Opasnost slepog povinovanja autoritetu

Čuveni psiholog Milgram sproveo je niz eksperimenata želeći da testira poslušnost i spremnost ljudi da se suprotstave naredbama autoritativnih osoba. Sve ovo se dešavalo u svetlu završetka Drugog svetskog rata i traženja krivaca za počinjene zločine neopisive surovosti. Iako je jedna ličnost svima prva asocijacija, neki su se zapitali šta je navelo toliki broj drugih ljudi da pokorno sluša naređenja. Otkrivanje razloga je bio glavni cilj Milgramovog istraživanja.


Psiholog Stenli Milgram primetio je da su ljudi nekad spremni da se pokore nalogu autoriteta, čak i kada se izvršenje naloga protivi principima humanosti i etičnosti. Mnogi optuženi za zločine počinjene u Drugom svetskom ratu su se na suđenju u Nirnbergu branili izjavama da su samo slušali naređenja nadređenih. To je podstaklo Milgrama da proveri koliko su ljudi spremni da slušaju osobu sa autoritetom. Stoga je 60-tih godina izvšio eksperimente kojima je hteo da potvrdi da postoji spremnost za potčinjavanje tuđim zahtevima u određenim uslovima, čak i u slučaju da se zahtevani postupci nikada ne bi činili da takvog zahteva nema, i koji su u suprotnosti sa prihvaćenim normama i principima.

Izgled eksperimenta
Milgram je kao zadatak ispitivanja odredio da proveri dokle ide spremnost ljudi da na zahtev autoriteta nanesu drugim osobama teške povrede, pa čak i smrt. Subjektima u eksperimentu je saopšteno da će se proučavati efekat kažnjavanja na uspešnost u učenju.Formirani su parovi subjekata i rečeno im je da će jedan imati ulogu učitelja koji će primenjivati kaznu, a drugi ulogu učenika na kome će kazna biti primenjena. Međutim, pravi subjekti su bili oni u ulozi učitelja, dok su učenici bili glumci sa kojima je prethodno postignut dogovor o reakciji na kaznu.

Mnogi optuženi za zločine počinjene u Drugom svetskom ratu su se na suđenju u Nirnbergu branili izjavama da su samo slušali naređenja nadređenih.

Učenici su se nalazili u jednoj prostoriji sa rukama vezanim za stolicu i ručnim zglobom vezanim za elektrodu. Trebalo je da zapamte spisak parova reči, a za svaku grešku bi bili kažnjavani elektrošokom određenog intenziteta, koji je rastao sa svakom narednom greškom. Pravi subjekat uveden je u drugu sobu u kojoj se nalazi generator elektrošokova i rečeno mu je da za svaku grešku učenika primeni električni šok sa rastućim intenzitetom za svaku novu grešku. Na generatoru su označeni stupnjevi intenziteta od 15 do 450 volti, sa ukupno 30 prekidača, i natpisi koji počinju sa „slab šok”, a zavšavaju se sa „pažnja-opasan šok”. Subjektima-učiteljima je bio dat šok od 15 volti da bi se uverili da će kontrolisati stvarne šokove. Drugi subjekat je, po uputstvu eksperimentatora, trebalo da daje veliki broj pogrešnih odgovora i da na svaki šok reaguje na određeni način, od prigovaranja, vikanja, traženja prekida eksperimenta, davanja glasova agonije, pa do odbijanja svakog odgovora. Kada bi se zbog toga pravi subjekat obratio eksperimentatoru koji se nalazio sa njim u prostoriji sa pitanjem da li da nastavi sa elektrošokovima, on bi odgovarao da treba da nastave bez obzira na ono što govori učenik. Svaki put kada bi subjekat pokazivao oklevanje, eksperimentator bi ga podsticao da nastavi, pa čak i kada učenik ne bi odgovarao na pitanja, govorio bi subjektu: „Produžite. Nemate drugog izbora”. Ogled bi bio završen kad bi ispitanici odlučno odbili da nastave sa eksperimentom.

Rezultati
Eksperiment je ponavljan više puta i pod različitim okolnostima. Menjana je fizička blizina između učenika i učitelja, kao i prisustvo eksperimentatora. Rezultati su pokazali da u slučaju kada je žrtva bila u odvojenoj sobi, a ispitanici nisu mogli da je vide niti čuju išta osim lupanja o zid, 66% ispitanika je išlo do kraja u davanju šokova. Prosek datih šokova je bio 27 jedinica. Kada nisu videli žrtvu, ali su mogli da je čuju, 62,5% je išlo do kraja, a prosek datih šokova je bio 24 jedinice. Kada je žrtva bila u istoj prostoriji sa ispitanikom, 40% je išlo do kraja, a prosek intenziteta šokova je bio 20 jedinica. Kada je žrtva bila u sobi sa ispitanikom, a pri davanju lažnih elektrošokova intenzivnijih od 150 volti je odbijala da sama stavi ruku na elektrodu tako da je ispitanik morao silom da stavi njenu ruku na ploču, 30% ispitanika je išlo do kraja ogleda, a prosek datih šokova je bio 17 jedinica intenziteta.

Subjekti su u svakoj varijanti eksperimenta upotrebili neku vrstu šoka, a učestalost davanja šokova se smanjivala sa povećanjem blizine učenika i udaljenosti eksperimentatora. Najveća poslušnost je postignuta u prisustvu i pod stalnim instrukcijama eksperimentatora.

Pouka i poruka
Milgramovim eksperimentom je pokazano da svako može da povredi drugu osobu ukoliko se suviše povinuje autoritetu. Rezultati treba da posluže svima kao poruka da je u svakoj situaciji moguće biti poslušan toliko da se zanemare moralna pravila, ali da iskustva iz prošlosti treba da zapamtimo i ne ponavljamo iste greške. Važno je prepoznati kada ne treba biti poslušan.

AUTORKA: Jelena Mitić

Ocenite tekst: