Ogledalce, ogledalce, ko je najlepši na netu?

Iako doktori apeluju na nedostatak fizičke aktivnosti stanovništva jako malo pažnje obraća se na ljude koji u njoj preteruju.. Psiholozi najavljuju novu bolest budućnosti- zavisnost od vežbanja.


Decembarski alarm ponovo je uskratio epilog sna. Uzima planer. Šest i dvadeset, trčanje. U sedam sati vežbe snage. Uzeti mericu proteina posle dva sata.  Staje na vagu i ponovo pravi iste grimace.Ne razumem ta ljudska bića ali sam srećan jer ponovo zajedno trčimo..Čujem svoje ime  i veselo mašem repom…Kad bi samo znala da uživa kao ja..

Kako prepoznati zavisnika u vežbanju?

Vežbanje se propagira kao aktivnost koja doprinosi lečenju bolesti poput autizma, depresije i poremećaja ličnosti ali isto poboljšava i fizičko zdravlje kroz jačanje kostiju i mišića. I zaista, otkud mesta reči zavisnost? Da li ono što leči može da naškodi? Isto kao što preterana konzumacija leka dovodi do predoziranja, tako i preterano vežbanje dovodi do zavisnosti, a njeni ishodi mogu biti pogubni. Postoje određeni simptomi koji govore o tome da li ste na pragu da postanete zavisnik. Postoje tri osnovna stuba razlikovanja zavisnosti od posvećenosti treningu bilo koje vrste:

  1. Zavisnik je osoba koja trenira uprkos umoru i neispavanosti i tako umanjuje svoje rezultate. Obično je propraćeno depresijom ili drugim vidom poremećaja psihe.
  2. Zavisnik je osoba koja vežbanjem pokušava da reši problem stresa i trenira prečesto, dugo pa čak i ukoliko ima ozbiljne povrede
  3. Zavisnik je osoba koja vežbanjem pokušava da pobedi svoje emocije i prevaziđe privatne problem iako u podsvesti zna da tako još više biva otuđen

Definisane su četiri faze kojima se stiže do zavisnosti: Rekreativno vežbanje. Rizična faza koja se može povezati sa prethodno navedenom stavkom rešavanja stresa treningom. Problematična faza gde osoba planira život prema treninzima, dolazi do apstinencije usled prekida aktivnosti. I kao četvrta- zavisnost. Faza u kojoj svrha života za osobu postaje vežbanje Kao glavni uzročnik rasta zavisnosti smatra se endorfin. Napravićemo paralelu sa čovekom koji je željan čokolade i njegovom srećom kada prvi put dobije. Svaki sledeći put ista količina čokolade neće izazvati tu količinu sreće i on će tražiti više. Vremenom se receptori u mozgu navikavaju na određenu količinu endorfina i traže više čokolade ili više vežbanja da bi osetili taj prvobitni nivo zadovoljstva. Tako mi pojačavamo trening, a za rezultat dobijamo umor, malaksalost i depresju. Prema studiji Keep Fit kroz analizu 1711 ljudi koji treniraju čak 11,7% se nalazi na pragu zavisnosti. A ko stvara okruženje okupirano fizičkim izgledom? Da li sami ili ipak postoji neko ko nam nameće iskrivljenu sliku stvarnosti? Takozvana „fitspiracija“ kao stranica koja nudi najbolje savete o temi svakodnevno servira „savršen” izgled kom bi trebalo svi da težimo. Postavljajući nerealne standarde lepote  ljudi se odlučuju  za uzimanje supstanci koje simbolizuju čarobni štapić koji osigurava brz napredak. Još jedna interesantna stvar je koncept transfera zavisnosti.

Ortoreksija je opsednutost zdravom hranom a fizička dismorfija je iskrivljena slika o sebi.

To je situacija kada bivši pušač dobije na kilaži jer u neograničenim količinama konzumira bombone, semenke  jer oseća prazninu. Tako i vežbanje može biti i sredstvo za prevazilaženje neke ranije zavisnosti.  Sledeći put kada zateknemo savršeno izvajanu osobu na društvenim mrežama ili u javnosti treba da se zapitamo koji je bio njegov motiv i šta ga vodi u treningu. Ovo nije srećna okolnost za one lenje i razlog za odustanak od vežbanja jer umerena fizička aktivnost i ishrana zaista dovode do pozitivnih rezultata. Saveti su da upoznamo realnost i priznamo sebi zašto nešto radimo kao i da prihvatimo problem  blagovremeno dok ne ostanemo bez prijatelja, porodice pa čak i karijere.

Čekam te da ponovo trčimo

Decembar je i čujem glasove koji dopiru iz daljine. Ona malaksalo leži, a ja pogledom ispitujem teren i čuvam je od čudnih belih ljudi. Ne dam nikome da priđe. Vidim kroz staklo gazdine skrštene ruke i klimanje glavom dok im  osoba koju zovu doktorom tiho saopštava neke vesti. Probudio  ju je alarm ortoreksije i fizičke  dismorfije i samo znam da sada nećemo trčati neko vreme…

AUTORKA: Ljuba Brković

Ocenite tekst: