Nezaposlenost kao mentalna dezorijentisanost

Ljudski život je prožet brojnim životnim ciljevima, kako u društvenoj, tako i u profesionalnoj sferi. Pronaći posao koji odgovara našim kvalifikacijama, ima dobru platu, i pritom nas ispunjava, nije uopšte lak zadatak. Mnogi tokom života nemaju prilike da uživaju radeći posao iz snova, a oni koji ga ugrabe, u velikoj su opasnosti da dožive mentalni kolaps ako ga ispuste. Gubitak posla kod pojedinca može aktivirati brojne socijalne i psihološke posledice.


DGdwjuPZa mnoge ljude posao ne predstavlja samo izvor prihoda, on je izvor socijalizovanog načina života, mogućnost samoostvarenja kroz rad, kao i razbijanje monotonosti svakodnevice. Zbog toga se većina krvnički bori da pronađe ili zadrži posao koji ih, u manjoj ili većoj meri, istinski ispunjava. U konstantnoj borbi na tržištu rada, neki izlaze kao pobednici, a neki, pak, kao gubitnici. Poraženi ne ostaju samo bez zarade, osnovne nagrade za svoj mukotrpni napor, već ostaju i bez samopouzdanja, borbenog duha, a nekad čak i bez zdravog razuma i normalne moći rasuđivanja. Mnogi se po gubitku posla bore sa svojim mislima i očajnički pokušavaju da se izbore za mesto koje im pripada. Skloni su za samokrivicom, dok se postepeno isključuju iz društvenih dešavanja, formirajući odbojni zid prema dotadašnjem stilu života.

Nezadovoljstvo životom
Gubitak posla može loše uticati na psihičko stanje čoveka. Naravno, to zavisi od osobe do osobe. Dok neki pojedinci po gubitku posla ne očajavaju, već odmah krenu u akciju traženja novog posla, drugi su skloni samokritičkom pogledu na svet oko sebe. Prva istraživanja na tu temu su sprovedena tridesetih godina prošlog veka, čiji nam rezultati ukazuju da postoji povezanost između nezaposlenosti i psihičkih poremećaja . Kao neke od posledica, moguće su pojave anksioznosti,depresije i delikventnog ponašanja, dok je takođe prisutan fatalni krajnji čin, kada osoba u očaju podigne ruku na sebe. Jedno od istraživanja sprovedeno osamdesetih godina dvadesetog veka u Danskoj, je pokazalo da se sa sve većim prolaskom vremena, ljudi sve teže nose sa gubitkom posla.

Prema istraživanju sprovedenom na univerzitetu u Cirihu, jedna petina svih samoubistava je povezana sa nezaposlenošću.

Nezaposlenost kroz publikacije
Majer Harvi Brener (Meyer Harvey Brenner) se bavio vezom između nezaposlenih i rasta broja ljudi sa psihološkim posledicama, i svoje rezultate je objavio u publikaciji „Mentalne bolesti i ekonomija“ 1973.godine. U periodu od 1910. do 1967., Majer je zaključio da sa rastom broja nezaposlenih u Njujorku,uporedo raste i broj primljenih pacijenata u psihijatrijske institucije. Do zanimljivih zaključaka su došli i Feder (Feather) i Davenport u zajedničkoj studiji koju su sproveli 1981.godine. Naime, prva veza do koje su došli je da su nezaposlene osobe koje su bile više motivisane, bile podložne većoj depresiji od onih koje su bile manje motivisane, time dokazavši poslovicu „Ko visoko leti, nisko pada“. Takođe su uočili interesantnu činjenicu da su depresivnije osobe više krivile spoljne faktore, poput recesije, za nedostatak posla, nego sebe same. Mnoge kasnije studije su došle do sličnih zaključaka, što nam ukazuje na činjenicu da gubitak posla može dovesti do iskrivljenog načina razmišljanja i zatvaranje pojedinca duboko u sebe.

Ja hoću život…bolji život
Činjenica da gubitak posla dovodi do nedostatka borbenog duha i težeg psihičkog stanja nam je sve više poznata. Jedan od mehanizama borbe protiv nezaposlenosti predstavlja napuštanje dosadašnjeg načina života i selidba izvan granica zemlje, u potrazi za boljim životom. Odliv mozgova je problem uglavnom siromašnijih zemalja sa visokom stopom nezaposlenosti, i najviše je zastupljen među mladima. Iako migracija iz ugla kvalitetnog stručnog kadra predstavlja racionalan potez, ona za društvo i ekonomiju može biti pogubna. Obeshrabreni migranti, koji nisu uspeli da naprave korak bliže uspešnoj karijeri, vode se mišlju “sačuvati svoju glavu”, i zarad toga su spremni da „svoje ja“ stave ispred potreba društva kom su neophodni. Zabrinjavajuća je činjenica da je Srbija prva na listi Svetskog ekonomskog foruma kada je u pitanju napuštanje zemlje. Odlazak kvalitetne, obrazovane, i pre svega mlade, radne snage preko granica je prvi znak da postoji propust u društvu koji se što pre mora rešiti.

AUTORKA: Jovana Petković

 

Ocenite tekst: