Moje srce rodio je miš

U SAD svaki dan umru 22 osobe koje čekaju na transplataciju organa. Njih 22 dnevno ne dobiju drugu šansu. Naučnici kažu da će nam u budućnosti životinje biti donori. Životinje nisu pitane. Da li biste Vi radije sutra živeli svinjskim srcem ili danas bili u izabranih 22?


Jedan kontroverzni naučnik u dalekom Japanu dobio je od države finansijska sredstva i podršku da nastavi sa svojim eksperimentom gajenja ljudskih organa u životinjama. Zašto? Zato što se na ljudske organe čeka na dugim listama i zato što mnogi nikad ne dočekaju. Ovakvi eksperimenti nisu zapravo ništa novo i traju već desetak godina unazad. Do sada su se vršili na miševima i pacovima gde su naučnici uspeli da izleče miševe od dijabetesa presadivši im pankreas nastao u pacovu od ćelija miša. Modifikovanjem gena i ubacivanjem ćelija druge vrste, dobijamo organe pogodne za transplataciju.

Svinjo, rodi me

Ksenotransplatacija predstavlja presađivanje ćelija, tkiva ili organa sa jedne vrste na drugu. Potiče od grčke reči ksenos koja znači stranac. Zvuči adekvatno. Problemi mogu nastati jer naš organizam „strance“ posmatra neprijateljski i odbacuje ih. Zato su naučnici došli na ideju da tog „stranca“ pripitome dodajući mu ljudske ćelije. Međutim, ovaj proces nije toliko jednostavan kao što zvuči, stoga eksperimenti traju veoma dugo i napreduju postepeno. Naučnici su pomno pratili šta se dešava sa embrionima koji su na ovaj način modifikovani, ali su oni morali biti uništavani pre nego što bi se organi dovoljno razvili, odnosno pre nego što bi se životinje izlegle.

Kineski naučnici su implementirali ljudske ćelije u mozak majmuna koji su potom pokazali bolju kratkoročnu memoriju i reflekse.

To je ono što će se sada promeniti, jer je naučnik Hiromicu Nakauči od japanskog Ministarstva obrazovanja i nauke dobio zeleno svetlo da ovakve „himere“ sada smeju biti rođene. Međutim, on ne planira da napravi stado miševa koje će trčkarati unaokolo sa ljudskim organima u sebi. Eksperiment će napredovati sporo, pažljivo će se pratiti razvoj organa, a rađanje ovakvih životinja će biti ostavljeno za budućnost uz redovno izveštavanje javnosti. Sledeći korak jeste formiranje ovakvih embriona u telima svinja koje imaju organe slične anatomije kao ljudi. Ovakvi hibridni embrioni će biti uzgajani do 70 dana trudnoće, a potom uništavani. Genetičari su uspeli da uklanjanjem određenih gena reše problem virusa opasnih po ljude koji postoje u svinjama.

Hajde ti bolje

Neki kritičari bi rekli – imamo mudrije alternative. Mnogi organi se uspešno razvijaju iz ćelija u laboratorijama poput kože, disajnih puteva, mokraćnih kanala. Ali, mogu li se tako proizvesti složeniji organi poput srca, pluća, jetre, bubrega? Protivnici uzgajanja organa u životinjama kažu da potencijala ima, mada izgleda nedostižno. Ovi drugi kažu – jedino rešenje je transplatacija. Koliko donora poznajete? Mnogo, verujte mi. Izmenom Zakona o ljudskim ćelijama i tkivima još u julu 2018. saglasnost za donorstvo se podrazumeva, što sve punoletne osobe naše zemlje čini potencijalnim donorima u slučaju moždane smrti. Zašto potencijalnim? Zato što je ipak poslednja odluka na porodici preminulog, tako da, ukoliko želite da zaveštate svoje organe o tome bi trebalo da popričate sa najbližima. Nadam se da vas ovo saznanje neće uputiti pravo u Upravu za biomedicinu Ministarstva zdravlja kako biste izjavili da želite da se lišite ove „obaveze“.

Etike(te) i ostale tete

Očekivano je da će se oko ovakve jedne teme javiti brojna etička pitanja. Koliko je dozvoljeno ljudskosti u životinji da bi je i dalje smatrali životinjom? Koliko je moguće da ljudske ćelije završe u mozgu životinje i da ona dobije svest? U aprilu su kineski naučnici implementirali ljudske ćelije u mozak majmuna koji su potom pokazali bolju kratkoročnu memoriju i reflekse. Ovo nije stvaranje novih vrsta, ali negde prevazilazi mnoge etičke granice po pitanju „čeprkanja“ po tuđem mozgu. Da li će neki naučnik doći u iskušenje da se zaigra Boga i ukrštanjem ćelija stvara nove vrste, stare čini naprednijim ili razvije nešto superiornije od nas? Ko je taj koji će imati odgovornost i moć da odluči: ovo ćemo razvijati, ovo sme da nastane, ove granice nećemo preći? Sa druge strane, razmislimo koliko će se promeniti naš pogled na životinje koje više neće biti primarno samo jelo u tanjiru, već će predstavljati nadu za život mnogim ljudima širom sveta. Hoće li neko kome je to jedina opcija zaista i uzeti organ iz svinje ili ovce ili šimpanze? Kako će se osećati? Koliko će to uticati na njegovu percepciju životinja, života i sebe samog? Da li je istraživačima baš sve dozvoljeno u doprinosu nauke ili ipak nekad treba reći NE, mi smo ljudi, humani smo, pravedni, ne smemo to da dozvolimo?

AUTORKA: Sara Jovanović

Ocenite tekst: