Kvantitativno olakšanje, ludom radovanje?

U septembru ove godine biće navršeno deset godina od kraha na finansijskom tržištu i razbuktavanja svetske ekonomske krize, kod nas simpatično nazvane SEKA. Kako bi se izbegla recesija razmera one tridesetih godina prošlog veka, prvo FED, a zatim i druge velike centralne banke počinju primenu tzv. kvantitativnih olakšica (QE). Šta je QE, kakve je efekte ostvario i koje su kritike na njegov račun, saznaćete u nastavku.


Za početak da odgovorimo na pitanje šta su kvantitativne olakšice. Monetarna relaksacija, kako se QE (od Quantitative Easing) još zove kod nas, jeste nekonvencionalni oblik ekspanzivne monetarne politike jedne centralne banke. Ova mera, koja se primenjuje usled neefektivnosti drugih mera koje centralna banka ima na raspolaganju, podrazumeva kupovinu velike količine, pre svega državnih, hartija od vrednosti (HoV) sa dugim rokom dospeća, korišćenjem novostvorenog elektronskog novca, a u uslovima veoma niskih kamatnih stopa. Na ovaj način, količina novca u opticaju se povećava, što je u periodu nakon 2008. godine, kada je veliki deo firmi i domaćinstava smanjio svoja ulaganja i potrošnju, bilo od posebnog značaja kako bi se izbegla recesija prevelikih razmera.

Glavni cilj kvantitativnih olakšica bio je podsticanje potrošnje kako bi se dostigao ciljani nivo inflacije od 2%. Naime, kupovina hartija od vrednosti koju centralne banke sprovode je tolikih razmera da podiže njihovu cenu, te im smanjuje prinos. Ovim se privredni subjekti od kojih je centralna banka otkupila HoV podstiču da novostečenu likvidnost koriste za kupovinu drugih, jeftinijih HoV sa većim prinosom. Na taj način, cena i tih drugih HoV se povećava, a njihov prinos, takođe, smanjuje. Ovaj smanjeni prinos dovodi do smanjenja kamatnih stopa, što bi trebalo da dovede do rasta investicija i potrošnje. Povećanje investicija i potrošnje podstiče nivo ekonomske aktivnosti, te utiče na povećanje nivoa cena, čime se omogućava uspostavljanje željenog nivoa inflacije. Ukoliko pak inflacija preti da prekorači ciljani nivo od 2%, centralna banka može da posegne za kontra-merom prodavanja HoV, te povlačenja dela novca iz novčanog toka.

Primena posle 2008.
Nakon kraha finansijskog tržišta, promet na njemu opao je u tolikoj meri da je došlo do pada realne ekonomije i spuštanja kamatne stope blizu nule. U ovakvim uslovima, standardne mere centralnih banaka nisu imale željeni efekat, te je posegnuto za ekstremnijim merama namenjenim podsticanju privrede, tj. pristupljeno je primeni kvantitativnih olakšica.

Cilj kvantitativnih olakšica bio je podsticanje potrošnje kako bi se dostigao ciljani nivo inflacije od 2%.

FED je prvi počeo sa sprovođenjem kvantitativnog popuštanja novembra 2008. godine i primenjivao ga je iz tri dela – QE1, QE2 i QE3. Tokom ova tri talasa u sprovođenju kvantitativnih olakšica, vrednost u kojoj su HoV otkupljivane varirala je, a na kraju sprovođenja treće runde, krajem oktobra 2014. godine, ostvarena akumulacija HoV bila je na nivou od 4,5 hiljada milijardi dolara.

Sledeća centralna banka koja se opredelila za QE bila je Banka Engleske (BE). Ona je sa sprovođenjem kvantitativnih olakšica počela u martu 2009. godine. U periodu do jula 2012, BE je vršila kupovinu HoV u nekoliko navrata i dostigla nivo od 375 milijardi funti. Avgusta 2016, BE je bila primorana da opet posegne za kupovinom HoV kako bi odgovorila na neizvesnost na tržištu prouzrokovanu posledicama Bregzita.

Poslednja u nizu centralnih banaka koje su se opredelile za primenjivanje QE, a koju ćemo spomenuti, jeste Evropska centralna banka (ECB). Zbog specifičnosti u radu ECB, tj. zbog činjenice da ona sprovodi jedinstvenu monetarnu politiku u zemljama koje koriste evro, ali da iste te zemlje ne sprovode i jedinstvenu fiskalnu politiku, ECB je dugo izbegavala sprovođenje kvantitativnih olakšica. U cilju podsticanja ekonomskog rasta i ostvarivanja inflacije od 2%, ECB je sve do kraja 2014. koristila različite instrumente monetarne politike koje ima na raspolaganju. Ipak, početkom 2015, ECB otpočinje primenjivanje kvantitativinih olakšica, što dovodi do problema zbog mogućeg sukoba ovih mera sa odredbama statuta EU. Šta više, Savezni ustavni sud Nemačke zatražio je mišljenje od Evropskog suda pravde zbog stava da je sprovođenje QE u suprotnosti sa odredbom o zabrani ECB da direktno finansira vlade kupovinom njihovih HoV.

Kontraši
Prema oceni Međunarodnog monetarnog fonda, kvantitativne olakšice koje su velike centralne banke sprovodile nakon 2008, po svemu sudeći, pomogle su poboljšanju poverenja u tržišta i povećanju privrednog rasta. Ipak, prema nekima, efekti kvantitativnih olakšica su sporni.

Prošle godine, kada je inflacija u Evrozoni nakon više od dve godine sprovođenja QE dostigla nivo malo niži od 2%, mnogi su preuranjeno krenuli da slave. Ovakav rezultat brzo je prouzrokovao pojačan pritisak, pogotovo iz Nemačke, na predsednika ECB, Marija Dragija (Mario Draghi) da promeni kurs ekstremne monetarne ekspanzije. Ipak, iako se na prvi pogled činilo da je povećanje inflacije bilo posledica kvantitativnih olakšica, prenebregnute su pojedine okolnosti koje su takođe imale uticaj na dostignuti nivo inflacije.

Naime, dok je glavna inflacija zaista dosegla nivo od skoro 2%, ako se pogleda nivo bazne inflacije, koja isključuje rast ili pad inflacije prouzrokovan promenom cena energenata i neobrađenih sirovina, dolazi se do zaključka da inflacija, zapravo, nije imala značajniji rast, već je ona u mesecima pre uočenog rasta u glavnoj stopi inflacije bila ispod 1%. Odgovor na pitanje odakle tolika razlika u glavnoj i baznoj inflaciji Evrozone krije se u skoku cene nafte u 2016. godini. Nakon tog kratkotrajnog porasta inflacije, u narednom periodu je došlo do novog pada, sve do marta ove godine, kada se primećuje mali rast, što sve ide u prilog narativu skeptika koji sumnjaju u stvarne efekte QE.

Pored ECB, Banka Engleske takođe ima svoje probleme u pogledu postignutih efekata kvantitativnih olakšica. Dok je kraljičina vlada sprovodila mere štednje i govorila stanovništvu da ne postoji „magično drvo novca”, Banka Engleske je, s druge strane, kreirala 445 milijardi funti novog novca, koji je kupovinom HoV plasiran na finansijsko tržište. Iako je QE, u kombinaciji sa kamatnom stopom od skoro 0%, pomogao da se stanje privrede Ujedinjenog Kraljevstva dodatno ne pogorša, ipak je došlo i do neželjenih efekata u pogledu produbljivanja nejednakosti među stanovništvom.

Ukupna vrednost hartija od vrednosti koje je američki FED otkupio od početka primene kvantitativnog popuštanja iznosi oko 4,5 biliona dolara.

Banka Engleske je kupovinom HoV preplavila tržište većom količinom novca od one koju su učesnici na tržištu bili spremni da dalje investiraju, što je uticalo na znatno povećanje cena akcija i nekretnina. Ovakvo povećanje cena moglo je samo da pogoduje upravo onima koji drže iste te akcije i nekretnine, a to su imućni. Štaviše, sama Banka Engleske nedavno je potvrdila da je najbogatijih 10% ljudi ostvarilo dobit od oko 350 hiljada funti, koju ne bi ostvarili bez kvantitativnih olakšica.

Ne samo da je QE Banke Engleske doveo do povećanja nejednakosti već pojedini stručnjaci ukazuju na stvaranje novog balona, ovaj put na tržištu nekretnina, koje je prouzrokovano upravo velikim povećanjem njihovih cena, a koje ne prate realan privredni rast. Imajući u vidu rok za završetak procesa povlačenja Ujedinjenog Kraljevstva iz EU, koji dolazi u martu 2019. godine, postavlja se pitanje kako će se Banka Engleske izboriti sa velikim pretnjama sa kojima se neminovno suočava? Jedno od mogućih rešenja koje zagovaraju pojedine progresivne grupacije je tzv. QE for People.

QE for People & Helicopter money
QE for People može imati različite forme. U osnovi, on podrazumeva proces stvaranja novca kao kod QE, ali se novac ne plasira na finansijsko tržište kupovinom HoV, već se on može ili raspodeliti stanovništu ili investirati u pojedine strateški važne oblasti.

Ukoliko se QE for People sprovodi u vidu distribucije novca stanovništvu, radi se o tzv. helicopter drop ili helicopter money konceptu. Mada je taj pojam prvi predstavio Milton Fridman, on na popularnosti dobija nakon 2002. godine, kada ga spominje guverner FED-a. Ipak, pojam poseban značaj dobija nakon krize 2008. i brojnih talasa kvantitativnih olakšica, koje su, prema mišljenju nekih ekonomista, doprinele daljem bogaćenju učesnika na finansijskom tržištu koji novostečenu likvidnost nisu u dovoljnoj meri plasirali u vidu zajmova za stanovništvo, već su je zadržavali na finansijskom tržištu. Zagovornici ovakve, takođe nekonvencijalne, monetarne politike smatraju da bi QE for People u helicopter money formi omogućio stanovništvu da otplati problematične dugove, te poveća potrošnju. Iako zagovornici ovog rešenja smatraju da se neželjeni efekti mogu preduprediti dodeljivanjem identične sume novca bez obzira na imovinsko bogatstvo, glavna opasnost leži u preteranom i nekontrolisanom korišćenju ovakvog oblika monetarne politike. Kao i u mnogo čemu, ključ je u načinu na koji bi se ovakva politika regulisala, pri čemu je, logično se da zaključiti, opasnost od zloupotrebe veća u zemljama sa manjim nivoom samodiscipline.

Alternativna verzija kocepciji QE for People predstavlja targetirano i strateško ulaganje u oblasti poput javnih usluga ili zaštite od klimatski prouzrokovanih kriza (green QE). Green QE bi tako, na primer, stvorio uslove da se umesto podupiranja ekološki neodrživih kompanija omogući prelazak na niskougljenično društvo. Imajući ovakve mogućnosti u vidu, da li je onda potrebno postavljati pitanje da li je ljudima potrebnije dalje bogaćenje već bogatih ili sanacija sve očevidnijih klimatskih problema?

AUTORKA: Dunja Ilić

Ocenite tekst: