miloša Obrenovića za Velikog vožda Srbije (od 1815. do 1817. godine) i kasnije za kneza Srbije, kao i proglašenjem Srbije za kneževinu 1815. godine, postavljeni su temelji za izgradnju moderne srpske države. Dalji razvoj Srbije je bio obeležen opštim napretkom u ekonomiji, kulturi i umetnosti, čemu je pre svega doprinela mudra državna politika, koja je slala mlade ljude na školovanje u evropske metropole, odakle su donosili novi duh i novi sistem vrednosti.  Po okončanju Drugog srpskog ustanka, knez Miloš Obrenović se opredelio za stvaranje i jačanje srpske državnosti kroz diplomatske metode i postepeno osvajanje državnih ovlašćenja od Osmanskog carstva. Period od 1815. do 1830. godine obeležen je stvaranjem autonomnih srpskih organa po selima, okruzima i nahijama, čija su ovlašćenja postepeno rasla. No, karakterističan je i apsolutizam kneza Miloša, koji je praktično preuzeo turske metode vlasti, uspostavio sopstveni feudalni sistem i uspostavio monopole na trgovinu od kojih se obogatio. Jedrenski mirom (1829.) su se Osmanlije obavezale na dozvole da Srbija anektira šest nahija koje su tokom Prvog srpskog ustanka osvojili srpski ustanici. Za budućnost Srbije od značaja je Hatišerif 1830. godine, kojim je Srbija prešla od provincijskog u status vazalne kneževine, uz druge značajne odredbe. Srbija je hatišerifom dobila slobodu veroispovesti i da u Beogradu za mitropolita može biti biran Srbin umesto dotadašnjih Grka.

 

1835. godine u Kragujevcu je donet prvi srpski ustav, jedan od najliberalnijih ustava u tadašnjoj Evropi, koji je zbog izglasavanja na hrišćanski praznik Sretenje Gospodnje, nazvan Sretenjski ustav.  Neposrednom donošenju Ustava prehodila je Miletina buna, sa ciljem ograničavanja apsolutističke moći kneza Miloša. Knez Miloš, koji je pomišljao i na bekstvo, poslao je svog sekretara Dimitrija Davidovića da se informiše o zahtevima pobunjenika. Nakon pregovora, knez Miloš je došao u Kragujevac i izmirio se sa vođama bune uz reči: ,,Svi smo krivi; i ja sam sam često grešio; trudimo se da se svi ispravimo i oprostimo uzajamno jedni drugima“, obećavši sazivanje narodne skupštine i donošenje ustava. Dimitrije Davidović, istaknuti novinar, diplomata i knežev sekretar, morao je na brzinu da sastavi ustav. Sretenjskim ustavom od 15. februara 1835. ograničen je vladarev apsolutizam i uvedena parlamentarna monarhija. Vlast je podeljena na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, a knez je bio nosilac izvršne vlasti. Takođe, regulisao je položaj kneza, Skupštine i državnog Sovjeta. Porez se mogao povećati samo jednom godišnje, uz saglasnost građana. Definisana je neprikosnovenost privatne svojine i jednakost pred zakonom, nezavisnost sudova, nasledno pravo u dinastiji Obrenović i srpski kao zvanični jezik. Kneževa prava su delimično preneta na Državni savet, a Srbija je prešla iz sistema apsolutističke monarhije u oligarhiju. Imajući u vidu da je ustav najviši pravni akt jedne zemlje, a da je Srbija tada bila vazalna kneževina Osmanskog carstva, Porta se protivila njenom donošenju. Austrija je takođe bila protiv ustava, jer ga ni sama nije imala. Rusija je donošenje ustava prokomentarisla kao „francuski rasad u turskoj šumi” (Buteljev).


Iz Sretenjskog ustava:

1) Serbija je nerazdjelno, i u pravljeniju svom nezavisimo Knjažestvo po priznaniju Sultana MAHMUDA Drugoga, i Imperatora NIKOLAJA Prvoga.

2) Serbija djelise na razna Okružija, a Okružija na Srezove i Obštine. Granice i imena prvi mogu se zakonom i mjenjati i doterivati na okrug.

15) Lice Knjaza Srbskog sveto je i neprikosnoveno; Knjaz neotgovara ni za kakvo djelo vladjenija ni pravlenija, za koja odgovaraju ostale vlasti Srbske, svaka po svom otdeljeniju; zato ne može niko ni tužiti ni suditi Knjaza Srbskoga za ista djela, ved nek traži pomenute vlasti, kojima je svakoj otređeno svoje djelo.

82) Skupština narodna sastoji se iz sto najodabraniji, najrazumniji, najpošteniji i povjerenije narodno u najvedem stepenu zaslužujudi deputata iz sviju okružija i svega Knjažestva Serbije.


Sretenjski ustav je prvi moderni srpski ustav. U Srbiji se obeležava od 15. i 16. februara 2002. godine. U njemu su izražene potrebe srpskog društva: nacionalna emancipacija, razbijanje feudalnih ustanova i autokratske vladavine. Ustav je rađen po uzoru na francuske ustavne povelje od 1814. i 1830. i belgijski ustav od 1831. godine. Sretenjski ustav je takođe jedan od prvih demokratskih ustava u Evropi.

 

AUTOR: Nemanja Kosanović

 

 

 

Ocenite tekst: