Na krilima uspeha

Jeste li se ikada upitali koliki su prihodi i uticaj avio-industrije na globalnu ekonomiju? Možda je dovoljan odgovor da 3,6% svetskog BDP-a direktno zavisi od nje.


Očigledna je činjenica da avio-saobraćaj konstantno raste kako u prevozu putnika tako i u prevozu tovara. Firme sve više posluju globalno i samim tim raste potreba za dolaženjem na drugi kraj sveta što bržim putem. Procenjuje se da je 4,3 milijarde putnika u 2018. godini letelo komercijalnim letovima, a broj putnika iz godine u godinu raste. Avio-kompanija je sve više, kao i destinacija na koje mogu da odvedu, ali u toj konkurentskoj utakmici izdvajaju se pobednici na tržištu. Međunarodna asocijacija za vazdušni prevoz je na konferenciji u Ženevi 2017. godine objavila da su avio-kompanije prikupile neto profit od 29,8 milijardi dolara dok je ukupan prihod bio čak 739 milijardi dolara, što nam ukazuje na značaj koji vazdušni saobraćaj ima na globalnu ekonomiju.

Gde su šampioni?
Danas postoji preko pet hiljada avio-kompanija i putnicima je teško da odluče kojoj će verovati. Sve zavisi od toga koju od karakteristika preferiraju. Postoji dosta rangiranja najboljih avio-kompanija na svetu, ali Skajtraksova lista se izdvaja kao najmerodavnija. Skytrax nagrada je najprestižnija nagrada za avio-kompanije. Reč je o najvećoj svetskoj anketi o ispitivanju mišljenja korisnika avio-saobraćaja. Avio-kompanije nisu nominovane, već svaka kompanija ima priliku da učestvuje i pobedi. Za 2018. godinu čak 20,5 miliona ljudi dalo je odgovor na anketu koja je bila dostupna na šest jezika: engleskom, francuskom, japanskom, kineskom, ruskom i španskom. Stizali su odgovori iz svih delova sveta, budući da je učestvovalo preko stotinu različitih nacionalnosti. Sistem ocenjivanja je takav da avio-kompanije dobijaju zvezdice na osnovu određenih kriterijuma. Sami korisnici ocenjuju kvalitet osoblja, keteringa, zabavu, same avione itd. Osim toga, postoji i forum na kojem putnici mogu slobodno da iznesu svoje mišljenje i da ostave komentar za određenog prevoznika. Ova nagrada se dodeljuje od 1999. i tada je učestvovalo oko dva miliona ispitanika. Samo deset avio-kompanija ima tu čast da nosi pet zvezdica i nije tajna da su te avio-kompanije znatno ispred drugih. Isto tako, Skajtraks važi za jednog od najkvalitetnijih savetnika u avio-industriji. Ne dodeljuje se samo nagrada za najboljeg na svetu već se i u svakoj kategoriji i svakom regionu izdvaja najbolji. Na listi za 2018. godinu na prvom mestu nalazi se Singapur erlajns (Singapore Airlines), koji je u pomenutoj godini pretekao Katar ervejz (Qatar Airways). Nagrada im je uručena na ceremoniji u Londonu, a budući da imaju najsavremenije avione, kvalitetnu uslugu i luksuzna sedišta, ne iznenađuje što su osvojili tzv. Oskara avio-industrije.

Nestvarno deluje činjenica da Nemačka već osam godina kasni sa izgradnjom novog aerodroma u Berlinu, probijajući rokove šest puta, dok su troškovi porasli sa manje od tri na čak sedam milijardi evra.

Singapurski prevoznik osnovan je 1947. godine i narastao je u giganta čija flota broji 115 aviona koji lete na 64 destinacije. Ove godine uveli su najdužu komercijalnu rutu ikada, od Singapura do Njujorka. Distanca koja se prelazi je 22.600 km za 18 sati i 45 minuta. U 2017. godini ostvarili su prihod od 8,4 milijarde dolara. Pored nagrade za najbolju avio-kompaniju, poneli su i titulu za najkvalitetniju prvu klasu. Ali, ako preferirate ekonomsku klasu, onda će vam više odgovarati Taj ervejz (Thai Airways). Katar Ervejz je za samo dvadeset godina od osnivanja postao jedan od lidera. Trenutno se nalazi na drugom mestu, a čak četiri puta je osvajao ovu prestižnu nagradu. Kada posmatramo tzv. lou kost kompanije, Er Azija (AirAsia) tu dominira već desetu godinu zaredom. Pomeraju granice sa ubedljivo najmanjim troškovima po dostupnom sedištu od 0,023 dolara po kilometru, što predstavlja šestinu troškova velikih američkih kompanija. Predstavljaju pravi primer dobro vođenog menadžmenta s obzirom na to da su osnovani tek 1996. godine. Kao avio-kompanija koja je najviše napredovala izdvaja se Čajna sadern erlajns (China Southern Airlines). U skladu sa japanskom kulturom, japanski ponos Ol nipon ervejz (All Nippon Airways) ima najčistije avione poslednjih šest godina, dok je najčistiji aerodrom tokijski Haneda. Takođe, dobili su nagradu i za najbolje osoblje u avionu u Aziji. U toj kompaniji postoje interna takmičenja među timovima, koja su doprinela rastu kvaliteta njihovog osoblja. Sudeći po listi, evropske kompanije znatno zaostaju za azijskim, budući da je najbolja evropska avio-kompanija Lufthanza (Lufthansa) tek sedma na svetskoj lestvici. Nemačka kompanija sa dugom istorijom zaradila je 42 milijarde dolara protekle godine. Ima preko 100 hiljada zaposlenih i 400 aviona kojima su prevezli 142 miliona putnika 2018. Što se SAD tiče, situacija je još gora. Naime, njihova najbolje rangirana kompanija, Delta erlajns (Delta Air Lines), ima samo tri zvezdice. Ali, iako im Skajtraks ne daje veliki značaj što se tiče kvaliteta usluge, ne može se reći da su američke kompanije male. Naime, u posedu Ameriken erlajnsa (American Airlines) nalazi se 957 aviona, koji su tokom 2018. godine prevezli preko 200 miliona putnika. Na drugom mestu po broju aviona i prevezenih putnika nalazi se već pomenuta Delta, tako da na američke kompanije i ne utiče mnogo loš plasman na Skajtraksovoj listi.

… a gde smo mi?
Naš nacionalni prevoznik Er Srbija (Air Serbia) ima tri zvezdice, dok je najbolje ocenjena oblast osoblja, a najgore zabava u avionu. Osnovan je još davne 1927. godine, od kada je menjao nazive. Država Srbija prodala je manjinski deo Etihadu (Etihad Airways). On nije doneo samo novac u Srbiju već i ugled i iskustvo. Er Srbija leti na 40 destinacija u Evropi, na Bliskom Istoku i u Severnoj Americi, kako u civilnom tako i u kargo prevozu. Naravno, sa 21 avionom ne može se porediti sa pomenutim gigantima. Prihod za 2017. godinu iznosio je 288 miliona evra, dok je neto dobit bila 15,7 miliona evra, što je veće za 14,8 miliona evra u odnosu na 2016. godinu. Prevezeno je 2,62 miliona putnika, što i nije loš rezultat, ali ipak ne može se meriti sa velikim avio-kompanijama. Aerodorom Nikola Tesla je 2017. bio na petom mestu u Istočnoj Evropi. Francuska kompanija Vansi ima koncesiju nad beogradskim aerodromom, a ugovor o koncesiji traje 25 godina i ukupna vrednost transakcije je oko milijardu i po evra. Beogradski aerodrom je ostvario pozitivno poslovanje prošle godine i odlučeno je da isplate dividende, dok je u prvom kvartalu ove godine ostvario neto dobitak od 30 miliona dinara.

Najbolji aerodromi
Kao i u većini kategorija, na listi aerodroma dominiraju oni azijski. Tako je singapurski Čangi (Singapore Changi International Airport) najbolje ocenjenji aeodrom za 2018. godinu, ali i šest prethodnih godina. Tim aerodromom se služi stotinu kompanija i sa njega se leti na 400 destinacija u oko stotinu zemalja. Svake nedelje 7.400 aviona ili, tačnije, na svakih 80 sekundi uzleti ili se spusti na ovaj aerodrom, koji je prošle godine uslužio 68 miliona putnika. Obiluje zanimljivostima, među kojima se nalaze bazen i džakuzi. Prepun je bašti, bisokopa i drugih vidova digitalne zabave kako za decu tako i za odrasle. A ove godine je postao još velelepniji. Naime, uloženo je preko milijardu dolara da se napravi i veštački vodopad. „Za dlaku” mu je izmakla i nagrada za najbolji terminal na svetu – terminal T3 drži drugo mesto iza terminala T5 londonskog Hitroua (London Heathrow Airport). Kraun plaza (Crown Plaza), takođe na singapurskom Čangiju, uzela je titulu najboljeg aerodromskog hotela za 2018. godinu. 

Ubedljivo najveći aerodrom na svetu je Kralj Fahd (King Fahd International Airport) iz Damama u Saudijskoj Arabiji, koji zauzima 77.600 hektara. Poređenja radi, drugi najveći je u Dalasu i zauzima 13.500 hektara. Naravno da površina nije najbitnija, jer ako posmatramo broj putnika koji su prošli kroz aerodrom, dolazimo do broja od 9,7 miliona, što je jedanaest puta manje od američkog aerodroma u Atlanti, kroz koji je 2018. godine prošlo 107 miliona putnika.

Izgradnja novog berlinskog aerodroma Brandenburga (Berlin Brandenburg Airport) otpočela je 2006, sa planom da se završi do 2011. godine. Međutim, on još uvek nije završen, a troškovi su porasli sa očekivanih 2,4 na, čak, 7 milijardi evra. Otvaranje aerodroma se odlagalo šest puta, a poslednje obećanje je da će se otvoriti sledeće godine. Nemci su poznati po svojoj efikasnosti, ali u ovom slučaju desilo im se mnoštvo propusta, poput bankrota izvođača radova, manjkavosti protivpožarnog sistema, korupcije itd. Potpuna suprotnost ovom slučaju je novootvoreni istanbulski aerodrom, čiji je trenutni kapacitet 90 miliona putnika godišnje, ali je plan da se do 2023. godine proširi na, čak, 200 miliona.

Ne cvetaju svima ruže
Možda i dva najveća iznenađenja su bila u tome što su Etihad i Turkiš erlajns (Turkish Airlines) izgubili po jednu zvezdicu u 2018. Etihad nije prva kompanija koja je ispala iz društva od 5 zvezdica. Naime, Malejša erlajns (Malaysia Airlines) je izgubila rejting posle dve avionske nesreće. Pretpostavlja se da je u Etihadu sve krenulo nizbrdo baš 2016. godine, kada je napokon dobio petu zvezdicu, jer od tada su počele mere štednje. Što se tiče bezbednosti, Skajtraksovi kriterijumi nam i ne govore mnogo, jer se oslanjaju na subjektivnu procenu putnika, ali zvanično je Lufthanza pobedila.

Prethodna godina proglašena je trećom najbezbednijom u istoriji, sa (samo) 15 avionskih nesreća i 556 stradalih putnika. Tokom čitave godine letelo je 4,3 milijarde putnika, dok je ukupan prihod avio-kompanija dostigao 740, a neto profit 30 milijardi dolara.

Prethodna godina smatra se trećom najbezbednijom godinom u istoriji, budući da je bilo samo 15 avionskih nesreća, koje su ishodovale zajedno sa 556 smrtnih slučajeva, što predstavlja zanemarljiv broj u odnosu na druge vidove transporta. Povećanje broja letova i aviona predstavlja sve veći izazov kontroli leta. I pored toga što se iz godine u godinu konstantno povećava broj putnika u avionima, nisu sve okolnosti tako sjajne za avio-kompanije. Cene goriva rastu, zakonske regulative i propisi su sve oštriji, a ogroman broj konkurenata konstantno zahteva oprez. Cena goriva za avione je porasla za 36,5% u 2018. godini u odnosu na prethodnu godinu, pa neke kompanije čak smanjuju broj letova upravo iz tog razloga, a druga opcija im je povećanje cene karata.

AUTOR: Andrej Oblak

Ocenite tekst: