Nije sve u novcu!

Zamislite da imate punu vreću para koja je jedva dovoljna da kupite veknu hleba. Suočene najčešće sa visokom inflacijom, valute pojedinih zemalja su u tolikoj meri devalvirale da više nije isplativo ni štampati ih.


Valute o kojima će u nastavku biti reči su toliko nestabilne da će se navedeni kursevi do izlaska ovog broja u štampu ispostaviti pogrešnim: vrlo verovatno vrednost svake se još više smanjila. Ipak, informacija o redu veličina (bez)vrednosti ostaje.

Iranski rijal 1 USD = 41.972 IRR

Političke nestabilnosti u Iranu, prouzrokovane još, pre svega, ratom sa Irakom, uslovile su nametanje ekonomskih sankcija ovoj zemlji. Iranu je bio zabranjen izlazak na svetsko tržište, usled čega Iran nije smeo da izvozi naftu. U cilju lakšeg računanja, iznosi se izražavaju u tzv. tomanima. Jedan toman iznosi deset rijala, dakle deset tomana iznosi 100 rijala. Ukupna ponuda novca u Iranu u oktobru prošle godine, prema podacima iranske centralne banke, iznosila je blizu 17 kvadriliona rijala, zbog čega je stopa inflacije bila blizu 40%. U Iranu se veruje da vrednost rijala može samo da pada. Upravo zbog toga u martu prošle godine menjačnice nisu htele da kupuju rijale zbog njihove male vrednosti. Suočena sa visokom inflacijom, centralna banka planira da poveća vrednost rijala 10 hiljada puta, te da zvanični devizni kurs iznosi 4,1 rijal za jedan dolar. Prema nezvaničnim procenama, sprovođenje ove mere monetarne politike trajalo bi oko dve godine. Poređenja radi, dosad najveće povećanje vrednosti sprovedeno je u Zimbabveu nakon krize 2008, kada je vrednost lokalne valute povećana čak 1.000.000.000.000 puta!

Vijetnamski dong 1 USD = 23.209 VND

Zanimljivo je da se, usled male vrednosti, ne koriste kovanice, već samo papirni novac. Takođe, cene se zaokružuju, što znači da, ako nešto košta 15.800 donga, plaćate 16.000 donga. Obrnuto, ako nešto košta 15.200 donga, plaćate 15.000 donga. Pažnju privlači i velika sličnost između apoena od 20 hiljada i 500 hiljada donga, jer u slučaju da ih pomešate, na gubiku ste oko 21 dolar, odnosno dve hiljade dinara.

Indonežanska rupija 1 USD = 14.237 IDR

Iako je jedna od najbrže rastućih ekonomija, veliki problem Indoneziji prouzrokuje svetsko tržište. Naime, preko 50% priliva kapitala u ovoj zemlji čine strane direktne investicije. Apropo prethodnog, stranci poseduju čak 37% vladinih obveznica. Kako bi sačuvala ovaj „nemirni kapitalˮ, tamošnja centralna banka morala je da podigne kamatnu stopu. Ova mera je rezultovala smanjenjem investicija. Primera radi, priliv stranih direktih investicija u Indoneziji iznosi svega 2% BDP-a. Kada je u septembru prošle godine rupija dostigla istorijski minimum prema dolaru još od 1998. godine (1 USD = 14.930 IDR), pokrenuta je akcija da se svakome ko zameni dolar za rupiju pokloni besplatan obrok. Vlada je uspela da ojača rupiju tako što je primorala izvoznike palminog ulja i bakra, važnih izvoznih proizvoda, da polovinu svoje dobiti obavezno konvertuju u rupije i drže je u Indoneziji najmanje šest meseci.

Gvinejski franak (GNF) 1 USD = 9.198 GNF

Razlog slabosti gvinejske valute je visoka inflacija – krajem 2018. je iznosila oko 10%. U ovoj državi vlada i velika korupcija. Prema Indeksu korupcije za 2018. godinu, Gvineja se nalazi na 138. mestu (Srbija zauzima 85. mesto). Prostora za napredak Gvineje mnogi vide u rastu izvoza. Vodeći izvozni proizvodi ove afričke zemlje su aluminijum (60%) i zlato (20%). Mera koja bi mogla umnogome da doprinese povećanom izvozu aluminijuma i zlata iz Gvinije predstavlja vraćanje na švajcarski franak koji se u Gvineji koristio do 1960. godine. Njegovu konvertibilnost u evro garantuje francuska centralna banka. Vezivanjem svoje valute za inostranu, centralna banka bi bila oslobođena vođenja monetarne politike, te bi se više

pažnje moglo usmeriti na suzbijanje korupcije i kriminala. Konačno, s obzirom na to da se švajcarski franak koristi u drugim zemljama Centralne Afrike, razmena između tih zemalja i Gvineje bila bi olakšana.

Laoski kip (LAK) 1 USD = 8.577 LAK

Laos spada među najnerazvijenije zemlje sveta. Hroničan problem ove zemlje Jugoistočne Azije je visoki javni dug koji iznosi preko 60% BDP-a. Laos planira da do 2020. značajno smanji javni dug kako bi u budućnosti mogao da računa na pomoć Svetske banke. Nepoverenje u domaću valutu u Laosu uzrokovalo je dolarizaciju. Posledično, želja centralne banke Laosa da održi kurs od 8.000 kipa za dolar znači obavezu intervencije na međubankarskom deviznom tržištu. Pomenute intervencije centralne banke prouzrokovale su platnobilansni deficit. Međutim, potencijalni problem ka smanjenju deficita moglo bi da predstavlja povećanje minimalne mesečne zarade sa 100 dolara na 137 dolara, s obzirom na to da pomenuto povećanje nije bazirano na zdravoj osnovi.

AUTOR: Vasilije Nikačević

Ocenite tekst: