Naučno-umetnička razmimoilaženja – Frojd vs Jung

Nesumnjivo je da su učenja Frojda i Junga dala pečat misli dvadesetog veka. Od medicinske terapije i psihološke teorije, ona su izrasla u opštu teoriju o ljudskoj prirodi, praveći osvrt i na ostale kulturne obrasce.


Psihoanaliza je najuticajniji psihološki pravac koji je nastao krajem devetnaestog veka u Austriji, kao reakcija na sterilnost i ograničenost klasične introspektivne psihologije. Odnosi se na psihoterapijsku tehniku iz grupe rekonstruktivnih psihoterapijskih postupaka i kao takva postala je predmet posmatranja, analiziranja, tumačenja naučnog sveta, posebno sa aspekta Sigmunda Frojda i Karla Gustava Junga.

Sigmund Frojd
Sigmund Frojd (Frajberg in Meren, 6. maj 1856 – London, 23. septembar 1939.) osnivač je najuticajnijeg psihološkog pravca, naučnik na polju religijskih, antropoloških, umetničkih pojava, čija se naučna istraživanja i zakonitosti temelje na radovima Ničea, Hegela, Šekspira, Kanta i Šopenhauera. Godine 1873. Frojd studira medicinu na Bečkom univerzitetu i u tom poduhvatu je uspeo 1881. godine, započinjući naučni rad u Institutu za cerebralnu anatomiju gde sprovodi istraživanja upoređujući mozgove odraslih ljudi i fetusa. 1885. godina se smatra najznačajnijom u Frojdovom životu, delujući kao velika prekretnica, jer sa najpoznatijim neurologom tog vremena, Žan-Martenom Šarkom, istražuje uzroke i terapiju histerije putem hipnoze. Stekavši iskustvo u Parizu, Frojd  će se posvetiti obolelima od histerije, primenom hipnoze i elektroterapije. Iz odnosa sa Jozefom Brojerom proizilazi zajednička knjiga pod nazivom „Studije na području histerije“ i zaključak da simptomi histerije proizilaze iz potisnutih sećanja i traumatskih događaja. 1897. godine otkriva Edipov kompleks, koji po frojdovskoj teoriji predstavlja skup ljubavnih i neprijateljskih osećanja koje svako dete oseća prema roditeljima. 1900. godine objavljuje svoje najznačajnije delo „Tumačenje snova“  koje se temelji na analizi vlastitih snova. O Frojdovom mladalačkom duhu se malo znalo, jer je u dva navrata uništavao spise na osnovu kojih se moglo nešto više saznati. Međutim, pored brojnih dostignuća na polju nauke, njegovih ideja koje su obrađivane u raznim delima, kako stručnim tako i laičkim, Frojd je često bio u žiži kontroverze- smatralo se da je preoblikovao sliku ljudske prirode, čije su teorije posrnule u praksi. Frojda, kao osnivača psihoanalize, takve činjenice nisu sprečavale da se bavi onim što je za njega primarno i što mu je polje istraživanja.

Karl Gustav Jung
Karl Gustav Jung (Kesvil, 26. jul 1875 – Kisnaht, 6. jun 1961.) osnivač je analitičke ili kompleksne psihologije, takođe naučnik na polju astrologije, sinhroniciteta, umetnosti, alhemije. U toku gimnazijskog školovanja, prvo je hteo da studira arheologiju, ali se opredelio za medicinu, da bi nakon završenih studija u Bazelu opredelio da se specijalizuje na polju psihijatrije. Ubrzo će i doktorirati, da bi svoj rad započeo na Ciriškom univerzitetu. Tokom studiranja u Cirihu, radio je u psihijatrijskoj bolnici Burghelcli, gde je zapazio kako različite reči dovode do različitih emocionalnih odgovora kod pacijenata.

Tako mogu dakle da kažem, gledajući unazad na celokupno delo moga životnog rada, da sam mnogo šta započeo i podelio poneke podstreke, iz kojih bi nešto u budućnosti trebalo da postane. Ja lično ne mogu da znam da li će to biti mnogo ili malo. Ali smem da izrazim nadu da sam otvorio put za značajan napredak našeg saznanja.

Da bi objasnio reakcije i odgovore, Jung je uveo termin „kompleks“. Po Jungu, kompleks je konstelacija osećanja, opažaja, sećanja koja je deo ličnog nesvesnog. Jung je prilikom formulisanja analitičke psihologije razlikovao lično i kolektivno nesvesno, što mu je kasnije poslužilo kao izvor terminu kompleks. Rad koji je proizašao iz ovog istraživanja „Eksperimentalno istraživanje asocijacija zdravih“ se i danas koristi u kliničkim istraživanjima, pod nazivom „Jungov asocijativni test“. Koliki je Jungov doprinos naučnim granama neosporno je govoriti, njegov uticaj uporište pronalazi i u širem području kulture, književnosti, filma i vizuelnih umetnosti. Poseban se uticaj oseti u delima Hesea (Hermann Hesse), Mirča Elijada (Mircea Eliade), Erika Njumana (Eric Neumann). Kada je o statusu njegove psihologije danas reč, stanovišta su podeljena. U jednoj grupi su oni koji ga smatraju ne psihologom, već okultnim metafizičarem, dok bi drugoj grupi pripadali upravo sledbenici njegove analitičke psihologije.

Upoznavanje i rad između Frojda i Junga
Polje istraživanja oba naučnika utemeljen je na istoj naučnoj osnovi, a to je polje ljudske prirode, koje se razmatra od nastanka psihoanalize. Iako postoje podeljena mišljenja o radovima ova dva naučnika, činjenica je da je doprinos nauci neosporan. Uvod u njihovo upoznavanje otpočeto je već od 1906. godine, kada Jung piše „Psihologiju dementie praecox“. Zbog ideja koje tu iznosi „nije dočekan sa mnogo simpatija“. Te godine je započeta prepiska između Junga i Frojda. Njihova plodna saradnja trajala je punih sedam godina. Jung je napisao: „Postao sam otvoreno Frojdov vojnik i borio sam se za njega“. Branio je Frojdove radove i stavove na kongresu u Minhenu gde je predavač raspravljao o opsesivnim neurozama, ali je izbegavao da spomene Frojdovo ime. U vezi sa tim „nemilim događajem“, Jung je napisao predavanje o Frojdovoj teoriji neuroza, koje je veoma doprinelo razumevanju opsesivnih neuroza. Jung ističe: „Kao odgovor na ovo predavanje, pisala su mi dva nemačka profesora, upozoravajući me da ću, ukoliko ostanem na Frojdovoj strani i nastavim da ga branim, ugroziti svoju akademsku karijeru.“ Jung je na ovo odgovorio: „Ako je ono što Frojd kaže istina, ja sam uz njega. Ne dajem ni pare za karijeru koja treba da počiva na pretpostavci ograničavanja naučnog istraživanja i prikrivanje istina“. „I nastavio sam da branim Frojda i njegove ideje“. 1907. godina predstavlja prekretnicu u naučnom smislu za oba naučnika, jer je došlo do upoznavanja između Junga i Frojda u Beču. Jung u svojim „Sećanjima“ je napisao: „Frojd je postao izuzetno važan za mene, pogotovo zbog svojih fundamentalnih naučnih istraživanja psihologije histerije i snova. Prema mom mišljenju, njegove ideje su ukazivale na put ka dubljem istraživanju i razumevanju pojedinačnih slučajeva. Frojd je bio taj koji je uveo psihologiju u psihijatriji, iako je lično bio neurolog“.

Mogu da kažem da sam zadovoljan pravcem kojim se moj život kretao. Bio je to plodan život. Zar sam uopšte mogao toliko da očekujem? Dešavale su mi se sve samo neočekivane stvari. Mnogo toga je moglo da bude drugačije da sam lično bio drugačiji. Ali, bilo je upravo onako kako je moralo da bude – sve se dešavalo u skladu sa mojom prirodom. Mnogo toga se rešilo onako kako sam planirao, ali to se nije uvek pokazalo korisnim po mene. Ipak, gotovo sve se razvijalo prirodnim tokom i sudbinskim određenjem.

Frojd i Jung krenuli su 21. avgusta parobrodom „Džordž Vašington“ za Ameriku. Povod je obeležavanje dvadesetogodišnjice Klarkovog univerziteta u Vorčesteru. Tokom plovidbe preko okeana uzajamno su analizirali svoje snove. U svojim „Sećanjima“ Jung je zabeležio svoj san koji ga je naveo na ideju o „kolektivno nesvesnom“. Frojd je svakog dana u jedanaest časova držao po jedno predavanje, ukupno pet, od utorka do subote. Jung je održao tri predavanja i obojica su govorili na nemačkom. Na završnoj svečanosti, Frojd i Jung su dobili titulu počasnog doktora – Frojd za psihologiju, a Jung u oblasti „Vaspitanje i socijalna higijena“. „Što se tiče stvaralačkog rada, period saradnje sa Frojdom nije bio posebno produktivan za Junga. Dobar deo energije je odlazio na zemaljske poslove – kongrese, osnivanje i izdavanje „Godišnjaka“ i iznad svega na Jungovu silovitu odbranu, u predavanjima i spisima, Frojdove psihoanalize koju su tada napadali sa svih strana. Bio je to period učenja i asimilovanja s jedne i sve veće ekstrovertnosti, s druge strane. Introvertan, kakav je bio Jung, uživao je u pozitivnoj strani ekstrovertnog života – putovanja i uspeh – ovoga puta u punoj meri“. (Anijela Jafe)

Izbor iz prepiske između Frojda i Junga

1F (Beč, 11.04.1906. god.)

„Poštovani kolega,

Najtoplije Vam zahvaljujem na pošiljci Vaših „Dijagnostičkih studija o asocijaciji“, koje sam iz nestrpljena već nabavio. Naravno, najviše sam se obradovao Vašem najnovijem radu „Psihoanaliza i asocijativni eksperiment“, jer ste se, oslanjajući se na iskustvo, založili za to da ja iz još netaknutih oblasti naše discipline nisam referisao ništa drugo sem istine. Pouzdano računam sa tim da ćete još češće biti u situaciji da potvrdite moje nalaze, a rado ću prihvatiti i korekcije. Vaš kolegijalno odani dr Fojd“.

7G (Cirih, 23.10. 1906. god.)

„Visokopoštovani gospodine profesore,

… Lično sam se zauzeo za Vašu terapiju sa entuzijazmom i umem veoma dobro da cenim Vaše izvanredne zasluge. Već sada Vaše učenje znači za nas najveći rast saznanja i predstavlja izraz jedne nove ere sa beskrajnim perspektivama. Vaš veoma odani Jung“.

11F (1.01. 1907. god.)

„Poštovani kolega,

… Ako smem da pokušam da utičem na Vas, onda bih Vam preporučio da otporima, na koje nailazite kao i ja, ne pridajete nikakav poseban značaj i da ne dopustite da toliko deluju na Vaše publikacije. Velika gospoda iz psihijatrije, ipak, znače veoma malo; budućnost pripada nama i našim nazorima, a omladina se – verovatno svuda – stavlja živo na našu stranu. Vaš najodaniji dr Frojd“.

Kraj jednoj kolegijalnog i prijateljskog odnosa
1913. godina je označena kao godina razmimoilaženja između Frojda i Junga. Objavljeno je delo „Totem i tabu“, pri čemu Frojd piše: „Od „Tumačenja snova“ naovamo nisam ni na čemu radio sa takvom sigurnošću i ushićenjem. Recepcija će biti ista: bura ograničenja, sem među onima koji su mi bliski“. Međutim, izvan krugova analitičara ona je izazvala potpunu nevericu, kao još jedna Frojdova lična izmišljotina. Sa druge strane, Jung se odvaja od psihoanalize i označava svoje učenje kao „analitičku“ odnosno „kompleksnu“ psihologiju. Početkom avgusta, Jung je otputovao u Englesku gde je održao dva predavanja. U Londonu je prvi put put upotrebio izraz „analitička psihologija“. Frojd, 1913. godine, sredinom jula, odlazi na lečenje u Marijenbad. Prema izjavi njegove ćerke, to je jedini put da je videla svog oca u deprimiranom stanju. Frojd je otputovao na kongres u Minhen, septembra 1913. godine, pri čemu je atmosferu opisao kao „zamarajuću i neugodnu“. Prilikom ponovnog izbora Junga za predsednika, 22 od 52 člana su bili uzdržani kako bi sprečili jednoglasni izbor. Jung se odvaja od psihoanalize i zasniva kompleksnu analitičku psihologiju, čime se u potpunosti ocepljuje i od Frojda iz ličnih razloga ali i teorijskih.

AUTORKA: Tanja Isailovć

Ocenite tekst: