Made by China

Novi autoput u Pakistanu, nova pruga u Kazahstanu, luka za velike teretne brodove u Šri Lanki, novi most u ruralnom delu Laosa – ono što spaja sve ove građevinske projekte jeste serija kineskih investicija vrednih oko šest triliona dolara, koja bi trebalo da je pretvori u globalnu supersilu i proširi njen uticaj.


Ovaj projekat nazvan je Novi put svile, prema ruti koja je korišćena za prevoz robe, ljudi i ideja još od 200. godine p.n.e. Sve je počelo je 2013. godine govorom kineskog predsednika Si Đinpinga u Kazahstanu, u kojem se pominje ekonomski pojas koji bi se pružao po nekadašnjem kopnenom delu Puta svile. Mesec dana kasnije u Indoneziji, Đinping pominje pomorski put koji bi Kinu spajao sa Sredozemljem. Ova dva projekta zajedno čine Novi put svile.

Kopneni deo ovog puta čini šest koridora namenjenih za kopneni transport robe iz Kine do Zapadne Evrope. Najvažniji su: železnica koja direktno spaja Kinu sa Londonom, gasovod kroz Kazahstan, mreža brzih pruga koja se proteže kroz celu Jugoistočnu Aziju. Pored toga, duž ovog puta nalaze se i rafinerije nafte i gasa, industrijski parkovi, kao i hiljade kilometara optičkih kablova, dok pomorski put uključuje seriju luka i pristaništa u koja mogu pristati masivni teretni brodovi. Ovaj deo puta se proteže od Kine, preko Afrike kroz Suecki kanal, sve do Evrope.

Pakistanski win-win
Kina ovaj projekat reklamira kao win-win situaciju sa svakom zemljom kroz koju ova dva dela puta (kopneni i pomorski) prolaze. Najbolji i svakako najvažniji primer je Pakistan koji, kao siromašan, nerazvijen i u velikoj meri korumpiran, nije bio privlačan za investicije sa Zapada. Uprkos tome, za Kinu je Pakistan ključan, jer se baš na njegovim obalama, na novoizgrađenoj luci Gvadar (Gwadar), dodiruju oba dela ovog puta. Nakon završetka luke Gvadar, kineski radnici su izgradili sistem puteva i brzih pruga, kako bi Kina imala direktan izlaz na nju. Samo godinu dana po završetku ovog projekta, BDP Pakistana je zabeležio primetan rast, a Kina je dobila novi transportni put. Zato i ne čudi što je više od 60 zemalja zaključilo slične ugovore sa Kinom.

Od deset najvećih građevinskih kompanija u svetu, sedam potiče upravo iz Kine.

Pored širenja svog uticaja i otvaranja novih transportnih puteva za izvoz, kineska ekonomija je takođe profitirala, omogućavajući građevinskim kompanijama koje u matičnoj zemlji ne mogu da nađu dovoljno posla da rade na ovim projektima. Još jedna interesantna statistika govori da je danas, od deset najvećih svetskih građevinskih kompanija, sedam upravo iz Kine. Privlačnost ovog projekta za zemlje domaćine je upravo u opuštenijim uslovima i regulativi neophodnoj za dobijanje kredita, osim toga da kompanije koje rade moraju biti kineske.

U čemu je štos?
Kina je odabrala put koji prolazi kroz nedemokratske (Belorusija, Azerbejdžan, Saudijska Arabija), sukobom zahvaćene (Irak, Avganistan, Jemen), kao i zemlje u kojima je korupcija obavezan dekor svakog posla (Uzbekistan, Tadžikistan, Turkmenistan). Zapadni kapital je zaobilazio ovaj region pre svega iz etičkih, ali i finansijskih razloga, jer su sve ove zemlje nesigurni poverioci. Za Kinu finansijski aspekt nije toliko važan, jer za nju ovaj projekat nije samo od ekonomskog već i od geopolitičkog značaja. Kada zemlja nije u stanju da vrati dug, Kina nudi koncesiju nad izgrađenim projektom. Tipičan primer je luka u Šri Lanki koja je data Kini na 99 godina. Neke od projekata koje preuzme Kina pretvara u vojne baze, kao što je bio slučaj sa lukom u Džibutiju. Tako, pored ekonomskog i političkog, duž ovog puta Kina jača i svoj vojni uticaj. Upravo vojni aspekt privlači posebnu pažnju SAD, čiji je uticaj do sada bio neprikosnoven. S druge strane, Amerika se, posle decenija vođenja agresivne spoljne politike, polako okreće sebi i rešavanju unutrašnjih problema.

Svileni Balkan
Kroz istoriju, Balkan je predstavljao vrata Evrope, pa je svako ko je stremio da iz Azije stigne do Evrope morao proći kroz Srbiju. Tako je i ovog puta. Balkan ne samo da se nalazi na ovom putu, već igra i jednu od ključnih uloga na njemu. Srbija je sa Kinom sarađivala na izgradnji mosta Zemun–Borča i pruge Beograd–Budimpešta, kao i na deonici koridora 11, a takođe treba pomenuti i kinesku investiciju u smederevsku železaru. Ovi projekti nisu deo zvaničnog puta koji je Đinping izneo 2013, ali imali su sve neophodne karakteristike: od kineskih izvođača i radnika do kreditiranja koje je Zapad smatrao rizičnim. Za promenu, oči velikih sila ovaj put su okrenute prema Grčkoj, gde se gradi nova grandiozna luka, novi putevi i mostovi, finansirani isključivo iz kineskih kredita. Ovo predstavlja veliki problem za Evropsku uniju, jer će imati skoro hamletovsku dilemu ukoliko Grčka ne bude uspela da vrati uzete kredite: da li da pusti Kinu da kontroliše luke na njihovom pragu ili da i dalje pomaže već prezaduženoj zemlji, stvarajući tako začarani krug novih kredita.

AUTOR: Mihajlo Lazić

Ocenite tekst: