Lepa umetnost – Arhitektura

UMETNOST OBLIKOVANJA PROSTORA

Iako smeštena u kategoriju lepih umetnosti, ne doživljavaju je svi tako. Potcenjujući njenu draž, porede je sa građevinarstvom, pukom izgradnjom ljudskih staništa. Daleko od toga, arhitektura predstavlja sposobnost umetničkog oblikovanja prostora u kom živimo. Arhitekta uspeva da nas omađija svakom građevinom stvaranom sa željom da nas zadivi i prenese kulturnu poruku svog vremena.

Ne omalovažavajući ostale lepe umetnosti, ipak se mora odrediti posebno mesto za ovu veoma staru vrstu kulturnog stvaralaštva. Njeni počeci se ogledaju u drevnim građevinama nastalim pre starog veka, kada značenje arhitekture nije bilo ni približno onom koje danas ima. Tada se pojam arhitektura odnosio samo na građevinarstvo, ljudsku sposobnost da sebi obezbede mesto za stanovanje. Od takvih početaka, pa do danas, arhitektura je polako, smelo i vešto zauzimala sve značajnije mesto u ljudskom kreativnom stvaranju.

USPON

Arhitektura je svoj put krčila preko drevnih hramova, crkava i kraljevskih zamkova u starom i srednjem veku, da bi se kroz novi vek i moderno doba razvila u pravo čudo kroz muzeje, nebodere i zgrade nesagledivih dimenzija. Ono što posebno krasi ovu vrstu stvaranja jeste što svaka građevina, bilo drevna ili savremena, sa sobom nosi duh vremena u kome je sagrađena. Partenon, starogrčki hram boginje Atine, jedna je od građevina koja se smatra velikim nasleđem klasičnog stila. Iako danas stoji ogoljen, sa mnoštvom stubova i ruiniranih delova, posetioci i dalje mogu da osete duh antičkog sveta i čuju priče skulptura koje šapatom pripovedaju svakome ko želi da čuje o njihovom postanku. Umetnost lepog građenja je vekovima poprimala različite stilove, na koje su uticali tadašnji kulturni i politički odnosi, zajedno sa navikama naroda.

MAGIČNA MOĆ GRAĐEVINA

Hramovima posvećenim religijskim idolima vremenom su se suprotstavili zamkovi građeni za kraljevske porodice, kao novi umetnički izraz. Često postavljeni na šumski obod, opasani visokim bedemima u svrhu odbrane od neprijatelja, sa visokim uzanim kupolama i mnoštvom kapija, dvorci srednjeg veka predstavljalju još jednu epohu u razvoju arhitekture. Često su ovi dvorci imali i na desetine, pa čak i stotine soba, koje su narodi plave krvi koristili za svoje plemićke potrebe. Današnji posetilac ovih dvoraca može da uživa u pogledu na visoke, izrezbarene betonske stubove, da prošeta odajama slavnih princeza i oseti starinski miris drveta i bakra. Neizostavno će mu pogled zastati na muralima i ukrasima po zidu, oslikanim u plavo, zlatno i crveno, sa pojedinim mestima gde je farba potpuno oguljena, otkrivajući kosti građevine.

Arhitektura se ovde nije zaustavila. Nastavila je da korača kroz vekove, pružajući različito oslikane fasade sa izraženim skulpturama, balkonima, kupolama, koristeći elemente od betona, gipsa, drveta i metala. Preobražavajući se, stigla je do nas u ruhu kakvom je danas poznajemo. U savremenom dobu arhitektura nam nudi skladne zgrade oštrih ivica, pravih linija, elegantne, često jednobojne, u duhu minimalizma. Nekako se čini da svojom jednostavnom formom predstavljaju istinsku suprotnost drevnim građevinama poznatim po raskošu, sjaju, šarenilu i, pomalo, kiču. Koristeći materijale poput stakla, metala i mermernih ploča, današnje građevine oslikavaju naše doba.

“Arhitektura treba da opisuje vreme i mesto, ali da teži ka neprolaznosti.” – Frenk Geri (arhitekta 20. veka)

MODERNI DIZAJN

Sa namerom da se razvija u nekom novom pravcu, uskoro nam neće biti čudno da vidimo arhitektonska zdanja koja u svojim zidovima gaje biljke, stvarajući jedan pravac pravac u razvoju – zelenu, ekološku umetnost gradnje. Sa dominacijom boja poput zelene, plave i sive, ovakva gradnja otvara arhitekturi put da nastavi dalje sa svojim razvojem. Dok mi uživamo u nekim drugim vidovima umetnosti, jedan arhitekta se trenutno trudi da na papir pretoči sve svoje drvene, staklene ili metalne misli različito obojene, kako bi već sutra otpočeo proces stvaranja nove građevine koja u budućnosti teži da postane novo svetsko čudo.

SLUŠKINJA VREMENA

Arhitektura je umetnost koju ljudi poklanjaju ljudima. Da bismo je doživeli, dovoljno je da prošetamo bilo kojim gradom koji krije zdanja možda ne baš tako slavnih arhitekti, ali sigurno zdanja mnogih tajni jednog davno prošlog vremena, čiji se duh još uvek krije na fasadama ruiniranih ili očuvanih građevina. Duh koji živi da bi šaputao o tajnama starog sveta, sve dok ga vreme ne pobedi u bici za večnošću.

Sanja SAVIĆ

Ocenite tekst: