O nedostajanju

Šredingerova mačka, misaoni eksperiment austrijskog fizičara Ervina Šredingera. Paradoks koji govori o tome kako mačka, koja je izložena eksperimentu, zavisno od delovanja koja se odigravaju u kutiji u kojoj je smeštena može biti živa ili mrtva, što ne možemo znati dok ne otvorimo kutiju.

”…daleki dragi dani neveselinikad da iščezne ta slika, glas Tih godina smo mi svi volelli Ali su malo voleli nas” (”Ana Snjegina”, Sergej Jesenjin)

Nikada ovoliko nismo jedni drugima nedostajali. Ovih dana kada svaki segment stvarnosti, čak i estetizovane, upućuje na ovako tužnu činjenicu nije lako od nje okrenuti glavu. Novinski naslovi su uglavnom vezani za prideve ”strašno” ili ”jezivo”, udarne vesti u televizijskom dnevniku trebalo bi da se nalaze u crnoj hronici, za one sa izraženim Weltschmerz-om ni gradski parkovi više nisu prijatno mesto. Sve ovo kao da podržava dubok uzdah i odmahivanje glavom, uz neizbežno ”nikada nije bilo gore” i ”gledaj svoja posla, tebe se to ne tiče”. Paradoksalno je kako se nikoga ne tiče zašto je vazduh u njegovom gradu teži ili zbog čega je ”dobar dan” njegovog prvog komšije ovih dana prigušenije. Ali paradoks je tu da nam pokaže ograničenja naše inteligencije i približi nas odgovorima na neka malo složenija pitanja. Kao dete koje je odrastalo u devedesetim godinama nikada nisam verovala u Petra Pana i Nedođiju, ali svakako da se nisam nadala ni zlom kapetanu Kuki i zemlji Apatiji. Ali ko se još žali na izneverena očekivanja? Za sve radoznale i one koji vole da razmišljaju unapred, nameće se logično pitanje : ”Šta je to što nedostajanje može da proizvede?” Intuitivno se nameće i gomila odgovora ali nije loše pozabaviti se ovim fenomenom malo temeljnije. Nedostajanje kao pojam, bilo da se posmatra u fizičkom ili nekom apstraktnom smislu označava stanje u kom postoji premalo ”nečega”. Za jednog prosečnog studenta sasvim je u redu da u toku ispitnog roka ima premalo slobodnog vremena-izabrao je da ponekad žrtvuje svoje slobodno vreme zato što će na svo to nedostajanje zaboraviti kada dobije diplomu. Orijentisan je na svoj cilj, sam ga je izabrao. Ali šta je sa onima koji nisu birali? Šta je sa onim lošim komšijom koji ”gleda svoja posla”? On nije birao, nije mogao da pretpostavi, da će onda kada bude bio u zreloj fazi života kada je ”suviše mlad da misli o grobu, a suviše star da broji zvezde” osnovna ideja celog sveta ležati u stradanju. Sve govori u prilog tome koliko je sitan, koliko je eksplozija loših osećanja koja se u njemu odigrava svakodnevno ništa naspram moćnih oružija koja se potežu negde u svetu. Ovom čoveku nedostaje radost, miran san i razgovor sa onim komšijom koji verovatno živi iste brige. On ne živi u ubeđenju da bi svaki aspekt života trebalo da mu funkcioniše savršeno, svestan je da je apsolutnu perfekciju sreo samo u iskrenosti Fjodora Dostojevskog, osetio je da Moneu nije nedostajao nijedan potez četkicom da mu dočara impresiju zalaska sunca. Ovaj čovek je dovoljno proživeo da zna da je jedino umetnost savršena i da samo kao takva postoji. Došao je do momenta kada bi trebalo da odmori, nema više šta da ”obavi”. Bio je entuzijastični student, osetio je uzbuđenje noć pre prvog radnog dana, potrošio je prvu platu, doživeo prvi uspeh i neuspeh, uradio je sve ono što je isplanirao i što se od njega očekivalo, ali je negde usput zaboravio da se raduje i da želi ono što se ne može postaviti kao cilj. Želje za čije ostvarenje nije potreban samo rad i malo sreće uglavnom uključuju još nekoga osim nas samih. Nesrećnom čoveku iz prethodnog primera nedotaje pravih želja, nedostaje sam sebi i on, u svom potpunom (živom) stanju, sigurno nekome nedostaje. Njegovo nedostajanje rađa jednu ”ličnu” katastrofu koja svakako neće značiti raširene ruke za njegovog komšiju niti za bilo koga drugog iz njegovog okruženja. Ako ovog čoveka postavimo kao reprezentativni uzorak današnjeg stanovništva sveta jasno nam je otkud odsustvo ideje i vladavina haosa. Globalizacija i poredak u kome se sve ovo odigrava ne bi trebalo da se uzimaju kao olakšavajuća okolnost za zločine koje činimo nad sobom. Ovih dana, kada svetu nedostaje mira, trebalo bi da nam je jasno kako je to stanje samo sumarni prikaz činjenice koliko nedostajemo sebi.

 

Ocenite tekst: