Marširajte sada ili plivajte kasnije

Deca Velike Britanije, Kenije, Ugande i Belgije su podržala Pokret protiv klimatskih promena na čelu sa Gretom Tunberg, nominovanom za Nobelovu nagradu za mir od strane tri člana Norveškog parlamenta.


Sećam se da je padala kiša kada sam dodirnula tlo švedske prestonice. Mapa grada ležala mi je na rukama. Biće ovo lepih deset dana za upoznavanje grada, pomislila sam tada. Jedan petak, i jedan prizor postideo je moje plitke ambicije.

Negde u svetu..
Šta za tebe znači osamnaest minuta? Jednom studentu je to često nedovoljna pauza između predavanja. Umornom putniku nedovoljno za kratak predah. Ljudima koji se rastaju nedovoljno za poslednje poglede. Ali ipak, jednoj šesnaestogodišnjakinji dovoljno da pokrene svet. Konferencija Ted-a pod sloganom „ Ideje vrednje širenja” pružila je Greti Tunberg ovo dragoceno vreme da izloži svoju ideju. Ona je aktivistkinja protiv klimatskih promena. Prva asocijacija na temu je možda monotono iznošenje podataka o porastu nivoa mora, rasprave naučnika, teorijske postavke i predviđanja kao i objašnjenja efekta staklene bašte i globalnog zagrevanja. Složićemo se da smo za ove pojmove itekako čuli, pa makar i davno u klupama naših škola. Složićemo se da stručna objašnjena i suvo iznošenje činjenica poput toga da bi bez gasova i efekta staklene bašte temperatura bila niža za 30 stepeni Celzijusa, ili o nestanku oko dvesta vrsta dnevno, ne ostavljaju trajne posledice po tvoje moralno zravlje a i poučena iskustvom da tvoja vernost kanalu Nacionalne geografije opada kad daljinski slučajno nađe dobar film ovde prestajem ulogu prenosioca sirovih podataka o posledicama naše nemarnosti. Prepuštam reč naučnicima da daju rešenja, kao i tvojoj dobroj volji da ih pročitaš i tvojoj hrabrosti da ih primeniš u svom životu. Verujem da će ti zaista trebati kada shvatiš njihovu važnost za tebe kao pojedinca. Recimo da te je tema zainteresovala i da si shvatio sve, i verovatno bi se osećao nelagodno jer je tvoja populacija navela planetu da plače. No, na kafi sa prijateljima bi u nedostatku tema spomenuo interesantnu emisiju o globalnom zagrevanju i krivio industriju i vlast i tako onu sinoćnu nelagodnost ugušio dimom jutarnje cigarete i lažno umirio savest. Složili biste se, jednoglasno, da ste nemoćni pojedinci, i da se ne pitate, kao i da ima vremena za rešenja. Vaši mali postupci poput pešačenja umesto vožnje neće popraviti stanje, razmišljaš. Nisi sam, jer ste se već vas par tog jutra složili. I nisi sam, milioni ljudi su uplašeni pojedinac i misle kao i ti dok sedaju svako u svoja kola, tih million kola. A da je to istina pokazala ti je jedna devojčica jer su je milioni razumeli. Šta ona zaista zna o klimi, globalnom zagrevanju, efektima i posledicama. Složićemo se, pa možda je samo mrvicu više vremena posvetila razgovoru sa savesti i nelagodnosti posle odgledane one iste emisije koju si i sam gledao. Rešila je da iz nelagodnosti izvuče akciju i u tome joj uspeva.

Petak za budućnost
Vest o Gretinom govoru i bojkotu nastave petkom zarad protesta ispred parlamenta poput lavine se širi među školarcima, studentima i ostatkom populacije u preko sto zemalja. Njen pokret je podržan od strane nemačke kancelarke Angele Merkel i irskog ministra odbrane Lea Varadkara. Sa druge strane, postoje i osude na račun štrajka jer je to gubljenje vremena koji bi trebalo provesti u školi po rečima potparola premijerke Tereze Mej. Svrha štrajka je usklađivanje politike švedske vlade za zahtevima Pariškog sporazuma o klimi gde bi trebalo smanjiti pa čak i anulirati emisije štetnih gasova. Navodi da je klimatska kriza odavno rešena, što je delo naučnika, i da je na nama da primenimo rešenja i promenimo naše živote. Neki od efekata globalnog zagrevanja su širenja zaraznih bolesti, promene ekosistema, poremećaji u životnim ciklusima. Sve to zvuči kao puko nabrajanje dok pogledamo budućnost gde već naša potomci neće možda nikad neće videti belog medveda ili neku biljku koja nestaje već sada. Šta je ono što mi možemo da učinimo? Pa, za početak bi svakako trebalo čuti i shvatiti Gretine namere, i na posao otići makar javnim prevozom.

Petak je, osam sati ujutru. Dok su se ljudi žurno kretali ka svojim dnevnim obavezama, ja sam razgledala izloge. A onda sam videla nju. Duge pletenice, nebo plave pantalone i mirno držanje. U svoj toj jutarnjoj pometnji ona je bila tako mirna, kao da ima sve vreme sveta da stoji tu, tako nepomična, kao lutka u izlogu. A zapravo je jedino ona znala da vremena više nema.

AUTORKA: Ljuba Brković

Ocenite tekst: