Neiskorišćeno bogatstvo

Sigurno ste se nekad zapitali, dok ste gledali u zvezdano nebo ili neki naučno-fantastični film, da li će jednog dana ljudi biti prisiljeni da napuste Zemlju zbog nedostatka resursa koji su osnova za preživljavanje i da krenu u potragu za mestom gde će moći da nastave sa životom. Mnogi navode druge planete kao šanse za spas ljudske vrste, međutim, ako pitate naučnike, većina će vam izneti interesantan podatak o količini neiskorišćenih resursa koji se nalaze u svemiru.


 Jim Leape, generalni direktor WWF International (World Wildlife Fund – Svetska fondacija za prirodu) navodi: „Mi živimo kao da imamo rezervnu planetu na raspolaganju. Čovečanstvo danas koristi 50% više resursa nego što Zemlja može da proizvede i ukoliko ne promenimo pravac taj broj će brzo rasti; do 2030. godine neće nam ni dve planete biti dovoljne.“ On takođe smatra da su rast ljudske populacije i prekomerno korišćenje resursa istaknuti kao dve najkritičnije komponente pritiska na planetu Zemlju.

„Leteći dijamanti“
Sunčev sistem ispunjen je velikim brojem asteroida – kamenim gromadama koje se mogu grupisati u širini od nekoliko stotina kilometara u prečniku . Već više od jednog veka ljudi su razmišljali o mogućnosti rudarenja asteroida. Postoji nekoliko različitih procesa koji se obavljaju da bi se prišlo samom asteroidu , a njegova eksploatacija se vrši u zavisnosti od ciljeva koje želimo da ispunimo. Kada se identifikuju odgovarajući ciljevi, asteroidi se klasifikuju u 3 kategorije: tip C, tip S i tip M. Najinteresantiji su asteroidi tipa C čiji sastav obiluje vodom, ugljenikom i fosforom koji se mogu koristiti za izdržavanje manje kolonije. Iako ovi asteriodi nisu veoma profitabilni, oni bi mogli biti ključni elementi dugoročnih napora za preživljavanje u budućnosti. Takođe, druge vrste poseduju gvožđe, titan, amonijak, kobalt i druge materijale koji se koriste za izgradnju objekata kao što su svemirske stanice, ali i za pravljenje raketnih goriva.

Prema podacima koje navodi NASA, kada bi se iskoristili svi mineralni asteroidi koji se nalaze između orbite Marsa i Jupitera, ukupna vrednost bi bila dovoljna da svakom stanovniku Zemlje pripadne oko 100 milijardi dolara.

Sa ekonomske strane gledišta, zanimljiv podatak o tome koliko je vrednosni potencijal minerala u asteroidima neverovatan, predstavlja gvožđe koje je pronađeno u asteroidu „16 Psyche“ čija se vrednost procenjuje na oko deset hiljada kvadriliona dolara i čija potrošnja može da podmiri potrebe stanovništva narednih nekoliko miliona godina. Prema podacima koje navodi NASA, kada bi se iskoristili svi mineralni asteroidi koji se nalaze između orbite Marsa i Jupitera, ukupna vrednost bi bila dovoljna da svakom stanovniku Zemlje pripadne oko 100 milijardi dolara.

Da li je asteroidno rudarstvo realno?
Ukratko – ne u ovom trenutku. Razlog možemo naći u mnogobrojnim tehnološkim, ali i ekonomskim problemima. Teško možemo reći da svaka zemlja može obezbediti troškove odlaska u svemir, a kamoli eksploatacije asteroida i vraćanje minerala na našu planetu. Neke ekonomske analize pokazuju da troškovi povratka asteroidnih materijala na Zemlju daleko prevazilaze njihovu tržišnu vrednost i da asteroidno rudarenje neće tako lako privući privatne investitore po trenutnim cenama i troškovima transporta. Zbog toga se radi na sagledavanju svih mogućnosti da se troškovi smanje i kao neka od rešenja navode se iskorišćenje solarne energije kao i korišćenje velike količine vode iz asteroida za gorivo svemirskih letelica, čija je količina dovoljna da se može ostvariti finansiranje drugih poduhvata kao što je kolonijalizacija Meseca ili da se dopune osiromašene i zagađene rezerve vode na nasoj planeti.

Suma troškova razvoja programa, istraživanje asteroida, izgradnja infrastrukture oko izabranog tela i postavljanje efikasnog režima rada za isporuku materijala je zapanjujuće visoka.

Da se uverimo da sve nije tako nestvarno govore nam sve češće misije od strane NASA i ESA (European Space Agency) koje ulažu napore malim koracima razvijajući potrebnu tehnologiju za uspeh rudarstva van granica naše planete Zemlje, koja je izuzetno komplikovana i koja je u razvoju, pa ćemo rezultate imati, nadajmo se, u skorijoj budućnosti.

AUTORKA: Jasna Krivačić

Ocenite tekst: