Naša vredna NBS – ne banka, već Narodna biblioteka Srbije

Istorija naše zemlje poznata je kao burna, dinamična, sa bezbroj sukoba i ratova uzrokovanih ekonomskim i političkim interesima, čiji su objedinjeni uticaji delovali ne samo na materijalna dobra već i na ljude: njihove živote, tradiciju i kulturu.


Oba svetska rata na teritoriji Srbije obeležena su stradanjima nezamislivih razmera. Broj poginulih i ranjenih broji se u milionima, a uništeni su mnogi gradovi, sela, građevinski objekti i infrastruktura. Rat je dodatno obesmišljen kada su njegove žrtve postale kultura i umetnost, najhumanije i najemotivnije ljudske delatnosti.

To je posebno karakteristično za Drugi svetski rat koji je u svetu započet 1939. dok je u Kraljevinu Jugoslaviju stigao 1941. nakon martovskog vojnog puča i demonstracija naroda protiv prethodno potpisanog vojnog pakta. Već prvog dana rata, 6.4.1941. bombardovan je Beograd, odnosno sve najznačajnije građevine u njemu. Među njima bila je i Narodna biblioteka Srbije na Kosančićevom vencu, koja je osnovana još davne 1832. U nemilosrdnom požaru izgoreo je celokupan fond biblioteke koji je činilo oko 345.000 naslova sadržanih u oko 500.000 svezaka, 1.365 rukopisa, veliki broj časopisa, novina, grafika i fotografija, kao i značajna prepiska velikana naše književnosti. Usled spleta okolnosti spaseni su samo „Zbornik žitija taha-monaha Marka“ koji je bio na pozajmici u Kapetan-Mišinom zdanju i „Zbirka muzikalija“ koja ja pozajmljena biblioteci Muzičke akademije. Uništena je celokupna kulturna baština naroda, što se do tada nije dogodilo ni u jednom prethodnom sukobu u kome se ratovalo. Po izbijanju Prvog svetskog rata, najstariji spisi i najvrednije knjige su sklonjene iz biblioteke i vraćene po završetku rata. Iako je tada veliki deo knjiga izgubljen i spaljen, razmere štete bile su svakako manje. Možemo zaključiti da su pored nemačke vojske ovom kulturnom genocidu doprineli nezainteresovanost i neodgovornost nadležnih institucija i pojedinaca koji nisu preduzeli adekvatne mere zaštite, niti ispoštovali prethodno usvojen plan evakuacije kulturnih dobara ove institucije. Ono što je takođe nejasno jeste kako je Nemačka, savremena i napredna zemlja kao što je i danas, dozvolila sebi da počini ovakav zločin, koji je protiv svih moralni normi i načela i koji se ni ratom ne može opravdati? U kasnijim izveštajima i iskazima navodi se da je nemačka vojska, koja je bila pod komandom generala Aleksandra Lera, ovaj zadatak dobila direktno od Adolfa Hitlera sa ciljem uništenja kulturnog identiteta srpskog naroda.

Novo zdanje Narodne biblioteke Srbije

Aprila 1946. godine biblioteka je na korišćenje dobila zgradu na samom kraju Knez Mihailove ulice, koja je danas zgrada Biblioteke grada Beograda. Knjige su donirane od strane brojnih književnika među kojima su Milan Rakić, Miloš Crnjanski, Desanka Maksimović, Tihomir Đorđević, Ljubomir Micić i drugi. Izgradnja nove zgrade započeta je oktobra 1966, a radovi su završeni 1972. Svečano otvaranje održano je 6.4.1973. Celokupnu istoriju ove ustanove u periodu od osnivanja do razaranja u svojoj knjizi „Kuća nesagorivih reči“ predstavio je istoričar Dejan Ristić, koji je i sam bio njen upravnik od 2012. do 2013.

Odnos društva prema knjigama i kulturi

Iako trenutno nije poznat tačan broj knjiga koje poseduje Narodna biblioteka Srbije, zna se da raspolaže značajnim brojem kako štampanih, tako i elektronskih izdanja i da okuplja veliki broj čitalaca. Postoji plan da se počne sa izgradnjom novog depoa, u kome će biti smeštene knjige i ostali materijal koji su za sada neraspoređeni.

Do 2002. kao Dan biblioteke obeležavan je 6. april, nakon čega se obeležava 28. februar, datum kada je osnovana Narodna biblioteka Srbije i koji je 2013. proglašen za Nacionalni dan knjige.

Ono što je zabrinjavajuće jeste odnos prema knjigama i kulturi u našem društvu, što je još ranije  primetio Jovan Tomić, jedan od najpoznatijih upravnika Narodne biblioteke koji je na dužnosti bio od 1903. do 1927. Pred odlazak u penziju, analizirajući odnos države prema biblioteci, rekao je da su se čak i okupatori (Austrougari) bolje odnosili prema njoj. Kako se stanje po tom pitanju do danas nije izmenilo, ostaje da mi kao građani sačuvamo sećanje na ovaj nemili događaj i insistiramo na zaštiti kulturnog nasleđa.

AUTORKA: Jelena Maksimović

Ocenite tekst: