Medalja za humanost

„Ogrančeni konvencionalnim idejama, ne prepoznaju svi važnost organa za transplantaciju. Doniranje i transplantacija organa najbolji je odgovor na pitanje: Kako nastaviti život u bilo kakvom obliku“, izjavio je Jiang Haiming iz Narodne bolnice Žongšan, nakon uspešno obavljene transplantacije srca.


Pomenuti kineski lekar spasio je još jedan život. Operaciju koja je trajala četiri sata u direktnom prenosu pratili su stanovnici ovog grada. Operacija se prenosila kako bi se podigla svest  ljudi o potrebi zaveštavanja organa. U našem konvencionalnom društvu ovo je i dalje tema o kojoj se nedovoljno govori. Nažalost, ni po ovom pitanju nismo postigli društveni koncenzus. Baveći se njom, nailazimo na oprečne stavove, ali raduje činjenica da veliki broj mladih ljudi shvata ozbiljnost situacije. Poražavajuće je saznanje da smo u Evropi, prema broju donora organa, na samom začelju. Od milion stanovnika samo tri su donori. Primera radi, u Hrvatskoj ovaj broj iznosi 37. Statistika je strašna: na transplantaciju srca čeka 39 pacijenata, jetre 42, bubrega 780. Najmlađi pacijent koji čeka srce ima samo 18 godina. Ovi brojevi se povećavaju svake godine. Poražavajuće i strašno je saznanje da mnogi ne dočekaju najvažniji poziv-poziv na transplantaciju.

Novi zakon-Polemika u javnosti

Skupština Srbije je ove godine usvojila Zakon o presađivanju ljudskih organa. Prema Zakonu, svaka punoletna osoba smatra se potencijalnim donorom, za razliku od prethodnog gde je postojala tzv. informisana saglasnost. Novim zakonom, koji je uređen po ugledu na evropsku regulativu u mnogome se pojednostavljuje postupak, a sve u nadi da će se povećati broj donora. Zakon nailazi na osudu u javnosti pre svega zbog slobodnog i mora se reći pogrešnog tumačenja koje je posledica nedovoljne informisanosti građana i nepoznavanja brojnih termina što zahteva dodatno pojašnjavanje i angažovanje medicinskih stručnjaka u tome. U grupu potencijalnih donora spadaju samo osobe koje su pretrpele teške povrede mozga, dok su ostali organi vitalni. To ne znači da će svako donirati svoje organe nakon moždane smrti. U slučaju da ne želi da bude donor, potrebno je podneti izjavu Upravi za biomedicinu. I u slučaju da se osoba oluči da donira svoje organe, ukoliko se porodica tome usprotivi lekari ne smeju da obave transplantaciju. Jedno od najčešće postavljanih pitanja je: Ko postavlja dijagnozu. Ništa manje važno je objašnjenje stanja moždane smrti. U vezi sa prvim, potrebno je naglasiti da lekari koji postavljaju dijagnozu moždane smrti nisu uključeni u lečenje pacijenta niti u transplantaciju, što znači da se radi o potpuno nezavisnim i objektivnim lekarima. U vezi sa drugim neophodno je istaći razliku između kome i moždane smrti. Moždana smrt nije koma, već oštećenje mozga gde, nažalost, nema izgleda za oporavak.

Nažalost, dugo zanemarivana tema

O ovoj temi u našem društvu jako se malo zna. O njoj se ne govori dovoljno. Razumljivo je da je u prirodi čoveka da strahuje od nepoznatog. Ali, za početak bi bilo sasvim dovoljno kada bi svako nakon čitanja ovog teksta izdvojio makar pet minuta da razmisli, da preispita svoje stavove. Da li postoji nešto plemenitije od činjenice da ćete kada se jednog dana desi nesto što je neizbežno, vaš nestanak, moći da pomognete nekome i da mu spasite život? Nepotrebno je baviti se raznim teorijama na koje nailazimo na sam pomen ove teme. Za razbijanje brojnih predrasuda potrebno je vreme.  Ljudi imaju dosta pitanja i jako je važno da ona ne ostanu bez adekvatnih odgovora. Neophodno je dodatno objasniti proceduru, približiti ljudima sam proces, što uključuje dodatno angažovanje medicinskih radnika i obnove poverenja u naš zdravstveni sistem. Jako je važno istaći da se transplantacija organa u Srbiji obavlja u pet centara.

 Najvažnija utakmica: Igramo na rezultat!

Ponosno možemo reći da smo jako borben narod koji teško prihvata poraz. To dokazujemo već decenijama, dobijajući najveće pehare i najsjajnije medalje u svim oblastima. Međutim, nedostaje nam ova najsjajnija: medalja za život! U tom duhu, slogan nove kampanje koju je pokrenulo Ministarstvo zdravlja zajedno sa fondacijom Hemofarm je: I ja sam donor. Jer navijam za Srbiju. I kao njen cilj: Igraj na rezultat. Jedan donor spašava više života drugih ljudi. Važnost transplantacije prepoznale su brojne javne ličnosti: Vlade Divac, Branka Katić, Dragan Bjelogrlić. Mnogim ljudima važan je i stav Crkve po ovom pitanju. Potrebno je naglasiti da sve religije podržavaju doniranje organa ističući ga kao vrhunski čin ljubavi i velikodušnosti. Patrijarh srpski Irinej ističe da je „Zaveštanje i darivanje organa ne samo dozvoljeno već i zaslužuje svaku pohvalu sa stanovišta hrišćanskog morala“. Na kraju navodim sledeće razmišljanje: Nezamisliv bol koji se oseća usled gubitka voljene osobe, makar u nekom promilu, možda je moguće ublažiti saznanjem da ste jednu porodicu poštedeli njega; da srce vašeg najbližeg, uprkos svemu, i dalje kuca.

AUTORKA: Marija Pešić

Ocenite tekst: