(Ne)stvaran život filma

Slika i prilika trendova u svetu jesu upravo filmovi i serije jer je to umetnost koja momentalno prati i prilagođava se vremenu u kojem „živi“. Na osnovu ostvarenja iz prošlosti možemo puno da zaključimo o običajima i vremenu u kojem su stvaraoci tih dela živeli.


Sedma umetnost pod kojom ovde podrazumevamo filmove i serije, predstavlja revolucionarni način evolucije umetnosti i nastojanja ljudi da predstave svoje viđenje sveta, da izraze sebe i svoja osećanja u kreativnom i zabavnom maniru. Ni jedna umetnost do sada nije uspela da na tako veran način oslika ljudsku svakodnevnicu, ubeđenja, probleme i ljudsku maštu. Istorija „filmske trake“ je duga i ne može se utvrditi tačno gde ta „traka“ počinje pa samim tim ni koliko „film“ zapravo traje, međutim zvanično se uzima da je kinematografija  „rođena“ 1895. godine u Parizu, kada su braća Lumiere (Auguste i Louis Lumière) prikazala prvi igrani film koji je predstavljao dolazak voza na železničku stanicu, a trajao je svega nekoliko minuta. Nakon toga film je pratio čoveka u dobru i u zlu, zapravo u svemu onome što čini čoveka i onome što on stvara.

Vreme pod uticajem filma
Kako se menjalo društvo, menjala se i kinematografija, rasla je i razvijala se uporedo sa ljudskim okruženjem, svedočila našim usponima i padovima. Tehnološki napredak i pomaci u socijalnom kontekstu pogurali su razvoj filma. Tako smo od kratkih filmova koji su bili nemi i prikazivali jednostavne svakodnevne radnje u crno beloj boji došli do filmova koji se na kompleksan način bave problematikom svakodnevnice. Film je dobio zvuk pa zatim i boju, da bi danas postao svedok „čovekovog“ postojanja. Pojava televizora, na mala vrata uvodi kinematografiju i industriju zabave u svakodnevnicu naših života. Počinju da se prave serije, televizijski filmovi, razne emisije i dokumetarni programi, koji su se razvijali pod uticajem trendova, ali i stvarali su trendove. Mnogi velikani modernog doba inspiraciju da postanu pioniri na poljima njihove profesionalne delatnosti te da pomere granice realnosti dobili su upravo iz filmskih i serijskih ostvarenja. „Film“ je oživeo bajke, dao je mašti publiku, sliku, boju i zvuk, stvorio je heroje i simbole čitavih generacija, oblikovao je našu prošlost i uticao na budućnost.

Ovo nema ni na filmu
Ako nema na filmu ima u serijama. I zaista ono što nije uspeo film, prikazale su serije, koje su se brzo menjale, od sitkoma 80-ih i 90-ih godina, pa sve do visokobudžetnih drama današnjice. Razvoj interneta, stereo i audio uređaja, kablovske televizije, pad troškova po epizodi doveli su do toga da su serije danas postale popularnije od filmova. Pojava kompanija kao što su Netflix, HBO i AMC koje na jedinstven i slobodarski način prezentuju sadržaj publici, pomerajući granice drame, trilera, humora  pa i pristojnosti, približavajući serijski program realnosti života, stvorile su armije obožavalaca njihovih dela i serijski program približili željama i potrebama publike. Može se primetiti da serije postaju kompleksnije baš kao i ljudska svakodnevnica, gluma je na mnogo zavidnijem nivou, kvalitet narativa se poboljšava, prisutni su elementi fantazije, trilera, akcije, humora, romantike i dominantno drame, koji se međusobno prepliću kroz serijal iz epizode u epizodu, baš kao i u svakodnevnom životu, te su serije postale svojevrsna paralela ljudske stvarnosti. Kultna dramska ostvarenja poput serija: Breaking Bad, Oz, Sopranos, Game of Thrones, The Walking Dead, House of Cards, The Wire, West World i dr. napravile su proboj i osvojile srca publike širom sveta, a njihova zajednička karakteristika je dominacija dramskih elemenata poput: prisustva jedinstvenih karaktera zatim tragedije, stradanja, konflikta, žrtvovanja, komedije, borbe između dobra i zla, naglih uspona i padova u radnji, napetih vrhunaca radnje i katastrofe, te na kraju razrešenja radnje. Moderne serije uspevaju da publici prikažu događaje iz ljudskih života kao da se u sadašnjosti i pred njihovim očima u realnosti događaju, to je jedan od trendova tj. kriterijuma koji svaka dobra serija danas mora da zadovolji, jer ljudi traže beg iz svoje realnosti, žele komplemente sopsvenoj mašti.

AUTOR: Boris Simović

Ocenite tekst: