Moć boja

Psihologija boja je deo psihologije kao nauke, koji proučava ljudske emocije i reakcije na određene boje. Ova nauka je dokazala da ljudi različito reaguju na određene boje i da one kod njih izazivaju različita emocionalna stanja, ponašanja i raspoloženja. Respektujući ova saznanja otvara nam se teren za primenu istih u svrhu marketinga, advertajzinga i poboljšanja prodaje uopšte.


Henri Ford, kao što znamo jedan od najpoznatijih preduzetnika, sa sposobnošću da „nemoguće pretvori u moguće“, nije prihvatao sugestije svojih saradnika da osim u crnoj, otpočnu proizvodnju automobila i u drugim bojama. Na njihova insistiranja imao je jedinstven odgovor: „Može! Svaka nijansa crne je dobrodošla!“. U ono vreme, zbog specifičnog položaja kompanije Ford, zahvaljujući serijskoj proizvodnji, Ford je bez obzira na svoju tvrdoglavost ostvario svojevrsnu tržišnu revoluciju. Ipak, danas bi se verovatno okretao u grobu kad bi znao da se njegova kompanija udaljila od monohromatskog pristupa, te da je logo njegove kompanije plavo – bele boje.

Šta je boja?
Davne 1666. godine, Isak Njutn je otkrio da je boja rezultat interakcije između objekta i svetlosti koja već ima određenu boju, a ne da je objekat taj koji generiše boju, kao što se prethodno mislilo. Ovaj zaključak naziva se Njutnova teorija boja i zahvaljujući njoj konstruisan je prvi funkcionalni teleskop. Neke antičke kulture, kao što su egipatska i kineska, praktikovale su takozvanu „hromoterapiju“ – lečenje upotrebom boja. U ovom kontekstu crvena se koristila za poboljšanje cirkulacije; plava je imala uticaj na probleme sa kožom; narandžasta se koristila u lečenju pluća; dok se za žutu verovalo da stimuliše nervni sistem i pročišćava telo. Pre svega, boja zavisi od naše sopstvene percepcije. Ona je nerealna, jer svako biće vidi stvari drugačije obojene. U današnje vreme one su važno obeležje, zaštitni znakovi koji nas asociraju na određeno mesto, stvari ili osobe. „Boje, baš kao i crte lica, prate emocionalne promene“, Pablo Pikaso.

Psihološko značenje boja
Tokom dvadesetog veka uticaj boja na potrošace počeo je detaljno da se istražuje – do danas, kada su postale jedan od najsnažnijih mehanizama u komunikaciji sa tržištem. Ako se iskoriste na pravi način, mogu da imaju pozitivan uticaj na poslovanje i stoga su nezaobilazne u privlačenju potrošača kroz reklame, web stranice, ali pored toga podstiču i produktivnost i kreativnost radnika. Kao što se sasvim sigurno nećemo dugo zadržavati pored osobe kraj koje se ne osećamo prijatno, isto tako nećemo ni kupiti proizvod, ako on u nama ne izaziva pozitivne emocije.

Crvena je emocionalno najintenzivnija boja. Ima visoku stopu vidljivosti i zbog toga su saobraćajni znaci i oprema za gašenje požara obojeni u crveno. Često je koriste restorani, jer kako psiholozi tvrde, pojačava osećaj gladi. Korisna je i za naglašavanje popusta jer budi osećaj „urgentnosti“ i tera na akciju, u ovom slučaju kupovinu. Ključna je i u političkim vodama – predstavlja simbol komunista, socijalista i američkih republikanaca. Ipak, u kombinaciji sa crnom može da ima negativnu konotaciju pa se izbegava u izradi internet sajtova, osim ukoliko sadržaj nije namenjen odraslima. Omiljena je boja 7% muškaraca i 9% žena, mrzi je 2% muškaraca i skoro nijedna žena, dok je 9% ljudi smatra jeftinom. U mnogim kulturama predstavlja simbol života. Prema Bibliji, Adam je napravljen od crvene zemlje i na hebrejskom Adam znači biti crven. Za razliku od muške prolivene krvi, ženska ima negativno značenje. U mnogim kulturama su žene za vreme menstrualnog ciklusa bile izolovane od zajednice jer se menstrualna krv smatrala nečistom. U našim krajevima se za vreme rata sa turcima smatralo da prsten sa karneolom (kamen crvene boje) štiti od metaka, a ako se položi na ranu, zaustavlja krvarenje. Takođe crvena je i boja koje se u narodu koristi „protiv uroka“. Postoje životni trenuci u kojima je, prema verovanju, izložen delovanju zlih sila, a to su: razdoblje od rođenja do krštenja, venčanje, porođaj i smrt. Stari egipćani su sebe smatrali crvenom rasom i zbog toga su svoja tela farbali u crvenom bojom, dok je potpuno suprotno, u Južnoj Africi boja žalosti.

Zelena je potpuna suprotnost crvene. Poznata je kao najmirnija boja ljudskom oku i često se koristi kao antistres sredstvo. Veoma je moćna u reklamnoj industriji, u kojoj deluje kao „zeleno svetlo na semaforu“. U Evropskoj tradiciji, uglavnom se duhovi koji žive između podzemnog i površinskog sveta prikazuju u zelenoh boji: vile, zmajevi, zmije. Značenja su ponekad i kontradiktorna: u Hrvatskoj označava plodnost, dok u Irskoj znači nesreću. Za Oskara Vajlda bila je umetnički najrazvijenija boja, zeleni karanfil bio je njegov zaštitni znak. „Sveta boja“ je i za homoseksualce. U Parizu su homoseksualci kao znak raspoznavanja nosili zelene kravate. Zelena se vezuje za sudbinu. U Veneciji su stolovi u kazinima bili prekriveni zelenim stolnjacima. I možda i najvažnije, zelena je boja novca. Pojavljuje se i u filmu Čarobnjak iz Oza. U Smaragdnom gradu svi nose zelene naočare kako bi svet oko sebe videli zeleno. Autorovo objašnjenje je da su se u tom periodu odvijale debate oko prihvatanja papirnatog novca.

Žuta je boja sunca, povezana sa radošću, intelektom, energijom. Privlači pažnju i zbog toga se koristi kao najvažniji element dizajna, pogotovu od strane lanaca brze hrane. Korišćena na crnoj pozadini predstavlja upozorenje, dok na grbovima i zastavama znači odanost, ali i kukavičluk. Ako se preterano koristi dovodi do uznemirenja. Naučno je dokazano da bebe najviše plaču u sobama okrečenim u žuto. Muškarci je doživljavaju kao detinjastu i zbog toga je treba izbegavati kod prodaje luksuznih muških proizvoda.

Kroz istoriju ljubičasta je korišćena kao boja plemstva, luksuza, superiornosti. Čak i danas znači prestiž i ekstravaganciju. Prema anketama više od 75% dece bira ovu, nego bilo koju drugu boju. Često se koristi za kozmetičke preparate namenjene lepoti i podmlađivanju. Egipatska kraljica Kleopatra je volela ljubičastu. Da bi dobila jednu uncu boje, njeni robovi su potapali u vodu dvadeset hiljada purpurnih puževa, nekada i više od deset dana. „Ljubičasto srce“ je američko vojno odlikovanje za vojnike poginule u ratu, dok je „ljubičasti govor“ izraz za prefinjeni govor. Leonardo de Vinči je verovao u moć meditacije isključivo pod ljubičastim svetlom. Još u Starom zavetu, purpur je smatran najskupljom bojom. Bog je Mojsiju naredio da zavese u njegovom hramu moraju da budu od plavog i crvenog purpura. Takođe, ljubičasta je i boja magije. Zbog toga čarobnjaci najčešće nose ljubičaste ogrtače.

Plava je boja neba i mora. Simboliše odanost, veru, istinu i raj. Posebno je prihvaćena od strane muškaraca koji u njoj vide zrelost i stabilnost. Koriste se za reklamiranje proizvoda koji imaju veze sa čistoćom (sredstva za dezinfekciju, filteri za vodu), vazduhom i morem (klima uređaji, krstarenja). Treba je izbegavati za reklamiranje hrane, jer prema medicinskim istraživanjima smanjuje apetit. Plavo je uvek dobar izbor za logo i brend, samo se postavlja pitanje kako se izdvojiti iz mase koja igra na sigurno.

Crna je tajanstvena boja povezana sa strahom od nepoznatog i uglavnom ima negativnu konotaciju. U astronomiji pojam „crne rupe“ vezan je za polje izuzetni velike gravitacije u kome sve nestaje i iz koga ništa ne može izaći. Crno nose devojke koje žele da izgledaju starije, žene koje teže ostavljanju elegantnog utiska, muškarci koji je doživljavaju kao ozbiljnost i autoritet ili osobe koje smatraju da crna odeća vizuelno istanjuje figuru. Crna koža je, ponekad, simbol za sado – mazohizam. Nasuprot crnoj, bela ima pozitivnu konotaciju. Smatra se bojom savršenstva, nevinosti i devičanstva, novog početka. Uglavnom se koristi u dobrotvornim organizacijama jer se anđeli, obično, zamišljaju u beloj odeći. Belci svoju boju kože doživljavaju kao belu iako je zapravo nešto poput boje breskve ili svetlo smeđe. Za evropljane ima društveno značenje. Seljaci koji su najveći deo godine radili na polju imali su kožu preplanulu od sunca, dok je aristokratija isticala bled ten.

Narandžasta kombinuje energiju crvene i sreću žute. Povećava protok kiseonika u mozak i podstiče mentalne aktivnosti. Ovo boju vole avanturisti, ljudi skloni riziku, hedonisti i gurmani. Ujedno, ova boja se smatra i najjeftinijom – ali 26% nije mnogo ako narandžastu „preokrenete u svoju korist“. Roza je ženska boja, devojke je smatraju dobrim izborom kada se radi o kozmetici i garderobi. Sastoji se od kombinacije bele i crvene i predstavlja ženstvenost, osetljivost i nežnost. U Koreji se smatra bojom poverenja, dok se u nekim zemljama nalazi na zidovima zatvorskih ćelija jer se smatra umirujućom. Dok se ranije koristila za reklamiranje ženskih i dečijih proizvoda, danas je sve više koriste kompanije i iz drugih domena kada žele da ostvare utisak pomeranja granica. Siva se najčešće koristi za uređenje enterijera poslovnog prostora. Predstavlja boju metala i time asocira na industriju, tehnologiju, intuiciju i snove. Često se povezuje sa stanjem tranzicije – kada se donose zaključci koji nisu ni crni ni beli. Braon je topla, neutralna boja, uglavnom povezana sa jednostavnošću i zdravljem. Tirkizna – mešavine plave i zelene, se poput ljubičaste vezuje za eleganciju i prefinjenost i koristi se uglavnom prilikom dizajniranja nakita. Indigo (spektar plave) vezuje se za paranoju i bolesti zavisnosti.

AUTORKA: Kristina Kerekeš

Ocenite tekst: