Planeta Zemlja zaslužuje čistu ljubav!

Čovek kao inteligentno biće pored prava na život ima i obavezu da ga štiti, neguje i unapređuje. Koliko je nama ljudima poznato, planeta Zemlja može biti jedina koja je dovoljno gostoljubiva da se na njoj mogu nastaniti biološki organizmi Ovo čini život potencijalno najređom pojavom u čitavom univerzumu, a planetu Zemlju možda jedinom fabrikom” života, te otuda imamo još veću obavezu da budemo njihovi čuvari!


Nastala pre 4,5 milijarde godina iz oblaka prašine i gasa, ta, u početku istopljena, neprestano pokretna masa vremenom se polako hladila, odavala gasove i vodenu paru, a zatim stvorila atmosferu, vodu i život. Zemlja je jedina planeta Sunčevog sistema sa svim pogodnostima neophodnim za postojanje živih organizama, ali i jedina planeta u čitavom univerzumu za koju na osnovu saznanja možemo da tvrdimo da podržava život. Svake noći ležemo, a uz prve Sunčeve zrake se budimo i okrećemo ka novom danu, time dobijamo novu priliku i čast da budemo deo priče koja bez naše planete ne bi bila moguća. Danas su stvari malo drugačije postavljene, usled nepovoljnog uticaja čoveka na životnu sredinu i promena nastalih tokom vremena; samo u narednih 300 godina bi moglo doći do istrebljenja 75% poznatih životinjskih vrsta. Da li je ovo što vidimo i naslućujemo samo vrh ledenog brega? Da li ljudska vrsta predstavlja kataklizmu koju planeta Zemlja neće preživeti? Odgovor pronalazimo osvrtom na, sada već četrdeset osmogodišnje, obeležavanje međunarodne inicijative „Dan planete Zemlje” u 192 države širom sveta. Da li vam neverovatno zvuči činjenica da plastične kese koristimo svega nekoliko minuta i bacimo, a da je potrebno stotina godina da se svaka od njih razgradi odnosno da je 50% plastike samo jedanput upotrebljeno, a zatim bačeno? Procenjuje se da će 2050. godine u okeanima biti više plastike nego ribe. Danas se plastika nalazi u telima skoro pa polovine populacije morskih kornjača i gotovo u svakoj marinskoj ptici. Kako je do toga došlo i da li će doći kraj zagađenju plastičnim otpadom tema je i zadatak za sve nas. Svaki pojedinac ima ulogu u očuvanju planete na kojoj živi, radi i stvara. Poražavajuće je činjenica da 20% populacije konzumira 80% resursa planete Zemlje, od čega 5% stanovnika SAD-a, troši 20% resursa.

Tek se zagrevamo!
Plastično zagađenje truje naše okeane, zemlju, povređuje životinjski svet i nas same. Koliko će plastike biti bačeno pre nego što naša svest postane „čista” i jasna. Ne ide nam u prilog što se osam miliona tona plastike baci u okeane svake godine niti što je u okeanu pronađen otpad veći od polovine grada poput Meksika. Ulazeći dublje u problematiku vidimo da, ono što je na površini, je i najmanji problem. Naučnici su ustanovili da se veliki vrtlog plastičnog otpada, poznat kao “Velika pacifička mrlja smeća” od ranih sedamdesetih godina prošlog veka uvećao sto puta i da je dostigao površinu savezne države Teksas. Pored toga što gubimo naše okeane, izgubili smo i polovinu tropskih šuma i šuma iz umerenog klimatskog područja. Uzimajući za nas danas, uzimamo od civilizacijskog sutra, koje po pravilu treba da minimum u jednakoj meri ostane budućim generacijama. Sve ove neravnoteže poput globalnog zagađenja i zagrevanja planete dovode do čestih poplava, uragana, požara, preuranjene smrti od unutrašnjeg i spoljnog zagađenja i izmenjene planete Zemlje. Usled promene klime, predviđeno je da će se cena hrane do 2030. godine povećati za 50%.

Naučnici su ustanovili da se veliki vrtlog plastičnog otpada, poznat kao “Velika pacifička mrlja smeća” od ranih sedamdesetih godina prošlog veka uvećao sto puta i da je dostigao površinu savezne države Teksas.

Inicijativa „Dan planete Zemlje“ je prvi put obeležena 1970. godine u SAD, a od 1990. je počela i globalno da se obeležava. Gaylord Nelson je osnivač međunarodne inicijative, dok je Denis Hayes organizator prvog obeležavanja dana za planetu Zemlju. Realizacija tada revolucionarne ideje okupila je 20 miliona ljudi u mirnoj demonstraciji za neophodne reforme u našem okruženju. Danas se taj broj procenjuje na jednu milijardu ljudi koji učestvuju u međunarodnoj inicijativi.

Male-velike promene koje život znače
Šta možemo da uradimo po ovom pitanju? Promenimo prioritete, čuvajmo zdravlje prirode; život je glavni priortet, a bez prirode nema života. Najpre treba da pođemo od sebe i da „očistimo“ svoju svest, jer svako može odabrati da se savesnije odnosi prema prirodi, na primer, tako što neće bacati smeće van za to predviđenih lokacija i neće na druge načine zagađivati prirodu, zatim racionalnijom upotrebom resursa, recimo manjom potrošnjom pijaće vode. Na nama je da „kažnjavamo“ nesavesne korporacije koje zarad svojih interesa zanemaruju ostatak sveta i sam život, tako što nećemo kupovati njihove proizvode, tako što ćemo zahtevati da snose sve svoje troškove, a to su i  troškovi zagađenja. Nadalje, svako od nas treba da širi svest o važnosti koju zdrava planeta Zemlja ima za naš dugoročni opstanak na njoj. Male promene čine veliku razliku!

AUTOR: Boris Simović

Ocenite tekst: