Laži bele i istina crna

„Srbija je, zahvaljujući reformama, ove godine ostvarila najveći rast u Evropi.ˮ Koga briga što je dobar deо tog rasta od 4,2 odsto samo oporavak od lanjske suše. Nema veze ni to što će sličan rast ostvariti Slovenija, Rumunija i Slovačka. Pa čak ni to što će Poljska ostvariti veći rast. Kao i Mađarska. Kao i Letonija.

Savremeni svetski poredak, iako naizgled složen, lako je razumeti ako se smesti u konceptualni okvir kolonijalizma. Razvijene zemlje centra teže da ekonomski otvore zemlje periferije, koje postaju jeftini rezervat radne snage i sirovina, tržište za plasman tuđe robe i kapitala. Neretko uz to ide slabljenje demokratije, dok se društveno bogatstvo isisava, a javno mnjenje pasivizuje. Kako se Srbija savršeno uklapa u to?

Što je gazdi milo, to mu se i snilo

Ključ održivog rasta su mala i srednja preduzeća. Kako bi bila konkurentnija potrebno ih je podstaći, privredu deregulisati, a ona će na fleksibilnom tržištu rada uposliti armiju ljudi.

Slika prva: Odskora se primenjuje novi Zakon o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima, s namerom da se sezonski rad formalizuje i postupak prijave radnika pojednostavi. U pitanju je rad van radnog odnosa, kao i kod privremeno-povremenih poslova u omladinskim zadrugama. Međutim, uvedena je spektakularna novina – umesto pisanog ugovora, predviđeno je usmeno dogovaranje (!) sezonskog radnika i poslodavca. Tako se u privremeno-povremeni rad, koji je i sâm umnogome nepravičan, unosi dodatna neizvesnost, što pruža fantastične mogućnosti za zloupotrebu. Na primer, iako sezonski rad obično traje nekoliko dana, prva pismena potvrda o radnim uslovima može se dobiti tek nakon dva meseca. Kada je poslodavac konačno izda, u njoj može pisati bilo šta, a radnik ne može opovrgnuti, jer je dogovor bio „na rečˮ. I ne samo to. Ako se ispostavi da radnik nije bio prijavljen, potvrdu verovatno neće ni da dobije, jer će „gazdaˮ prosto reći da ga nikada nije ni angažovao. I, nikom ništa.

Mislite da je ovim faktički legalizovan rad na crno? Ne. Najbolje tek sledi.

Slika druga: Uz prethodni zakon, usvojene su i izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Od sada, novoosnovani poslodavci biće oslobođeni obaveze plaćanja poreza i doprinosa za devetoro zaposlenih u prvoj godini rada. Ovim solomonskim rešenjem, poslodavci će razliku između bruto i neto zarade prosto zadržati za sebe. Ali, država te troškove ne preuzima. Tako radnici gube pravo na penziono i invalidsko osiguranje, jer poreze ne uplaćuje – niko. Radiće bez radnog staža. Ovakav radni odnos se, do ovog oktobra, nazivao: rad na crno. „Znam da me laže, ali volim da ga slušam.ˮ

Na koga ste pomislili da se ovo odnosi? U pravu ste. Letos je, tokom posete klanici Srem Šid, obećao subvencije za obnovu domaće prerađivačke industrije mesa, jer „to je ono što nam nedostajeˮ.

Slika treća: U međuvremenu, država je na korak do dovođenja nemačke mesne industrije Tenis. Prošle godine odobrila je zakup dve i po hiljade hektara zemljišta na 30 godina. Šta će klanici ovolika zemlja? Tenis, naime, planira uzgoj žitarica, tovljenje svinja, klanje, preradu i proizvodnju. Tako je nemačkom gigantu dozvoljeno ono što drugde nije: da poveže čitav lanac proizvodnje. U Nemačkoj i Danskoj, Tenis ne može da otvara svoje farme i uzgaja sopstvenu žitaricu, već samo da otkupljuje svinje od manjih, lokalnih proizvođača. Ali, u Srbiji će moći. Da li smo toliko pametniji od Nemaca?

Slika četvrta: Zapravo, zakup je samo uvod u punu primenu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji, prema kome Srbija strancima mora omogućiti sticanje prava svojine nad zemljištem. Hrvatska je prodaju zemlje zabranila na sedam, a Poljska na dvanaest godina nakon ulaska u EU, dok ju je Mađarska promenom ustava trajno zabranila. Srbija, čak i da poželi da uradi isto, neće moći, jer po Zakonu o privatizaciji, ako stranac kupi neko poljoprivredno preduzeće, odmah postaje i vlasnik zemljišta. Prodajom PKB-a upravo se to desilo.

Navedene slike jasan su odraz značaja i uloge koju Srbija ima u svetu. Srećom, usvojeni budžet za 2019. predviđa veliki rast državnih investicija od 38 milijardi dinara, odnosno oko 320 miliona evra. Država je konačno prepoznala razvojne prioritete.

Pa, i ne baš. Čak 65 odsto ovog povećanja ne odlazi na infrastrukturu, školstvo ili zaštitnu životne sredine, već na vojsku i policiju. Tako je država, zanemarujući preke društvene potrebe, dupliranjem ulaganja u aparat prinude prepoznala – svoje prioritete: umirivanje ključnih grupa za održavanje postojećeg unutrašnjeg poretka, tj. statusa kvo.

U međuvremenu, Evrostat objavjuje da je crnogorski BDP po glavi stanovnika prošle godine porastao sa 44 na 46 odsto proseka Evropske unije, dok je naš opao sa 37 na 36 odsto. Srećna nova godina.

Ocenite tekst: