Navijači u službi sporta ili huligana

Ko su navijači i šta se pod tim pojmom podrazumeva? Da li su to zaljubljenici u sport ili huligani? Ili su to možda dobrotvori  spremni da svom klubu i narodu pomognu kada je najteže i  da sa njima u isto vreme  podele radost za svaki osvojeni bod  ili trofej ? Da li su to možda oni isti ljudi koji prave nerede i nasilnicki se ponasaju prema drugima zeleci da privuku paznju?  Ili su to mozda ljudi koji  ne štede svoja grla i dlanove praveći koreografije i pevajući tokom utakmice?


Veoma je teško i komplikovano razgraničiti ove pojmove, a sve u zavosnosti kako i iz kog ugla posmatrate život i svakodnevicu koja vas okružuje. Sve češće u sredstvima javnog informisanja  čujemo o navijačkim obračunima i tučama, koje se neretko završavaju i smrtnim ishodom.

srbija_navijaci_rukomet_euro_afp

Beg od ustaljene svakodnevice
Ako gledate iz perspektive čoveka koji ne ide na utakmice, navijače ćete posmatrati kao grupu ljudi koji svoj život posvećuju klubu za koji navijaju, pa lične poraze nadomešćuju uspesima kluba. Uprkos tome, za navijače dolazak na stadion predstavlja neizostavan događaj  o kome se  razmišlja cele nedelje, nezavisno od toga ko je protivnik. Neki navijači odlazak na utakmicu doživljavaju kao beg od ustaljene svakodnevice i uobičajenih životnih problema, želeći da višak energije potroše na  pesmu, navijanje i druženje sa ljudima koji vole istu stvar. Dolaze svi pa i stariji sugrađani koji se, gledajuci mladje igrače , prisećaju slavnih dana iz prošlosti našeg fudbala,  po sistemu: ”U naše vreme je sve bilo bolje….”. Svi ti ljudi nemaju ništa zajedničko sem ljubavi prema klubu koji ih spaja. Na utakmici niko ne vodi računa o socijalnoj i ekonomskih nejednakosti, boji kože ili duhovnoj  razlici. Svi imaju ista prava i podređeni su istom cilju, da pesmom i bodrenjem vode svoje ljubimce do pobede. Osim priča o pobedi i potezima trenera, prožima se i po koja saga o potezima vođa navijača, ovakvim ili onakvim, a ipak najvažnija je ona kakva će biti koreografija na tribinama i koja je njena poruka. Tokom utakmice, sa nestrpljenjem se očekuje početak bakljade i postavljanje koreografije na navijačkoj tribini. Držanje tankog, ali čvrstog platna koje šalje poruku predstavlja jedinstven osećaj privrženosti i zajedništva na tribini, kao da smo svi jedna velika porodica. Znoj, uzavrela krv, miris piva i cigareta čine odlazak na stadion specijalnim užitkom koji se ne može opisati rečima. Gromoglasna pesma praćena ujednačenim skakutanjem ledi krv u žilama protivničkim igračima. Talas emocija koji eksplodira nakon postizanja gola ili trojke podiže svakog navijača do nebesa, dajući mu snagu da još jače i glasnije zagrmi.

Navijanje ili nešto više?
Međutim, s vremena na vreme dolazi do sukoba, svađa i tuče navijača na stadionu, ali i van njega. U tim “duelima” često su nevini ljudi žrtve. Više puta čujemo o napadima i sačekušama u kojima su glavni učesnici mladi ljudi suprotnih, a neretko istih navijačkih opredeljenja, mali navijači željni slave i visokog statusa na lestvici navijača, naši drugovi, sunarodnici, nečiji sinovi, čiji se snovi zajedno sa njima uzdižu u nebesa. Zbog toga se i postavlja pitanje da li je navijanje samo navijanje ili nešto vise? Gde je tu početak, a gde kraj? Gde počinje navijanje, a gde nasilje? Pozadine ovih napada veoma je komplikovano i problematično rešavati, postoji tu mnogo vise od pukog nasilja koje se opisuje na vestima. Prošlih godina bili smo svedoci nereda na derbijima, gde je policija morala da interveniše. Te negativne crte srpskog sporta, a pre svega fudbala, sve vise utiču na posetu stadionima. Nezainteresovanost za odlazak na utakmice najvećim delom je posledica opasnosti koje vrebaju na tribinama. Postalo je nezamislivo šetati ulicom u majci ili duksu svog voljenog kluba, a da te pritom niko popreko ne pogleda ili čak napadne. Na kraju, rezultat ovih navijakčih sukoba su suze onih koji nas vole i kojima značimo.

Psihološki profil navijača
Za psihologe navijači su fenomen. Oni prikazuju slučaj indentifikacije navijača sa uspesima kluba. Osoba koja navija smatra da je svojim navijanjem direktno imala udela pobedi svog kluba, stvara osećaj pripadnosti i zajedništva. Prema najnovijim istraživanjima, dat je profil prosečnog navijača kao osoba koja se odlikuje nižim obrazonanjem i materijalnim statusom, mlađeg uzrasta muškog pola i neretko sa jednim roditeljem. Osim toga, kod navijačkih sukoba se javljaju motivi deindividualizacije tj. pokazatelja agresivnog ponašanja kod anonimnih osoba  i grupne odgovornosti.

Nezainteresovanost za odlazak na utakmice najvećim delom je posledica opasnosti koje vrebaju na tribinama.

Da li su zakonske regulative merilo kojima će se obuzdati navijčki fenomen i zaustaviti stradanje mladih ljudi? Rešenje treba potražiti u državi koja bi ovom problemu trebalo da sistematski pristupi i da odluči dokle će i kako posmatrati ponašanje navijača.

AUTOR: Vladimir Jovanović

 

Ocenite tekst: