Na kulturno-umetničkoj tromeđi – Cuguharu Leonard Fudžita

Kulturni centar Japana u Parizu, Francuskoj, je u periodu od januara do marta 2019. godine bio mesto susretanja sa stvaralaštvom čoveka koji se smatra najvažnijom sponom između ovih zemalja, na polju umetnosti dvadesetog veka.


Izložba, čiji je naziv bio „Fudžita, životna dela (1886-1968)“, predstavljala je retrospektivu šezdesetogodišnjeg stvaranja kroz pet ključnih etapa u životu Fudžita, koje su se odvijale na tri kontinenta – u Evropi, Aziji i Americi. Evolutivni proces i težnja ka prevazilaženju nepoznanice, ili pak čuvanje od zaborava se nalaze u biti prikaza 36 dela čoveka koji je živeo u duhu boemije na Monparnasu (Montparnasse), u kvartu Pariza u kome su se okupljali vodeći mislioci toga vremena.

Monparnas, 1913.
Neposredno pred početak Velikog rata, po završetku studija u Tokiju, nastanio se u gradu koji mu je doneo poznanstvo sa Modiljanijem (Modigliani), Pikasom (Picasso), Koktoom (Cocteau), Matisom (Matisse) i mnogim drugim figurama umetničkog kova. Već 1917. ostvario je prvu samostalnu izložbu u galeriji Šeron (galerie Chéron) i započeo da stiče ugled, građen na reputaciji modernog interpretatora japanske tehnike u slikarstvu.

Postignuće i krah 1920-ih
Već na samom početku dvadesetih godina prethodnog veka, razvio je stil koji mu je doneo uspeće na društveno-statusnoj lestvici: posvećenost detaljima, senzibiltet kada je reč o materijalima, redukcija raspona boja – oslanjajući se na crnu i belu boju u duhu tradicije Dalekog istoka, finesa poteza četkicom. Tome su takođe doprineli ekscentričan karakter i crte fizičkog izgleda. Njegov tada raskošan i ekstravagantan život je zaustavljen pojavom Velike depresije, usled čijih posledica je tražio utočište u rodnoj zemlji.

Japan i Latinska Amerika
U potrazi za novim predelima, ubrzo po povratku u Japan, rešio je da pronađe inspiraciju u zemljama Latinske Amerike, posetivši Brazil, Boliviju, Argentinu, Peru, Meksiko i mnoge druge zemlje zapadne hemisfere. Kroz dvogodišnje putovanje, uspostavio je stil stvaranja drugačiji od prethodnog: promenio je tehniku slikanja i raspon boja, u korist kolorita, dao ekspresivne prikaze svakodnevice naroda i takođe portretisao domorodačko stanovništvo, u duhu sredine u kojoj se nalazio, oslikavajući elemente kulturnog identiteta ljudi sa kojima se susreo. Početak novih sukoba svetskih razmera ga je zatekao u Japanu.

Ratna propaganda
Nakon regrutovanja u Japansku carsku vojsku u svojstvu slikara i boravka na kineskom frontu, stvorio je monumentalne kompozicije, prikaze ratnih užasa i stradanja, izrazite preciznosti. Zabeleženo je da je prilikom izlaganja ovih kompozicija, ispred njih polagano cveće. Uništen dešavanjima, doneo je odluku da se vrati prvobitnom maniru slikanja. Dobivši vizu za Sjedinjene države, krajem četrdesetih godina odlazi u Njujork, gde je prošao kroz period intenzivne umetničke kreativnosti. Ponovo je stekao slobodu stvaranja.

Renesansa
Povratak u Pariz 1950. godine, predstavlja preporod Fudžita na umetničkoj sceni. Izlagao je dela poput elegantnih ženskih portreta, prikaza starog Pariza, kao i slika inspirisanih basnama La Fontena (La Fontaine). Tada je stvarao dela koja su reflektovala nostalgiju za nekadašnjim svetom. U poslednjim godinama života, posvetio se osmišljavanju konstrukcije i uređenju kapele u Remsu (Reims), koja je oličenje umetničkog i duhovnog dostignuća njegovih dela.

AUTORKA: Sanja Marković

Ocenite tekst: