Pažnjom do mentalne sigurnosti

Na inicijativu Svetske federacije za mentalno zdravlje i uz podršku Svetske zdravstvene organizacije, svake godine, desetog oktobra, obeležava se Svetski dan mentalnog zdravlja.


Polazeći od činjenice da danas veliki broj ljudi pati od različitih mentalnih poremećaja, uloga psihologa (psihijatara) dobija sve više na značaju. Međutim, problem ne leži samo u haotičnim mislima žrtve, već i u okruženju, što slučaj čini ozbiljnijim za rešavanje.

Kako definisati?
Sam pojam mentalno zdravlje odnosi se na stanje blagostanja u kome svaki pojedinac ostvaruje svoj potencijal, može da se nosi sa normalnim stresovima života, može da radi produktivno i plodonosno i u stanju je da doprinosi svojoj zajednici. Mentalno zdravlje podrazumeva emocionalnu stabilnost, odnosno zdrave emocionalne odnose sa drugim osobama. Takođe se može opisati kao odsustvo mentalnog poremećaja, međutim Svetska zdravstvena organizacija smatra da je takva definicija preuska i da ne postoji jedinstvena definicija pojma „mentalno zdravlje“.

Faktori
Brojni su faktori koji utiču na mentalno zdravlje. Jedinstvena podela tih faktora je na spoljašnje i unutrašnje. Prva grupa faktora se odnosi na životnu sredinu, uslove života, traumatska iskustva (kao što su gubitak i zlostavljanje), kao i upotreba psihoaktivnih supstanci, dok se druga grupa faktora odnosi na biološke i genetske predispozicije (negativne osobine ličnosti).
Svaki od ovih faktora vodi razvijanju mentalnog poremećaja, ali potpunu listu tih faktora nije moguće sastaviti. Jedan od razloga zbog kojih to nije moguće jeste upravo taj što svaki pojedinac predstavlja svet za sebe. Prema podacima Nacionalne komisije za mentalno zdravlje, svaka četvrta osoba u Srbiji se tokom života suoči sa bar jednim oblikom mentalnog poremećaja.

Mentalna higijena mladih
Gotovo dvadeset odsto dece i adolescenata u svetu pati od poremećaja u vezi sa mentalnim zdravljem, a polovina mentalnih bolesti počinje pre petnaeste godine. Adolescencija je razvojni period koji se karakteriše preobražajem koji treba da dotadašnje dete preinači u odraslu osobu i pokazuje da zapravo taj period igra važnu ulogu u razvijanju psihe kod mladih. Najčešći mentalni poremećaji mladih su: razvojno – psihološki problemi, u koje svrstavamo teškoće adolescentnog procesa skoncentrisane oko formiranja stabilnog identiteta i depresivnih stanja (uključujući i samoubistvo) i poremećaji ponašanja – nasilno i delikventno ponašanje, kao i bolesti zavisnosti. U tu grupu svakako spadaju i društvene mreže kojima smo okruženi, jer njihovo dejstvo ponekad igra važnu ulogu u tumačenju – ko smo mi? Mnogi roditelji prvo diskutuju o problemima vezanim za „normalnost“ svoje dece sa članovima porodice i prijateljima, dok ulogu psihijatra ostavljaju kao poslednju opciju.

Uloga psihologa
U našoj sredini još uvek nije razvijena kultura očuvanja mentalnog zdravlja i redovne posete psihologu, već se na obraćanje za psihološku pomoć gleda kao na nešto sramotno i socijalno neprihvatljivo. Ljudi koji se obrate za psihološku pomoć odmah bivaju proglašeni „ ludima “. U tom pogledu manjak samopouzdanja može biti jedan od razloga, ali i finansijska struktura. Suština psihološke prve pomoći je u ispoljavanju osetljivog, saosećajnog i fleksibilnog stava prema onima koji pate od mentalnih poremećaja, kao i ohrabrivanje da se osećanja ispoljavaju.

Duševna bolest nije zarazna, ali ravnodušnost jeste.

Uloga psihologa jeste da pomogne u rešavanju mentalnih problema na različite načine, uglavnom kroz razgovor, terapije i redovnu kontrolu. Iako se sam pojam psihologije otuđuje od pojma psihijatrije, oba pojma i delatnosti su usko povezane, jer se obe bave granom ljudske psihe, primenjujući osnove principa u odvijanju normalnog i saosećajnog života. Psihologija ističe anksioznost koja zaokupljuje ljudsku psihu, ispitujući prag draži svake ličnosti. Redovna poseta psihologu podrazumeva i jačanje individualnih kapaciteta ličnosti i otklanjanje negativnih činioca iz okruženja, posebno kod dece, kako u predškolskom periodu, tako i u kasnijim periodima.

Prevencija
Kako bi poboljšali situaciju i doprineli prevenciji poremećaja mentalnog zdravlja mladih, trebalo bi motivisati profesionalce za rad i edukaciju, pri Savetovalištima za mlade, koja bi postojala na primarnom nivou zdravstvene zaštite. Sve aktivnosti u radu sa mladima bi trebalo da doprinesu jačanju i razvijanju strategije za razvoj i zdravlje mladih i podizanju svesti da nije sramota posetiti psihologa ili psihijatra, jer je mentalno zdravlje nacionalni kapital.

AUTORKA: Tanja Isailović

Ocenite tekst: