Od Idvora do Njujorka

Mihajlo Pupin rođen je u porodici zemljoradnika, u banatskom selu Idvor, 9. oktobra 1854. godine. Roditelji, Konstantin i Olimpijada, koji su na svet doneli desetoro dece, verovatno nisu ni sanjali da će jedno od njih biti svetski priznati naučnik, čije ime i danas odjekuje u javnosti.


Od učenika do profesora
Mihajlo Pupin je osnovno obrazovanje završio u svom rodnom kraju. Srednju školu je upisao 1871. u Pančevu, gde je većinu svog vremena provodio u društvu našeg poznatog slikara Uroša Predića. Zahvaljujući stipendiji koju je primao iz Pančeva, svoje školovanje nastavlja u Pragu. Postoji anegdota da je prilikom svog prvog putovanja u Prag, ostao bez pečene guske koju mu je majka spremila, a potom se sukobio i sa kondukterima. Tom prilikom je prvi put čuo engleski jezik, upoznavši mladi bračni par, od kojeg je kasnije slušao i priče o dalekoj i nepoznatoj zemlji, u kojoj će godinama kasnije graditi svoj život i izuzetno uspešnu karijeru. Nakon očeve iznenadne smrti, marta 1874, u dvadestoj godini života, prekida školovanje u Pragu i odlazi u Ameriku, u potrazi za boljim životom. Kako je bio u lošoj finasijskoj situaciji, novac za putovanje u Ameriku skupio je prodavši sve što je imao, osim odeće na sebi i fesa, koji niko nije želeo da kupi. Sa samo pet centi u džepu, Mihajlo Pupin pristiže u luku – Kasl garden, koja je godinama kasnije na svoje tlo dočekala i Nikolu Teslu. Bio je to prvi komad američkog tla na koji je Pupin zakoračio.

Po dolasku u Ameriku, Pupin svom imenu dodaje Idvorski, čime je ponosno isticao svoje poreklo. Bio je to nadimak po kome će ga istorija upamtiti. U Americi danju je bio fizički radnik, a noću je tragao za znanjima iz engleskog, grčkog i latinskog jezika, takođe je pohađao i večernje kurseve. Jeseni, 1879. godine, postaje student Kolumbija koledža u Njujorku. Kao vredan i predan student, bio je nagrađivan nekoliko puta, a bio je oslobođen i plaćanja školarine. Sebe je izdržavao radeći fizičke poslove i držeći privatne časove. Nakon završenih studija, 1883. vraća se u Evropu, gde školovanje nastavlja na Univerzitetu Kembridž. Bio je stipendiran za studije matematike i fizike. Nakon Kembridža, studije eksperimentalne fizike započinje na Berlinskom univerzitetu, posle čega je 1889. godine, odbranio doktorsku disertaciju iz oblasti fizičke hemije, na temu Osmotski pritisak i njegov odnos prema slobodnoj energiji. Svoju karijeru, Mihajlo Pupin, započinje kao nastavnik Univerziteta Kolumbija, gde je radio punih 40 godina, od 1889. do 1929. godine. Odeljenje za elektrotehniku, na kojem je radio, bilo je novootvoreno i neadekvatno za izvođenje nastave, zbog čega je Pupin, zajedno sa svojim kolegom Krokerom, došao na ideju da naplaćuje ulaz na predavanju o elektricitetu. Industrijalci, da bi pohađali ovu nastavu, morali su da izdvoje 20 dolara. Zamisao koju su imali uspešno je sprovedena u delo i upravo je to razlog zbog kojeg danas odeljenje za fiziku i astronomiju, na Univerzitetu Kolumbija nosi ime našeg naučnika – Pupinova laboratorija.

Izumi
Kao profesor teorijske elektrotehnike, zainteresovao se za proučavanje elektromagnetnih fenomena. Proučavajući električnu rezonancu, izumeo je električno strujno kolo sa podešavanjem u rezonancu. Izum je našao primenu u radio vezama, a patent je kasnije prodat kompaniji Markoni. Godine 1896. nakon Rendgenovog pronalaska X zraka, Pupin otkriva sekundarne rendgenske radijacije, što mu je omogućilo da razvije brzu metodu rendgenskog snimanja, koja se i danas primenjuje. Pupinov najznačajniji pronalazak poznat je kao Pupinova teorija, koja je rešila povećanje dometa prostiranja telefonskih struja. Pupin je, rešavajući ovaj problem, krenuo od Lagranžovog rešenja za vibracije zategnute žice. Razradivši novu teoriju prenosa oscilacija kroz žicu sa raspoređenim masama, došao je do potrebnih veličina u analognom električnom modelu sa periodično umetnutim induktivnostima. Induktivni kalemovi nazvani su Pupinovi kalemovi, a proces uključivanja u liniju ,,pupinizacija“. Ovim patentom, Mihajlo Pupin je stekao svetsku slavu i bogatstvo, a Nacionalni institut za društvene nauke odlikovao ga je zlatnom medaljom.

Zanimljive činjenice
Godine 1912. Kraljevina Srbija imenovala je Mihajla Pupina za počasnog konzula u SAD-u. Zahvaljujući toj poziciji doprineo je uspostavljanju dobrih međunarodnih odnosa Kraljevine Srbije, a kasnije Kraljevine Jugoslavije i SAD-a. Po završetku I svetskog rata, kao tada već uticajni političar i priznati naučnik, imao je uticaj na konačne odluke Pariske mirovne konferencije, kada je reč o određivanju granica buduće Kraljevine SHS.

Mihaljlo Pupin je čovek koji je zaslužan i za vijorenje srpske zastave na Beloj kući. Naime, 28. jula 1918. godine održan je Srpski dan u čast srpskih žrtava tokom I svetkog rata. Ideja je potekla od tadašnjeg srpskog poslanika u SAD – u, Ljubomira Mihailovića. Mihailović je svoju ideju izneo srpskoj vladi na Krfu, a smatra se da je na pozitivan odgovor američkog predsednika Vudra Vilsona izuzetan uticaj imao njegov dobar odnos sa Mihajlom Pupinom.

Malo je poznata činjenica da je Mihajlo Pupin učestvovao u stvaranju NASE, kao i da je prvi Srbin koji je dobio Pulicerovu nagradu (1924.) za autobiografsko delo  ,,S pašnjaka do naučenjaka“, u kojem je opisao svoj rodni Idvor, koji nikad nije zaboravio, srpski narod i svoju majku. Toliko nije mogao sakriti ljubav prema majci, da se u Americi, za vreme Pupinovog života, odigrala predstava u kojoj je glavni lik bila – majka Olimpijada Pupin. Sva svoja postignuća posvetio je svojoj majci, koja mu je, kako on kaže, bila najbolji učitelj. Iz Amerike se vratio bogat znanjem i akademskim počastima, baš kako je ona i želela.

Mihajlo Pupin bio je oženjen Amerikankom Sarom Katarinom Džekson, sa kojom je imao ćerku Barbaru. Brak je trajao samo osam godina, zbog Sarine prerane smrti.

Mihajlo Pupin je umro 12. marta 1935. u Njujorku, u 80-oj godini života. Poslednja želja mu je bila pomirenje sa Nikolom Teslom. Navodno, početkom 20. veka, Tesla je gradio antene svetskog sistema bežičnog prenosa energije na Long Ajlendu, pokušavajući da reši problem prenosa energije na velike daljine. Zbog nedostatka sredstava, morao je da obustavi svoj rad, koji je Markoni iskoristio 1901. U slavlju koje je nastalo, Tesline zasluge su apsolutno zanemarene, a Pupin, koji je znao istinu, bio je na strani Markonija. Tesla to nije mogao da mu oprosti, sve do dana kada ga je Pupin na samrtnoj postelji zamolio za oproštaj. Oproštaj je bio praćen dugim razgovorom i suzama obojice.

Mihajlo Pupin je samo jedno od velikih imena srpskog naroda. Kada se rađao, u tako mnogobrojnoj i siromašnoj porodici, verovatno niko nije ni pomsilio, da će se u toj trošnoj kući u malom banatskom selu, koje, kako je on u svom autobiografskom delu naveo, nema  ni na jednoj mapi sveta, roditi i odgajiti čovek koji će zadužiti ne samo srpski narod, već i ceo svet. Izgleda da nije bitno gde smo rođeni, ako imamo snage i elana da se borimo i koračamo ka svojim snovima. Možda u nekom od vas ili u vašem komšiluku čuči jedan Pupin savremenog doba. Možda i vi, na ovaj ili onaj način, zadužite nekog od nas svojim delima. Možda i vi možete imati put sličan putu od Idvora do Njujorka, doduše uz izmenjena polazišta i odredišta, drugačije korake, ali sa istom svrhom – da ostvarite svoj san i date sebe maksimalno u borbi za ono što voilte i u šta verujete. Mislite o tome.

AUTORKA: Tamara Kojić

Ocenite tekst: