Planeta gladnih i debelih

Oktobar se u svetu obeležava kao Mesec pravilne ishrane sa ciljem da se ukaže na važnost koju zdrav način ishrane ima na očuvanje i unapređenje zdravlja populacije. Ovogodišnji Svetski dan hrane predstavljen je pod sloganom  “Pravilna ishrana – ulaganje u budućnost” sa fokusom na smanjenje broja gladnih u svetu.


Svetski dan hrane obeležava se svake godine 16. oktobra, na dan kada je Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO) osnovana 1945. godine. U Srbiji se pridaje značaj ovom danu od 2001. godine, uz podršku Ministarstva zdravlja Republike Srbije. Tokom oktobra sprovodi se kampanja „Mesec pravilne ishrane“, u okviru koje se u saradnji sa predškolskim ustanovama, školama, lokalnom zajednicom i stručnim udruženjima organizuju predavanja, tribine i izložbe na tu temu.

Budući da je hrana preduslov ljudskog opstanka i blagostanja, odnosno temeljna ljudska potreba, ovogodišnji globalna kampanja fokusirana je na smanjenje broja gladnih u svetu. Smanjenje bacanja hrane, zdravija ishrana i usvajanje održivog načina života su ključni za izgradnju sveta bez gladi.

Milioni gladnih ljudi
Novi podaci Ujedinjenih nacija pokazuju da broj gladnih na planeti danas dostiže 815 miliona, odnosno svaka deveta osoba sebi ne može da priušti adekvatnu ishranu. Dakle, uprkos upornim pokušajima da se glad do 2030. godine u potpunosti iskoreni, ona je u poslednje tri godine u porastu, te se broj gladnih vratio na nivo od pre deset godina. Situacija se posebno pogoršala u Latinskoj Americi i mnogim delovima Afrike. Svake godine glad ubija više ljudi od malarije, tuberkuloze i AIDS-a zajedno. Na pomenuto pogoršanje uticale su i klimatske promene, odnosno veoma ekstremni vremenski uslovi poput suša i poplava, koji ugrožavaju poljoprivrednu proizvodnju. Povećanje sukoba širom sveta, ratovi i ekonomske krize samo dodatno doprinose teškoći rešavanja ovog problema.

U izveštaju UN posebno je istaknut zabrinjavajuć podatak o neuhranjenosti dece; čak 155 miliona dece ispod pet godina starosti ne raste brzinom kojom bi trebalo zbog neadekvatne ishrane, dok se 45% smrtnosti odojčadi odnosi na pothranjenost. U ukupnom broju neuhranjene dece, Afrika učestvuje sa udelom od 39%, a Azija sa 55%. Pored toga, svaka treća žena u reproduktivnoj dobi pati od anemije.

Gojaznost i rasipništvo
S druge strane, u razvijenim, ali i manje razvijenim zemljama, istovremeno raste i broj gojaznih. Prema istraživanjima 1,9 milijardi ljudi pati od prekomerne težine, što je više od četvrtine svetske populacije. Od ovog broja 600 miliona je gojazno. Gojaznost odraslih u svetu ubrzano raste i ovaj problem je najizraženiji u Severnoj Americi, ali je sve više prisutan i u Africi i Aziji. Zanimljivo je da u siromašnim društvima zajedno sa rastom broja gladnih raste i broj gojaznih osoba. Razlog za to se može pronaći u nedostupnosti zdravih i hranljivih proizvoda usled njihovih viših cena, ali i u stresu koji sa sobom nosi svakodnevna borba za egzistenciju. Vrlo je malo programa i politike koji pokušavaju da siromašnim porodicama omoguće pristup zdravoj hrani.

FAO procenjuje da poljoprivredna proizvodnja mora porasti za oko 60% do 2050. godine, kako bi se obezbedila dovoljna količina hrane za očekivanu mnogo veću populaciju.

Zabrinjava podatak da se broj gojazne dece i adolescenata udesetostručio od 1975. godine. U 2016. godini 124 miliona mladih od 5 do 19 godina bilo je gojazno, a 1975. godine samo 11 miliona. Ipak, u svetu i dalje ima više neuhranjene dece, ali ukoliko se nastave trendovi primećeni poslednjih godina, do 2022. godine broj gojazne dece će prevazići broj neuhranjene dece, prema predviđanjima autora studije objavljene u britanskom medicinskom časopisu „Lanset”. Gojaznosti ima u svim regionima sveta. Najteže stanje je na ostrvima Polinezije u Tihom okeanu, gde je i više od 30% mladih gojazno, a po više od 20% dece u SAD, Egiptu i u Saudijskoj Arabiji. Svake godine u svetu 3,4 miliona ljudi umre zbog prevelike težine i gojaznosti.

Što se Srbije tiče, prema podacima Ministarstva zdravlja iz 2006. godine, sa prekomernom telesnom masom registrovano je 54,5% populacije starije od 20 godina, od toga 18,3% gojaznih i 36,2% predgojaznih. Pothranjenih je bilo 2,3%. Kod dece i omladine od 7 do 19 godina zabeleženo je 11,6% umereno gojaznih i 6,4% gojaznih.

Svake godine, glad ubija više ljudi nego zajedno malarija, tuberkuloza i AIDS. Oko 45% smrtnosti odojčadi je posledica pothranjenosti. Zastoj u razvoju još uvek pogađa 155 miliona dece mlađe od pet godina. U svetu 1,9 milijardi ljudi ili više od četvrtine svetske populacije ima prekomernu težinu. Od tog broja 600 miliona je gojazno, a 3,4 miliona ljudi umre svake godine zbog prekomerne težine.

Veliki problem je što se u svetu godišnje baci 1,3 milijarde tona hrane, a samo u Americi čak 220 miliona tona hrane vredne oko 50 milijardi dolara. Svi se uvek negde pitamo zašto ne postoji efikasniji način da se tone bačene hrane, uz pomoć svetskih organizacija, prebace u Afriku i druge regione sveta najviše pogođene glađu. Dok čekamo da neko drugi reši taj problem možemo da pogledamo koliko smo mi sami racionalni u potrošnji i koliko toga bacimo. Sigurno par ulica od naše zgrade postoji neko sa kim možemo da podelimo višak spremljenog obroka ili da se na bilo koji drugi način malo potrudimo da smanjimo ovaj problem barem u našoj zajednici. Kaže se da sit gladnom ne veruje. Krajnje je vreme da probudimo čovečnost u sebi, altruizam i empatiju. Naše malo za nekog može biti mnogo. To posebno važi za gojazne, jer, ako smo cinični, mogli bismo reci – svejedno je da li umireš od gladi ili debljine.

AUTORKA: Ljubica Radovanović

Ocenite tekst: