Od 2020. plaćanje preko Fejsa

Fejsbuk sprema tektonsku promenu u svetskom finansijskom sistemu, lansirajući novu kriptovalutu – Libru, za koju tvrdi da će biti bolja od Bitkoina. Kome je Libra namenjena, da li može da uzdrma svetsku ekonomiju i da li je uopšte kriptovaluta – samo su neka od pitanja koja otvara.


Kada je početkom prošle godine Fejsbuk zabranio oglase koji promovišu finansijske usluge i proizvode koji su uključivali kriptovalute i bili povezivani sa obmanama, mnogi su doveli u pitanje takav eksplicitan potez. Narednih meseci, krenule su glasine da Fejsbuk planira da stvori svoju kriptovalutu, a dodatno ih je uzburkala promena stava i „omekšanje” pravila oglašavanja za ovu kategoriju oglasa. I konačno, u junu ove godine, Fejsbuk je svetu predstavio plan razvoja nove kriptovalute – Libre.

Kome je namenjena?

Aplikacija preko koje će se obavljati transakcije Librom, kao i mogućnost transakcija preko Vocapa i Mesindžera, biće dostupni već 2020. godine. To znači da će korisnici ovih aplikacija moći da šalju novac jedni drugima, a ideja je da se jednog dana umesto nacionalnom valutom, računi, proizvodi i usluge plaćaju Librom.

Fejsbuk bi, sa skoro 2,4 milijarde korisnika kojima bi Libra bila dostupna, mogao ozbiljno da ugrozi sadašnji finansijski poredak.

Fejsbuk bi, sa skoro 2,4 milijarde korisnika kojima bi Libra bila dostupna, mogao ozbiljno da ugrozi sadašnji finansijski poredak, što je već izazvalo ozbiljnu zabrinutost zvaničnika, uzimajući u obzir afere u koje je ova kompanija bila umešana. Još uvek nije jasno kako će tačno Libra formulisati proceduru potvrde identiteta ovih ljudi, da bi sve bilo u skladu sa složenom regulativom za borbu protiv pranja novca, a da sve to dodatno ne poveća troškove. Ako Libra zaista bude omogućila ljudima da šalju novac sa telefona kao tekstualnu poruku, to će se pokazati veoma primamljivim. Ali, uraditi to jeftino i bezbedno biće izuzetno veliki izazov.

Kako će Fejsbuk zarađivati?

„Postojaće nešto što Fejsbuk naziva ’zanemarljivom provizijom’ za svaku transakciju” – istakao je Dejvid Markus iz Fejsbuka – „da bi sprečio da mreža bude zatrpana milionima uplata i isplata u kratkom roku”. A da bi izbegao preplitanje dve platforme, kao i društvenih i finansijskih podataka, Fejsbuk će osnovati poseban ogranak kompanije – Kalibru, koja će razvijati Libru. Kako BBC navodi, preko svog ogranka Kalibre, društveni gigant će se možda na kraju odlučiti da korisnicima ponudi dodatne finansijske usluge.  Ipak, glavna nagrada je to što će ljudi provoditi više vremena na Fejsbuku i Vocapu, gde će moći da im se „servira” više reklama. BBC piše o tome da partneri kao što su Pejpal, Masterkard i Viza plaćaju po 10 miliona dolara za privilegiju da upravljaju Librinom mrežom. Deluje pomalo bizarno da žele da podrže organizaciju čija se čitava priča svodi na to da ume bolje da radi njihov posao od njih samih. Ali, s druge strane, imaće pristup podacima širom mreže, doduše u anonimnoj formi, što bi im dalo dragocene uvide u to koliko se troši i na šta.

Zašto je to kriptovaluta?

Fejsbuk insistira na tome da će Libra imati sve prednosti Bitkoina bez njegovih loših strana. Biće „globalna i trenutna”, kao originalna kriptovaluta, ali bezbedna i stabilna. Uprkos tome, Bitkoin skeptik Dejvid Džerard kaže da nije jasno zašto se Libra uvodi kao kriptovaluta, ili zašto joj je potreban blokčejn–  nepromenljiva, distribuirana i svakom vidljiva trgovačka knjiga. „Obično je razlog pominjanja blokčejna taj da se pospe magična marketinška prašina po nekim nemagičnim idejama”, smatra Dejvid. „Ali Libra je zamišljena kao usluga koju će ljudi koristiti, tako da će opstati ili propasti na osnovu toga da li će biti korisna i laka za upotrebu, a ne da li iza sebe ima zvučnu reč”.

Zašto bismo joj verovali?

To je, naravno, najvažnije pitanje o Libri. Zašto bi, posle Kembridž analitike i drugih bezbednosnih skandala sa podacima, ljudi želeli da povere Fejsbuku vlastiti novac ili da mu dodele ključnu ulogu u upravljanju svetskom valutom? Fejsbuk tvrdi da će njegov ogranak Kalibra držati finansijske i društvene podatke strogo odvojene i da korisnici neće biti zasipani reklama zasnovanim na njihovim potrošačkim navikama.  Ali, ipak, njihov glavni argument je da je to globalna koalicija, a ne novi plan Marka Zakerberga da zavlada svetom.

AUTOR: Filip Krvavac

Ocenite tekst: