Njegovo visočanstvo – pasoš!

Na fejsbuku je osvanula nagradna igra u režiji časopisa usko vezanog za temu ekonomije. Tražio se najbolji odgovor na pitanje: „Bez čega mladi danas ne mogu da funkcionišu?“. Žiri su bili svi uživaoci fejsbuka koji su glasali lajkovima. Pobedio je najgori odgovor – pasoš! Bilo bi najlepše da je to onaj pasoš koji nam pruža nezaboravna iskustva sa putovanja, koji nas neće zadržavati na granici dok se ne proveri i poslednji detalj, koji nas neće terati da doskacemo službenicima koji nas intervjuišu ne bi li nam nekada odobrili vizu. Najgrđe je što, ovaj pasos iz odgovora, već dugo kupuje kartu u jednom smeru, što se uz njega ljudi rastaju besni, što deli ljude na one koji ostaju jer su nostalgični i one koji odlaze jer su odlučni. Ovi koji ostaju razumeju zašto ovi drugi odlaze, ovi koji odlaze ne razumeju zašto ovi prvi ostaju. Ta kobna podela na ove i one, na prve i druge, desila se toliko tiho i neprimetno da ne znamo ni kada ni kako. Ipak, ona je tu, glasnija i primetnija nego onda kada smo bili podeljeni kao polovi magneta. I tada, držala nas je neutralna zona rodoljublja i čovekoljublja! Kroz istoriju, opstajali smo na temeljima solidarnosti i nadljudske izdržljivosti. Pre dvadeset godina u jednom podrumu bilo je 15 porodica, danas od 15 porodica komšijske odnose imamo sa, ako je sreće, dve. Svako use i u svoje kljuse. Sve suprotno od onoga sto nas je činilo nesalomivima.

Nekada, odavde se odlazilo u potrazi za novcem, tim obećanim sistemom u kom ljudi sa osmehom plaćaju porez državi jer znaju sta dobijaju zauzvrat. Danas se više ne ide samo zbog novca. Danas se odlazi zbog toga sto su prijatelji već otišli, što bi sa njima popili pivo ali znamo da isto pivo na nasem i njihovom stolu trenutno nema isti ukus. Zato što ćemo ovde za pivo platiti visinom polovine jedne dnevnice. Zato što ovde sumnjamo da je trava- trava čak i kada je pipnemo. Zato što ne želimo više da se pitamo ko je ovde “slučajni Srbin” tj. onaj koji ne zna kakav je osećaj rodoljublja jer ga nikada nije imao. Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja najavilo je da će sredinom ovog meseca biti formiran tim koji će predložiti mere za ostanak mladih i povratak onih koji su otišli, a činiće ga predstavnici Srpske akademije nauka i umetnosti, ministarstava, univerziteta, privrede, Privredne komore Srbije, Unije posodavaca Srbije i Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj. Ipak, prognozira se da ovaj tim neće imati preteranog uspeha u implementaciji ideje među ljudima. Smatraju da danas, ljudi imaju više prilike da putuju i vide koliko njihova država zapravo ne funkcioniše. Znaju da vidimo da su zemlje regiona bolje organizovane od naše. Stručnjaci su svesni toga da narod beži od čekanja u redovima, od čekanja u saobraćaju, beži od svakodnevnog stresa, pa čak i kada ima pristojnu zaradu. Jedna od mera za smanjenje odlazaka i pospešivanje vraćanja bilo bi smanjenje poreza kako bi prosečna plata mogla da dosegne obećanih 500 evra. Ova mera predložena je u isto vreme kada i povećanje poreza u IT sektoru koji je u prethodnoj godini zabeležio veći izvoz usluga od bilo koje grane industrije, uključujući robe i usluge. Nemojte odmah pojuriti za pasošem – pa dogovoriće se oni.

Samo prethodne godine iz Srbije je otislo 40.000 ljudi. Čitavo ljudstvo jednog Pirota, Požarevca, Jagodine, Vršca. Ukoliko se ovaj trend nastavi nekih sledećih godina mogli bi ostati bez više ovih gradova. Tumaraćemo od jedne do druge ogorčenosti, večito praćeni onim od čega najviše bežimo – činjenice da smo Srbi.

Zato čuvajte svoj pasoš, i svaku lepotu njegovog značenja.

AUTORKA: Sanja Todorović

Ocenite tekst: