Ne, u ratu nije sve dozvoljeno

U surovom svetu kad god pomislimo da smo čuli najgoru vest do sada, možemo samo da se iznova zgrozimo. Neki čak i znaju koliko ne znaju i ne trude se da saznaju. Oni drugi ne samo da znaju, već ne beže od toga da istupe i bore se. Heroji su uvek ovi drugi. Nobelova nagrada za mir je sjajna, zasluge su sjajnije od nje.



Nobelova nagrada za mir se dodeljuje od 1901. godine. Praćena je brojnim kontroverzama. Neslaganja, ostavke, previranja u izbornom komitetu, dobitnici nagrada koji su svaki oblik suprotnosti sa mirotvorcima, skoro da su doveli do bledila prestiž kakav je Nobel bio. Da je izborna komisija kratkovida i politički potkovana svedoči veliki broj nominovanih kandidata, ali i onih koji su dobili nagradu. Pa kad se komisija našali, na listi kandidata nalazili su se i Hitler i Staljin, dok se kao najveći promašaji među dobitnicima između ostalog navode Evropska unija, Barak Obama, Jaser Arafat…

Mahatma Gandi nikada nije dobio Nobelovu nagradu za mir, iako je bio nominovan pet puta. Kako se nagrada ne dodeljuje posthumno, a Gandi je ubijen 1948. godine, kada je i poslednji put bio nominovan, te godine nagrada nije ni dodeljena, što se takođe smatra propustom Norveškog Nobelovog komiteta.

Ovogodišnju Nobelovu nagradu dele Nađa Murad i Denis Mukvege.

Poslednja devojka
Seksualno nasilje nad ženama se dešava svakim danom. Svakim. Postoje pijace na kojima se prodaju žene, koje su slične stočnoj pijaci, jer se žene, devojke i devojčice opipaju, odmere i provere pre kupovine. Razlika je u tome što se ne prodaju na kilo, prodaju se na nevinost. Postoje masovne grobnice u kojima su tela žena, devojka i devojčica koje su trpele prodaju, batine, silovanja. Takvih grobnica ima najmanje šesnaest u 2018. godini, u 21. veku.

Nađa Murad je imala 19 godina kada je postala seksualna robinja zajedno sa još 150 devojaka iz sela Koču iz Iraka. Preživela je terore Islamske zajednice i uz mnogo sreće i još više snage vraća sebe u život. Ona nije ubijena, imala je svoju svrhu, kao i više stotina žena. Prodavana je, iznajmljivana i silovana. Bila je vlasništvu velikog broja muškaraca koji su se smenjivali svakog sata, svakog dana. Teror je trpela tri meseca. Nemali broj žena koje su bile sa njom u ropstvu oduzelo je sebi život, dok sama Nađa kaže da su sve one umirale svakog sata. Bile su, i i dalje su, roba. Jednokratna, u izobilju.
Svaki rat ima svoje specifičnosti, nazovimo ih tako, ali ima i zajedničku strategiju seksualnog nasilja kao ratnog oružja. Ekstremističke grupe seksualno zlostavljanje koriste kako bi uništile stabilnost porodica i stigmatizovali žene. Oni smatraju svojom obavezom prema religiji davanje svog „superiornog“ gena i uništavanje gena drugih zajednica. Žene su određene da zadovolje potrebe boraca, dokaz njihove odanosti religiji i stvaranju potomaka. Posledice ovakvih brutalnosti su dalekosežne. Uz traume koje žrtve proživljavaju, rađaju decu koja su im podsetnik na preživljeni teror, gube poštovanje kod muškaraca i najčešće ostaju samohrane majke koje žive u siromaštvu. U nekim zemljama, kao što je slučaj Liberije, decenijama nakon završenog rata u naciji se zadržao duh dominantnosti muškarca, te je stopa silovanja žena i nakon rata ogromna, kao i stopa siromaštva i broj dece koja su napuštena. Iskustva koja žene žrtve nasilja dele su više nego tužna, one priznaju svoju psihičku poljuljanost, priznaju da se plaše da ostave decu na čuvanje, priznaju da tuku svoje ćerke kada imaju simpatije… Priznaju da počinju da prihvataju sve to kao da se podrazumeva.

Supermen u belom mantilu
„Doktore, Vi ste naš Supermen!“- šezdesetogodišnjakinja iz Demokratske Republike Kongo, poznate kao prestonica silovanja. Doktor Mekvege spasio je preko 30.000 žena koje su bile žrtve seksualnog nasilja, odnosno korišćene kao seksualno oružje.

„Želim da budem poslednja devojka na svetu sa pričom kao što je moja“- Nađa Murad

U Kongu ga zovu čovek koji „popravlja“ žene. I imaju pravo. U svojim osamnaestočasovnim smenama i neverovatnom posvećenošću doktor je psihički i fizički oporavio veći broj ljudi od broja samih pacijentkinja. Oštar kritičar sistema koji se borio za univerzalan zakon kažnjavanja silovatelja i ohrabrivanja žena, njihove edukacije i ekonomske samostalnosti, prošao je put kroz trnje do zvezda. Napuštao je Kongo koji je postao nebezbedan za njegovu porodicu. Vratio se i danas ga 20 žena čuva 24 sata. Doktor Mekvege je njihov Bog. Ove godine Norveški Nobelov komitet
nije doneo pogrešnu odluku.

AUTORKA: Sanja Todorović

Ocenite tekst: