Muke Eplove

Šta biste uradili da imate 252 milijarde dolara u banci? Kupili dobar deo kompanija sa liste „The Fortune 500”, osnovali sopstvenu državu koja bi sa toliko novca bila među najjačim ekonomijama sveta, finansirali sletanje čoveka na Mesec, ili u slučaju Epla – ništa?



Ako biste zamislili mašinu za štampanje novca, ona bi sigurno nosila logo zagrizene jabuke, jer je Epl upravo to. Svake sekunde Epl ostvaruje 1.100 dolara profita. Da, profita! Međutim, gde je veliki profit, tu je i veliki porez, pa samim tim i veliki broj načina da se on zaobiđe. Ali, kada vam je oporezivač Amerika i kada je u pitanju suma od 252 milijarde dolara, igra mačke i miša (oporezivača i poreskog obveznika) veoma brzo prestaje da liči na scenu iz „Toma i Džerija”. U čemu je štos sa Amerikom? Amerika, za razliku od većine zemalja, oporezuje ne po prebivalištu nego po državljanstvu. Ovo se ne odnosi samo na ljude već i na kompanije. Iako danas većina prihoda dolazi iz Azije i Evrope, Epl, ipak, za svaki uneti dolar koji je zaradio izvan granica mora da plati porez i zato je odlučio da ga ne vraća u Ameriku.

Irska pita od jabuka
Kako stići do poreskog raja? Prvi korak jeste osnovati ćerku firmu, drugi korak naći poreski raj, a u slučaju Epla – to je Irska. Manjak prihoda od korporativnog poreza nije ono što Irsku čini slabom, već, naprotiv, ono što je čini jakom, jer malo poreza znači puno multinacionalnih kompanija, a puno multinacionalnih kompanija čini puno dobro plaćenih poslova za građane Irske čije su plate oporezive. Običaj je da kompanija moli da ne bude oporezovana, a kada je reč o Irskoj, ona je ta koja je, iz gore navedenih razloga, molila, uprkos pritiscima EU, da ne bude oporezivač.

Nigde nije kao kod kuće
Čak ni prihod koji se zaradi u Americi nije lak plen za američku poresku službu, jer Epl ovde ima još jednog keca u rukavu – patente. U današnje vreme je lako izračunati vrednost gotovo svega, čak i ljudskog života (129.000 dolara prema istraživanju grupe ekonomista sa Stenforda), ali na patente je skoro pa nemoguće staviti tačnu vrednost. Kao i većina kompanija, Epl zavisi od patenata i zato ih prepisuje na gore pomenutu ćerku firmu iz Irske, koja ih zatim izdaje Eplu besplatno, što Eplu daje alibi za umanjenje poreza.

Najskuplja kompanija koju je Epl ikada kupio deset puta je jeftinija od najjeftinije kompanije koju je Majkrosoft ikada kupio.

Na kraju će novac iz Irske preći u Holandiju, a zatim iz Holadnije u još jedan poreski raj u blizini obale Francuske, gde će i ostati. Iako ovo deluje komplikovano i ilegalno, u praksi većina velikih kompanija to čini svakodnevno.

Povratak kući
Epl je kompanija čijim se akcijama trguje na berzi, samim tim ona mora da isplaćuje dividende svojim akcionarima. Tu nastaje još jedan problem. S obzirom na to da Epl 70% svog novca drži u inostranstvu,  mora da uzima kredite da bi isplaćivao divende i finansirao tekuće troškove poslovanja, što ne bi predstavljalo problem nekoj drugoj kompaniji. Međutim, Epl ima previše novca koji se stalno uvećava, samim tim on mora isplaćivati sve veće dividende i pokrivati sve veće troškove poslovanja. I tako Epl ulazi u paradoksalni krug uzimanja sve više kredita zbog sve većih dividendi uzrokovanih sve većom zaradom. Iako ovaj krug deluje začarano, možda se iz njega ipak može izvući. Svetlo na kraju tunela jeste smanjivanje korporativnih taksi u Americi, u kom slučaju bi Epl većinu svog novca vratio iz poreskih rajeva širom sveta nazad u Ameriku i prekinuo sa dosadašnjom praksom.

Epl čine male stvari
Mnogi pretpostavljaju da bi Epl novcem vraćenim iz poreskog raja mogao kupiti većinu velikih kompanija iz tehnološkog sektora. Međutim, stručnjaci veruju da se to neće desiti. Najskuplja kompanija koju je Epl ikada kupio (Beats by Dre) deset puta je jeftinija od najjeftinije kompanije koju je Majkrosoft ikada kupio – LinkedIn, za 26 milijardi dolara.

Epl nikada nije kupovao kompanije da bi na njima zarađivao, već je kupovao manje kompanije koje bi postale astavni deo Eplovog ekosistema. Kada je Eplu bio potreban čitač otisaka prsta, kupio je malu kompaniju iz Engleske, a kada je trebalo da unapredi svog virtuelnog asistenta (Siri), kupio je Shazam – poznatu aplikaciju za prepoznavanje muzike. Kada im je bio potreban Stiv Džobs, kupili su njegovu kompaniju Next. Kupovina velikih multinacionalnih kompanija je sušta suprotnost minimalizmu koji je jedna od ključnih odlika Eplovih proizvoda. Eplov reklamni slogan iz osamdesetih glasi: Think different i to je upravo ono što ga odlikuje i što je od njega napravilo najvredniju kompaniju na svetu i jedinu čija se vrednost meri u trilionima dolara. Zato razmišljajte drugačije i, možda, jednog dana budete imali sličan „problem”.

AUTOR: Mihajlo Lazić

Ocenite tekst: