Kralj ringa

„Mrzeo sam svaki deo svog treninga, ali sam rekao sebi – Ne odustaj! Pati se sada i živi ostatak svog života kao šampion!“


Muhamed Ali, rođen 17. januara 1942. godine kao Kasijus Marselus Klej, bio je američki profesionalni bokser i jedan od najvećih boksera svih vremena.

Klej je amaterski počeo da se bavi boksom sa svojih 12 godina, u svom rodnom gradu Luivilu u Kentakiju. Ubrzo se Klej pokazao kao jako talentovan dečak, koji je, zahvaljujući svojim veštinama i sposobnostima, hiljadama svetlosnih godina bio ispred svojih vršnjaka sa kojima je zajedno trenirao. Nekoliko godina nakon uspešnih, intenzivnih treninga, imao je svoj prvi amaterski boks meč protiv lokalnog boksera Ronija Okifa. Pobeda u ovom meču bila je Klejova ulaznica u svet boksa, koji će ga pamtit kao najvećeg među najvećima.

Godine 1960. na Olimpijskim igrama u Večnom gradu, osvaja zlatnu medalju u lako-teškoj kategoriji. Iste godine, iz redova amatera prelazi u redove profesionalaca i time otpočinje svoju izuzetno uspešnu karijeru. Pored zlatne medalje, kao amater, Klej je osvojio Zlatnu rukavicu Kentakija šest puta, dva nacionalna prvenstva i prvenstvo škole. Njegov ukupni skor u amaterskoj karijeri sastoji se iz sto pobeda i pet poraza.

Prva kontroverzna priča o Kleju, nastala je nakon njegovog uspeha na Olimpijadi. Naime, Klej je sa medaljom oko vrata otišao u lokalni restoran na ručak. Po ulasku u restoran, sačekao ga je gazda sa već poznatim rečima: „Crnci ovde nisu dobrodošli“, Klej je rekao da samo želi da jede i pokazao mu svoju medalju. Vlasnik je rekao da je on za njega najobičniji crnac i da njega ta medalja uopšte ne zanima. U njihovu raspravu umešalo se još nekoliko lokalnih momaka. Klej je izašao iz restorana, a momci su ga pratili u nameri da se fizički obračunaju. Klej ih je pretukao i u trenutku besa i razočaranja bacio svoju medalju u reku. Petnaest godina nakon ovog događaja, američki mediji počeli su da tvrde da je ta priča zapravo samo jedna urbana legenda. Drugi su tvrdili da je ceo događaj isceniran, jer je Klej želeo da ukaže na težak položaj crnaca u Americi, s druge strane Klej nikada nije želeo da priča o tome, ali je istina da medalja nije bila kod njega. Gde je medalja čuvenog Muhameda Alija, pitanje je koje je i danas aktuelno. Istinu o svojoj medalji odneo je sa sobom u grob, a nama ostavio pitanje na koje niko nikada neće imati odgovor.

Svoj prvi profesionalni meč igrao je protiv Tanija Hunsakera, ujedno to je bila i njegova prva pobeda u karijeri. Sledećih par godina imao je veliki broj mečeva, reč – poraz za njega bila je strana. U ringu se obračunao čak i sa svojim bivšim trenerom Arčijem Murom. Učenik je nadmašio učitelja, bio je to Arčijev poraz sa ukusom pobede. Godine 1964. u meču protiv Sonija Listona osvaja šampionski pojas i tako, kao dvadesetdvogodišnjak, postaje najmlađi svetski šampion u boksu. Bila je ovo poslednja borba u kojoj je nastupio kao Kasijus Klej. Nakon meča saopštio je javnosti da je prešao u islam i predstavio se pod imenom Muhamed Ali. Nakon ove borbe, Liston je insistirao na revanšu, u kojem je ponovo izgubio. Mnogi bokseri pokušali su Aliju da oduzmu pojas svetskog šampiona, ali niko nije uspeo. Svoju titulu odbranio je osam puta, a najpoznatija borba odigrala se 1966. sa Klivlendom Vilijamsom u ringu. Ali je uspeo da ga udari sto puta u tri runde, dok je Ali primio samo tri udarca. Kontroverzni Ali bio je poznat po uvredama koje je redovno upućivao svojim protivnicima u intervjuima koje je davao. Godinama je igrao bez poraza, sa najpoznatijim imenima u boksu. Sa svojih 36 godina postao je prvak i u teškoj kategoriji. Muhamed Ali postao je sinonim za pobedu.

Kako je Kasijus Klej postao Muhamed Ali? Kasijus Klej se sa islamom upoznao preko pokreta Nacija islama. Organizacija se bavila očuvanjem prava crne rase, te jasnog odvajanja crnaca od belaca. Članovi organicazije smatrali su sve belce neprijateljima i robovlasnicima. U organizaciji Klej je upoznao Malkolma X-a, koji je postao njegov mentor i duhovni vođa. Malkolm je ujedno i najzaslužniji za njegov prelazak u islam. Klej se odriče hrišćanstva tumačeći ga kao instrument porobljavanja crnaca uz pitanja: „Zašto je Isus belac?“ , „Gde je crni anđeo?“ , „Zašto predsednik živi u Beloj kući?“ Prvobitno je Klej promenio ime u

Kasijus X. Pripadnici organizacije svom imenu su dodavali „X“ kako bi prizvali u sećanje svoje nepoznato afričko prezime iz vremena pre nego što su iz Afrike dovedeni u ropstvo. Klej je ponovo promenio ime i konačno postao Muhamed Ali, kojeg danas pamtimo. Javnost je ovaj potez oštro osudila. Međutim, nakon Alijevog bankrota Nacija islama okrenula mu je leđa, poručujući mu da ih ne spominje. S druge strane Malkolm X ostao mu je veran prijatelj sve do momenta kada su ga članovi Nacije islama ubili.

Alijeva najveća borba odigrala se van ringa, kada je odbio poziv za regrutaciju u američku vojsku i odlazak u rat u Vijetnam. Ova odluka koštala ga je tri godine karijere koja je tada bila u najvećem usponu, a sva priznanja i nagrade oduzete su mu po odluci američkog vrhovnog suda. „Neću da ubijam decu, žene i civile samo zbog drugačijeg političkog sistema od američkog. Niko iz Vijetnama me nije nazivao crncem. Samo 50 metara dalje od studija u kojem sedim, moju crnu braću tuku na ulici jer su „obojeni“. Ne mogu da sede u delu autobusa koji je za bele, niti je koga briga za to. Ako je to demokratija za koju treba da se borim – neću ići u Vijetnam! To nije moj rat!“, izjavio je tada Ali.

Ali se vratio svojoj najvećoj ljubavi – boksu, nakon što je vrhovni sud proglasio odluku nevažećom. Međutim nakon trogodišnje pauze, Ali više nije „leteo kao leptir i ubadao kao pčela“. Izgubio je formu, ali želju za pobedom nikada. Prvi meč, nakon duge pauze, odigrao je protiv svog najvećeg rivala Frejzera. Te večeri, 8. marta 1971. dvorana je bila krcata poznatim ličnostima, koji su želeli da postanu deo istorije. Cena karte od 150 dolara i televizijska prava, organizatorima su doneli prihode od 25 miliona dolara. Muhamed Ali je prvi put poražen, ali već u revanšu bio je pobednik. Njihov poslednji meč je bio toliko krvav, da je Frejzera trener sprečio da se vrati u ring. „Nisam mogao da dopustim da mi umre na rukama“, rekao je trener. Ni Muhamed nije bio u boljoj situaciji, ali njega niko nije smeo da spreči da se vrati. „Ovo je najbliže umiranju što sam u životu osetio“, rekao je Ali nakon meča. Frejzer je ležeći na nosilima dao nezaboravnu izjavu: „Pogodio sam ga udarcima koji bi srušili zid, a on je ostao na nogama. Bog mi je svedok, on je veliki šampion!“.

Ubrzo nakon završetka profesionalne karijere, 1982. godine ustanovljena mu je Parkinsonova bolest. Zdravstveno stanje se iz godine u godinu pogoršavalo, te je na kraju slavni šampion ostao i bez moći govora. Iz zdravstevnih razloga, propustio je premijeru svog autobiografskog filma „Ja sam Ali“. Nemački i američki mediji proglasili su ga najboljim sportistom 20. veka, a BBC ga je imenovao za ličnost veka. Muhamed Ali imao je mnogobrojne ljubavne afere, ženio se četiri puta, za sobom je ostavio jednog zakonitog sina i dve vanbračne ćerke.

Čovek ponosan na boju svoje kože, borac za ljudska prava, zadrti ekscentrik, čovek koji ne zna za poraz, trostruki prvak u teškoj kategoriji, ponosan i svoj, čovek koji je bio u obostranoj ljubavi sa ringom. Nesalomivog u ringu, slomila ga je teška bolest, možda i najteža za čoveka takvog kalibra. „Istorija je tako lepa, ali toga nismo svesni za života“, možda Ali nije bio svestan njene lepote, jer ju je sam pisao. Ovozemaljski život napustio je 2016. godine ostavivši neizbrisiv trag u istoriji boksa. Muhamed Ali ili Kasijus Klej? Kako god, legenda je ispisana.

AUTORKA: Tamara Kojić

Ocenite tekst: