Nobelova nagrada – Borba za čovečanstvo

Zar može čovjek tako potpuno uspavati svoju savjest? Zar može prekinuti misao , kao konac, i zabraniti sebi razmišljanje o posljedicama, ne želeći da zna za njih?“ – Meša Selimović.


12f6b9ae42e4517b6cb3a728498fda6dNobelova nagrada za mir je najznačajnije priznanje za zasluge na poljima spajanja naroda, razoružavanja, smanjenja svetskih i regionalnih vojnih potencijala, političkog i drugog obrazovanja, kao i održavanje mirovnih konferencija. Ova nagrada je zaveštanje velikog švedskog pronalazača Alfreda Nobela, i u njegovu čast se dodeljuje svakog 10. decembra u Oslu, na dan njegove smrti.
Nobelova nagrada za mir 2017. godine dodeljena je organizaciji Međunarodne kampanje za zabranu nuklearnog oružja (International Campaign to Abolish Nuclear Weapons – ICAN). Ona se sastoji od 450 civilno-društvenih organizacija iz više od 100 zemalja, dok im je svrha zabrana nuklearnog oružja kroz međunarodnu konvenciju, koja bi vodila do njihove potpune zabrane. ICAN je osnovao Međunarodni pokret fizičara za prevenciju nuklearnog rata (International Physicians for the Prevention of Nuclear War).

Nuklearno oružje predstavlja jedan od najopasnijih izuma nauke, ono je nehumano i neselektivno. Posledice korišćenja nuklearnog arsenala su nezamislive i nesagledive. Pri korišćenju ovog oružja ne postoji mogućnost diferenciranja između civila i locirane mete, dok je uticaj detonacije na ljudski život razarajući i dugotrajan. Detonacija u gusto naseljenom gradu mogla bi odmah ubiti stotine hiljada ljudi (čak i milione), kroz oslobađanje ogromne toplotne energije i eksplozije. Veliki broj ljudi bi bio pogođen opekotinama trećeg stepena, a najveće gubitke života odnela bi radioaktivna zračenja i požari, pri čemu bi se infrastruktura raspala.

Grad „duhova“
Pobornici nuklearne energije ističu da su nuklearne elektrane izvori sa malim emitovanjem staklenih plinova, te mogu da uspore globalno zagrevanje podstaknuto fosilnim gorivima. Među razlozima za korišćenje nuklearne energije nalazi se i podatak da ova postrojenja ne zagađuju vazduh, što je po Evropskoj agenciji za životnu sredinu (EEA) prvi uzrok smrti u globalizovanoj Evropi. Iako  zagađenje vazduha godišnje odnese oko 400.000 života, ljudskom greškom u eksperimentu s nuklearnom energijom nanesene su katastrofalne posledice čovečanstvu. Petka, 25. aprila 1986. godine, u blizini ukrajinskog grada Pripjata, desila se nesreća u postrojenju nuklearne elektrane Lenjin, koja predstavlja najveću i najgoru ekološku katastrofu u istoriji nuklearne energije. Čovečanstvo je još jednom bilo na ivici opstanka. Izbegnuta je eksplozija drugog reaktora, koja bi bila kap koja preliva čašu, a u tom slučaju eksplozija jačine 3-5 megatona uništila bi grad Kijev (350 km dalekog od Pripjata), dok bi Evropa bila sravnjena i nenaseljiva. Borba za Černobilj i likvidacija nuklearne nesreće odnela je oko 500.000 života i koštala je 18 milijardi rubalja (jedna rublja je tada iznosila jedan dolar). Katastrofalne posledice po ljudsku vrstu koje se osećaju i danas, devastacija životne sredine i prirodnog bogatstva, pretnja pustošenjem celog jednog kontinenta i izumiranjem živog sveta na zemlji nisu mogli da spreče sumanutu trku u naoružavanju.

II Hladni rat?
Glavne nuklearne sile, pored Rusije i SAD, koje zajedno poseduju 93% ukupnog nuklearnog arsenala, su i Kina, Velika Britanija i Francuska. One su jedine zemlje kojima je međunarodno priznato pravo da poseduju nuklearno oružje. Ovo pravo im je potvrđeno Sporazumom o neširenju nuklearnog oružja, kojim se takođe propisuje da svoje zalihe ne smeju da proširuju, niti da ih poseduju zauvek, već da imaju obavezu da ih smanjuju i da teže razoružavanju. Međutim, u svetu u kojem je uloga međunarodne organizacije Ujedinjenih Nacija ograničena, postoji još četiri države koje poseduju razarajuće oružje – Izrael, Pakistan, Indija i Severna Koreja, koje nisu potpisnice Sporazuma o razoružavanju, niti im je međunarodno to pravo priznato. Proširivanje arsenala Rusije i Amerike poništilo bi sve sporazume, dok bi svet bio ponovo gurnut u hladni rat.

Čovečanstvo mora okončati sa ratovima, ili će ratovi okončati čovečanstvo – J.F.Kenedi

Austrijski psihijatar i neurolog Viktor Frankl rekao je:,,Sve se čoveku može uzeti, osim poslednje od ljudskih sloboda – pravo na izbor stava u bilo kakvim datim okolnostima, pravo na izbor vlastitog puta“. Da li je dodeljivanje Nobelove nagrade za mir Međunarodnoj kampanji za zabranu nuklearnog oružja poslednji pokušaj upozorenja svetu i čovečanstvu kakva mu opasnost preti ili je u pitanju „pranje“ savesti pred budućim generacijama?

AUTOR: Nemanja Kosanović

Ocenite tekst: