(Ne)pravda je slepa

Već 20 godina protiv naše otadžbine Srbije, traje agresija koja je počela združenom, ilegalnom vojnom akcijom država članica NATO pakta 24.03.1999. godine, u 20 časova udarima na vojne, a kasnije i na privredne i civilne ciljeve. Ovaj rat je trajao dugih i teških 78 dana, ali posledice koje je doneo će nažalost zauvek ostati sa srpskim narodom. Ipak duh našeg naroda bio je, ostao je i biće slobodarski i nesalomiv.


Direktna posledica NATO agresije bilo je potpisivanje rezolucije 1244 i sklapanje Kumanovskog sporazuma. Legitimna srpska vojska i policija povukla se sa teritorije konflikta, a Kosovo postaje protektorat Ujedinjenih nacija. Ljudske žrtve tokom bombardovanja Srbije bile su velike, ubijeno je preko 1000 srpskih vojnika i 4000 civila, a ranjeno preko 6000, od toga 2700 dece. UČK koja je do tada bila na listi terorističkih organizacija, postaje partner NATO saveznika i stvara se veštačka tvorevina, kvazi država Kosovo. Ratni zločini, etnička čišćenja, ugnjetavanja i stalne provokacije postaju svakodnevnica Srba na Kosovu i Metohiji. Bez obzira na to države koje sebe predstavljaju kao svetske promotere demokratskih vrednosti i ljudskih prava, SAD i Velika Britanija kao i njihovi NATO saveznici okreću glavu i žmure pred nemilim događajima u srcu Evrope. Neke od najjezivijih posledica bile su masovna trgovina organima kao i trgovina belim robljem i ostale kriminalne i zločinačke aktivnosti ratno-profiterskog karaktera. Bombardovanje SR Jugoslavije, de facto Srbije, donelo je smenu režima Slobodana Miloševića i dolazak opozicije na političku scenu tokom 2000. godine. Pogrom Srba 2004. godine još jedan je od neuspeha tadašnjih srpskih vlasti i indirektna je posledica NATO agresije. Proterano je 4000, ranjeno više od 900 i ubijeno 16 Srba, uništeno je preko 900 kuća i 35 pravoslavnih objekata, preko 10000 fresaka, ikona i drugih obeležja srpske kulture i istorije. Proterivanje i zastrašivanje nikada nije ni prestalo, a od početka NATO agresije na Srbiju, sa KiM je proterano preko 200.000 Srba i pripadnika ostalih nacionalnosti. Pravne posledice su postale nesagledive. Naime, bombarovanje je počelo bez saglasnosti Ujedinjenih nacija tj Saveta bezbednosti. Dakle, najgrublje je prekršeno međunarodno pravo i bombardovana je punopravna članica UN-a, koja se borila na strani Antante odnosno savezničkih snaga u oba svetska rata. Takođe NATO savez je odstupio od svoje prave namene, a to je da bude odbrambeni savez, a ne ofanzivni, što je od tada faktički postao. Ovo je u kasnijim godinama dovelo do niza sličnih intervencija bez ikakve pravne potpore i uništavanja čitavih nacija i kultura. Primeri su: Irak, Libija i Sirija. Dakle uloga UN-a je marginalizovana pred voljom sile, a nepravda je dobila lažni legitimitet. Usledilo je jednostrano otcepljenje dela srpske teritorije i priznaje kosovske kvazi državnosti 2008. godine uz pomoć stranih finansijera i sponzora takvog poduhvata. Takođe, došlo je do iznuđenih priznanja kosovske nezavisnosti i potpuni sunovrat srpske diplomatije kao i međunarodnog kredibiliteta i poštovanja. Direktna ekonomska šteta od bombardovanja procenjena je između 30 i 100 milijardi dolara dok je uzurpirana imovina na KiM oko 75 milijardi dolara, ali posledice su i po zdravlje stanovništva kao i dalje usporavanje napretka srpskog naroda.

Dvadeset godina zračimo Evropom
Kao što nam je poznato NATO je koristio municiju zabranjenu Ženevskom konvecijom kao što su kasetne bombe i municija sa osiromašenim uranijumom. Naime na teritoriju Srbije bačeno je preko15 tona osiromašenog uranijuma što je dovoljno za proizvodnju 170 nuklearnih bombi bačenih na Hirošimu i Nagasaki. Posledice su da je broj obolelih od malignih oboljenja u Srbiji dostigao skoro 40.000 ljudi godišnje od čega godišnje umre preko 20.000, što Srbiju svrsta u sam svrh po broju obolelih i umrlih od malignih oboljena spram broja stanovnika, a što je skoro 3 puta više od svetskog proseka. Rast smrtnih slučajeva od malignih oboljenja je porasrtao za 70% u odnosu na period pre bombardovanja. Takođe bombardovanjem Azotare i Rafinerije u Pančevu i Novom Sadu, kao i drugih objekata sa opasnim materijama de facto je vođen hemisjki rat protiv Srbije, a u prilog svemu ovome govori činjenica da je u Srbiji najčešći vid kancera upravo karacinom pluća, leukemija itd. Ne treba zaboraviti i rastući problem steriliteta u našoj državi koji je upravo u svom povećanom delu u odnosu na period pre rata posledica NATO agresije. Od kasetnih bombi i neeksplodirane municije do danas je poginulo 6, a ranjeno 12 osoba. Srbija i dalje nije demokratska zemlja i još uvek se oporavlja od posledica nepravde i bombardovanja, zauvek osakaćena i unazađena. Ovo je bio zločin protiv jednog naroda, zločin protiv čovečnosti, života i ekološka katastrofa čije se posledice još zbrajaju, koje se i dalje osećaju, a još će se više ispoljiti u budućnosti. Žrtve ovog rata nikada neće biti zaboravljene.

AUTOR: Boris Simović

Ocenite tekst: