Od džina do uspomene

Geneks su mnogi nazivali „državom u državi”. Gledajući firme koje su bile u njegovom vlasništvu, poput Jugotursa, Aviogeneksa, hotela Interkontinental, Deli fransa, i godišnji obrt koji je iznosio 27 odsto spoljnotrgovinskog prometa Srbije do 1989. godine, slobodno možemo reći da je to zaista i bio. A gde je sada?


Čuvena firma za reeksport i druge spoljnotrgovinske poslove osnovana je 1952. godine sa svega 19 zaposlenih. Iako je firma imala skroman početak, munjevito se razvija i već do kraja pedesetih otvara podružnice u Londonu, Milanu, Njujorku, Moskvi, Frankfurtu… Iako je firma osnovana za reeksport sirovina, svoje poslovanje brzo proširuje na trgovinu, hotelijerstvo, turističke aranžmane i civilnu avijaciju i druge delatnosti. Od 1980. godine sedište Geneksa bilo je u čuvenoj „Geneks kuli”, koja je iste godine otvorena. Kula predstavlja drugu najvišu građevinu u Beogradu, ima 36 spratova i restoran na vrhu koji je trebalo da se okreće i pruža panoramski pogled na grad svim gostima i poslovnim ljudima tog vremena. Arhitekta Mihajlo Mitrović projektovao je kulu u brutalističkom stilu, izazivajući brojne reakcije, ali veličanstvenost kule je ipak dobila ime i pažnju kakvu zaslužuje – „Zapadna kapija Beograda”. Dobar opis ove kompanije bio bi i „država izvan države”. Iako je nastala u socijalističkom okruženju uspela je da iskoristi pogodnosti položaja SFR Jugoslavije, između Zapada i Istoka, i uzme najbolje od svega, a najpre kapitalistički način razmišljanja.

Prvi „lou-kost”
Od brojnih firmi koje su bile deo Geneksovog sistema, možda je najzanimljivija Aviogeneks sa flotom od 13 aviona, od čega čak devet Boinga. Poređenja radi, danas ih Er Srbija ima četiri.

Prema pisanju Nedeljnika, Geneks je bio 60. firma na planeti prema visini poslovnog prihoda 1989. godine.

Osnovan je 1968. godine i već naredne beleži prve letove ruskim Tupoljevima TU-134, koje je Geneks nabavio na ime kompenzacije u trgovini sa Sovjetskim Savezom, koji se u nedostatku deviza „snalazio” plaćanjem avionima. Aviogeneks je zamišljen kao kompanija za čarter letove i na taj način predstavlja preteču današnjih lou-kost kompanija. Za potrebe Jugotursa, na primer, prevozio je engleske turiste na Jadran, letevši upostavljenim linijama kao što su Mančester–Tivat ili Birmingem–Pula. U vreme svog vrhunca, Jugoturs je bio četvrti najveći turoperator u Velikoj Britaniji, čijim građanima je Jugoslavija bila druga najpopularnija letnja destinacija posle Španije. Godine 1990. Aviogeneks prevozi rekordne 634 hiljade putnika. Avioni su leteli na 19 destinacija, a problemi nastaju devedesetih, kada firma gubi glavne aerodrome u Splitu, Dubrovniku i Puli zbog kulminacije jugoslovenskih sukoba. Kompanija je našla kratkoročno rešenje svojih problema iznajmljivanjem svojih aviona kompanijama iz Afrike i Azije i prevozom tereta za DHL. Ipak, problemi su se nagomilavali i u februaru 2015. godine prodat je Boing 737-200, nakon neuspeha vlade da pronađe investitore koji bi Aviogeneks vratili na noge. Od moćne avio-kompanije ostalo je svega dvadesetak radnika, koji mesecima unazad ne primaju plate, ali uspomene i nada im ne dozvoljavaju da dignu ruke i oproste se od kompanije u kojoj je većina dobila prve poslove i iskustva. Koliko je ljudima stalo do spasa Aviogeneksa pokazuje i volja mnogih koji su spremni da volonterski daju svoj doprinos spasu kompanije.

Druže Generalni!
Čuveni direktor Generaleksporta i jedan od najsposobnijih poslovnih ljudi u Jugoslaviji, Milorad Miki Savićević (1935–2017) započeo je karijeru u Geneksu 1956. godine kao pomoćni referent, a na mestu generalnog direktora je bio čak dva puta, prvi put 1970–1990, a drugi put 2000–2006. godine. Koliki je ugled stekao u poslovnom ekosistemu govore anegdote da je kredite iz inostranstva uzimao telefonski, na reč. Prvi put je smenjen kad se vlast umešala u biznis koji i nije razumela. Milorada Savićevića je 1991. godine smenio Slobodan Milošević, jer je odbio da na mesto direktora postavi Zorana Todorovića Kundaka, čoveka blisko povezanim sa samim političkim vrhom. Mnogi smatraju da je kraj Geneksa počeo sa odlaskom Milorada Savićevića, mada je sam smatrao da se to desilo nekoliko godina ranije, kada je korupcija dospela u kompaniju.

Pad imperije
Do 1999. godine Geneks se našao u predstečajnom postupku kada se osnovala ćerka firma Internacional CG prenosom najvećeg dela Geneksove imovine: hoteli Interkontinental, Grand, apartmani Konaci na Kopaoniku, hotel u Bečićima i četiri Boinga 727. Smatra se da se ovim postupkom onemogućila procena imovine Geneksa koji se spremao za privatizaciju. Za ime Milorada Savićevića se vežu brojne pohvale, da je bio najbolji direktor Geneksa, ali i brojne afere vezane za korupciju. Milorad Savićević je, zajedno sa Petrom Novakovićem, Ivicom Lukićem i Vladimirom  Gajićem, uhapšen u oktobru 2007. godine sa optužbama da je oštetio budžet Geneksa, a samim tim i državni budžet, za preko 20 miliona evra.

Preko ove „najveće srpske firme u istoriji” išlo je čak 13% celokupnog spoljnotrgovinskog prometa Jugoslavije, dok je imala gotovo pet hiljada zaposlenih.

U krivičnim prijavama se terete da su tokom 2004. godine nezakonito otuđili parcelu površine 1,2 hektara na Novom Beogradu, bez tendera i prodali je slobodnom prodajom konzorcijumu preduzeća Neimar V, Gemoimpeks i Irva, kao i da su odobravali besplatno korišćenje turističkih usluga u hotelima Sunčani konaci i Grand na Kopaoniku na štetu firme Internacional CG, u iznosu od četiri i po miliona dinara. Danas se Internacional CG nalazi u stečajnom postupku koji traje od novembra 2015. godine. Stečaj je započet iako u tom trenutku bivšim zaposlenima Internacionala ali i Geneksa nije bilo isplaćeno 200 evra po godini radnog staža, koji su im bili ugovorom obećani od strane države još 2009. godine. O budućnosti firme, kao i radnika, i dalje se ništa ne zna.

AUTORKA: Vesna Kartalija

Ocenite tekst:

Tags

Geneks