Mundijal između dve vatre

Mundijalska groznica je već uveliko zahvatila svet, razmenjivanje sličica odavno je počelo, a euforija fudbalera i navijača raste iz dana u dan. Ljubitelji fudbala željno iščekuju početak najvažnijeg sportskog događaja u 2018. godini. Ostalo je još malo vremena do 14. juna i početka 21. po redu Svetskog prvenstva u fudbalu koje se održava u Rusiji. Međutim, Velika Britanija, zajedno sa Islandom i Australijom, pobrinula se da ne prođe sve u najboljem ambijentu…


Da li je u redu da se politika meša u sport? Odgovor je naravno – ne! Ljudi  navijaju za svoje heroje i idole koji daju gol, koš, ili pak naprave as servisom. Svetsko prvenstvo u fudbalu je prilika da fudbaleri postanu heroji nacija, a ne marionete u službi političara. Zapadne zemlje i Rusija imaju dosta nesuglasica koje ne bi smele da rešavaju na fudbalskim terenima. Ljubitelje sporta ne zanima da li će Tramp uvesti nove sankcije Putinu i kako će Tereza Mej odreagovati na trovanje nekog špijuna, već koliko će golova Mesi i Ronaldo dati na Svetskom prvenstvu. Bojkotom britanske delegacije Mundijalu, postavlja se pitanje kako i da li je uopšte moguće zaustaviti politizaciju sporta?

Afera Skripalj 
Naime, zbog nedavne afere oko trovanja kontraobaveštajnog agenta Sergeja Skripalja i njegove ćerke, Velika Britanija je prvo odlučila da igrači reprezentacije Engleske ne otputuju na Mundijal u Rusiju. To je izazvalo veliko negodovanje navijača u Velikoj Britaniji koji su želeli da svoju reprezentaciju gledaju na najvećoj svetskoj smotri fudbala. Odustajanje Engleske od učešća na Svetskom prvenstvu u fudbalu ne bi imalo apsolutno nikakvog efekta na spoljnu politiku Rusije, nego bi to samo izgledalo kao pokušaj da se stvori privid da se nešto radi, u zamenu za donošenje odluka koje su, sa političke tačke gledišta, složenije. Situacija je otišla tako daleko da je čak britanski parlament predložio premijerki  Terezi Mej da zamoli Međunarodnu federaciju fudbalskih organizacija (FIFA) da odloži održavanje prvenstva za jednu godinu, što je bio nerealan zahtev. Na kraju, Velika Britanija je odustala od ove „sankcije” Rusiji i odlučila da ipak pošalje svoj nacionalni tim da se ravnopravno takmiči sa ostalim reprezentacijama. Uprkos tome, u znak protesta i podrške svojoj spoljnoj politici, kraljevska porodica, kao i politički predstavnici Velike Britanije neće otići da bodre svoju reprezentaciju u Rusiji. Oni su tom prilikom pozvali i ostale  države čije su se nacionalne selekcije kvalifikovale na Svetsko prvenstvo da im se pridruže u „bojkotu”. Boris Džonson, britanski ministar spoljnih poslova, išao je toliko daleko da je Svetsko prvenstvo u Rusiji uporedio sa Hitlerovim Olimpijskim igrama u Berlinu 1936. godine. Za sada,  jedino su se Island, koji se prvi put u istoriji kvalifikovao na Svetsko prvenstvo, i Australija, složili sa Velikom Britanijom javno kritikujući rusku politiku. Objavili su da njihovi predstavnici neće doći na Svetsko prvenstvo zbog trovanja Sergeja Skripalja, direktno prebacujući diplomatski rat na fudbalske terene. Odlazak na Svetsko prvenstvo je san mnogih igrača i sama pomisao na nečiju zabranu igranja prodire duboko u osećanja igrača koji su kolateralna šteta diplomatskog konflikta. Rusija i zapad moraju pronaći konstruktivno rešenje koje će bar na kratko pauzirati njihov sukob, a ljubitelje fudbala ostaviti da uživaju u igri svojih miljenika. Možemo misliti samo šta bi se desilo kada bi se sport uplitao u politiku pa, recimo, svakog vikenda prekidale političke rasprave kako bi svi gledali utakmice i navijali za svoj omiljeni tim?

Hladni rat XXI veka
Diplomatske „igrice” između Rusije i zapada traju već nekoliko decenija. Konstantna napadanja i optuživanja deo su svakodnevice. Od Arapskog proleća, preko krize u Siriji, do trovanja dvostrukog agenta Skripalja,  zapad i Rusija pokazali su da imaju različite poglede na svet. Diplomatska i politička neslaganja se moraju rešavati za okruglim stolom kroz razgovor, a ne prenositi na sportske i druge kulturne događaje. Negativna kampanja zapada protiv Rusije najviše se videla u finalu pesme za Evroviziju, kada je pesma ruske predstavnice bila propraćena zvižducima publike. Nadamo se da se ta slika neće ponoviti 14. juna na otvaranju Svetskog prvenstva i da će političari zaobići sportske terene kao načine svog delovanja. Svetska kuća fudbala, koja podržava akcije protiv rasizma u sportu, morala bi da se pozabavi i ovim kao jednim od nadolazećih problema u kojima se mora ograničiti uticaj političara na sportske manifestacije.       

AUTOR: Vladimir Jovanović 

Ocenite tekst: