Pod kupolom

Pronalaziš nešto čime bi volela da se baviš. Učiš, usavršavaš se, ulažeš trud. Nalaziš posao. Nalaziš posao koji voliš. Hoćeš možda i da napreduješ? Ma, gde si pošla?


Pri jednakom nivou obrazovanja i kompetentnosti, logično bi bilo da jednaku šansu za posao i uspon uz korporativnu lestvicu imaju svi podjednako, i muškarci i žene. Međutim, nije tako. Nevidljiva „barijera“ nazvana popularno „stakleni plafon“ postoji već dugo, a izraz se koristi kako bi opisao sprečenost žena (može se odnositi i na osobe druge nacionalnosti, LGBT zajednicu i druge manjinske grupe) da napreduju do rukovodećih pozicija. Ova barijera prouzrokovana je, i odraz je, socijalne i ekonomske nejednakosti, neprevaziđene patrijarhalne kulture, zaostavštine davnih vremena.


Uz nemogućnost napredovanja, često kao bonus idu i niža plata, a nekada je to bila i isključenost iz određenih profesija. Na ovogodišnjoj Forbsovoj listi najuspešnijih kompanija, samo 5.4% žena nalazilo se na poziciji izvršnih direktorki. 1995. godine ovaj broj je bio nula. Sjajan pomak. Da li je išta učinjeno da se navedeni problemi otklone ili žene opet samo „preteruju“?

Korak napred, korak nazad
Preterano bi bilo izjaviti da nije napravljen iskorak u pokušaju da se rodna ravnopravnost u  radu i radnom okruženju uspostavi. Globalno gledano, veliki napredak jeste napravljen, prvenstveno po pitanju broja školovane ženske dece. Skoro 90% devojaka u svetu ima osnovno obrazovanje. Kod muškaraca ova brojka iznosi 92% te gotovo da i nema razlike. Određeni poslovi koji su decenijama tradicionalno bili namenjeni muškarcima, kao što su advokat, veterinar, menadžer prodaje i hemičar, sada su preuzele i žene. Pokreti širom sveta, kao i različite organizacije, uz pomoć državnih institucija, u velikom broju zemalja posvetile su svoje vreme i trud da se nejednakost polova prevaziđe. Čini se da napredujemo?

Analiza u Velikoj Britaniji pokazala je da se 27.3% muškaraca odluči na studije dok kod žena ta brojka iznosi 37.1% što bi značilo da je veća verovatnoća (i to za 36%) da će se žene odlučiti da se fakultetski obrazuju nego muškarci. Žene su te koje u većem broju završavaju fakultet i dobijaju diplomu, ali takođe zarađuju manje novca i postavljene su na manje izvršnih pozicija. Prema velikom broju istraživanja, razlika između polova se smanjila u odnosu na 1980. godinu, ali je taj procenat ostao relativno stabilan u poslednjih 15 godina, bez tendencije rasta. U 2005. godini 60% žena je bilo zaposleno, deset godina kasnije ova brojka se povećala za 3%. Kod muškaraca je ovaj broj iznosio 80% u oba vremenska perioda. U 2017. godini žene su zarađivale 82% onoga što muškarci zarađuju. Bilo bi lepo reći da je taj stakleni plafon jedini problem. Žene se osećaju izopšteno u muškom okruženju, suočavaju se sa seksualnim uznemiravanjem na radnom mestu i bivaju kritikovane ako pokažu „muške“ karakteristike kao što su agresivnost i želja za napretkom.

Razlika u platama danas niža je od 10 % u zemljama kao što su Rumunija, Slovenija i Italija, dok taj broj u zemljama poput Austrije, UK i Češke iznosi 20%. Nordijske zemlje su prve na listi zemalja u kojima postoji najveća jednakost polova. U Švedskoj i Norveškoj je veća verovatnoća da žene imaju diplomu i da budu uključene u tržište rada, a čine oko 30% do 40% u kompanijskim odborima. Na poslednjim mestima nalaze se Japan i Turska, gde se u parlamentu može videti samo 15% žena, a veći broj im nije dodeljen ni na menadžerskim pozicijama. U Srbiji platni jaz iznosi 11% što je znatno niže od očekivanog, ali i dalje predstavlja problem na kom bi trebalo poraditi. Državne plate su zakonski regulisane, međutim do problema dolazi u sistemu zarada privatnih preduzeća gde se zbog podataka koji nisu transparentni gubi vrednost procenta nejednakosti.


Menadžerka i domaćica
Nekoliko krivaca za postojanje problema staklenog plafona bi se moglo pronaći. Iako su prestigle muškarce u poslovima koji tiču obrazovanja, nalaze se daleko iza kada govorimo o najviše plaćenim, menadžerskim, pozicijama. Psiholozi tvrde da su žene manje sklonije riziku nego muškarci, a spremnost da se preuzme rizik pomaže zaposlenima da ostvare pomak u karijeri, dobiju veće plate i izbore se za višu poziciju. Briga o deci i porodici pada teže ženama, koje preuzimaju brigu na sebe, nego muškarcima, i upravo ovo je jedan od najvećih razloga koji koče dolazak do boljih pozicija i višeg prihoda. Mnogi poslodavci nerado zapošljavaju mlađe žene, drsko im postavljajući pitanje o tome da li planiraju da imaju decu. Više pozicije koje su bolje plaćene, manje su fleksibilne i zahtevaju više posvećenog vremena. Pokazano je i da, u situacijama kada žene zarađuju više od muškaraca, ili se nalaze na višoj poziciji,  brakovi pucaju i neretko dovode do razvoda.

Ne može brže, jurimo 30
U Sidneju je početkom ovog meseca održan mirni protest, kada su grupe žena i nekolicina muškaraca napustili svoja radna mesta kako bi iskazali nezadovoljstvo zbog nejednakih plata i nejednakog tretmana na radnom mestu. Isto se dogodilo i u Bernu pre samo tri meseca, brojeći 20.000 nezadovoljnih ljudi. U Rejkjaviku se krajem ove godine održao protest protiv nejednakosti kao i seksualnog uznemiravanja na radnom mestu. Žene su napustile svoja radna mesta tačno u 14:55h, iako je radno vreme do 17h jer su „do tada plaćene da rade“ –  prosečna plata žene na Islandu iznosi samo 74% onoga što muškarci zarađuju.

 Izveštaj kompanije McKinsey iz 2018. godine, a koji je rađen u periodu od 4 godine, na podacima o 280 kompanija pokazuje da žene još uvek nisu uspele da prevaziđu problem staklenog plafona kao i  da ostaju neprepoznate od strane korporativnog menadžmenta.

#MeToo pokret doveo je do velikog buma. Kalifornija je ove godine propisala obavezno učešće žena u odboru direktora kompanija čijim se akcijama trguje na berzi, a kazne za nepoštovanje ovog pravila idu i do 300.000$. Čini se i da neke kompanije nastoje da poboljšaju poslovnu klimu i podrže ove promene. Kompanija Deloitte otpustila je oko 20 partnera u UK u poslednje četiri godine zbog neodgovarajućeg ponašanja koje uključuje seksualno uznemiravanje. Istraživanje Američke advokatske asocijacije pokazalo je da je 14% žena u SAD, zbog posledica prouzrokovanih seksualnim uznemiravanjem, izgubilo šansu za napredovanjem ili moralo da napusti posao.


Postojeća istraživanja govore da bi jednakost dovela do mnogih makroekonomskih benefita. Potpuna jednakost bi mogla da poveća ukupan BDP za 27% (gledano na celoj teritoriji EU), a izveštaj Međunarodne organizacije rada iz 2012. pokazuje da se taj benefit meri milijardama dolara.

Čini se da se svest budi, a i organizacije u Srbiji su se razmrdale. Pravi primer je Udruženje poslovnih žena Srbije, najveća organizacija žena preduzetnica na nacionalnom nivou, koja je ove godine proslavila 20 godina postojanja. Misija je da pruži podršku i pomoć svim preduzetnicama Srbije, kao i da ojača veze između žena preduzetnica na lokalnom, regionalnom i međunarodnom nivou.

Borbu za jednakost ne bi trebalo protumačiti kao hajku na muški pol, već želju za podjednakim tretmanom muškaraca i žena. Kada ignorišemo talenat i trud, gubimo mnogo, ma kog pola taj talenat bio.

AUTORKA: Mila Milošević

Ocenite tekst: