Podsaharski dijamant

U vrlo skromnoj literaturi koja govori o uspešnim ekonomskim modelima afričkih država, pored velikog broja oslabljenih i siromašnih zemalja, ističe se jedna koja je pažljivim privrednim razvojem i pametnom upotrebom sopstvenih resursa došla do funkcionalne tržišne ekonomije i znatnog povećanja standarda stanovništva.


ruth-williams-seretse-khama-landscape-xlargeUprkos opštem siromaštvu na afričkom kontinentu, različitim plemenskim interesima, snažnom britanskom uticaju i lošim ekonomskim prognozama, Bečuanalend, današnja Bocvana, jedinstven je primer gde su hrabri državni lideri zajednički ostvarili viziju moderne afričke države. Iako je u većini društava u Podsaharskoj Africi tokom postkolonijalnog perioda došlo do uspostavljanja diktatura i ekstraktivnih političkih i ekonomskih institucija, Bocvana je, sa druge strane, odličnom državnom strategijom izbegla ove negativne efekte strane kolonijalne uprave i sačuvala svoje državne granice i mogućnost za rast.
Osnivanje protektorata
Republika Bocvana je kopnena država smeštena na jugu afričkog kontinenta i obuhvata visoravan pustinje Kalahari koja čini gotovo 70% njene ukupne teritorije. Ovo je svrstava u sam vrh država sa najmanjim brojem stanovnika po kvadratnom kilometru, dok celokupna populacija iznosi 2,2 miliona stanovnika. Već tokom XIX veka, usled naglog razvoja svetske trgovine, evropski kolonizatori i trgovci dolaze do teritorija Bocvane u potrazi za plemenitim metalima, robljem i slonovačom. Britanske kolonijalne vlasti ubrzo otkrivaju poslovni potencijal ove regije i 1885. godine osnivaju britanski protektorat – Bečuanalend (Bechuanaland). Većinska etnička zajednica, narod Cvane (Tswana), pozdravlja osnivanje protektorata u nadi da bi se time zaustavilo prodiranje drugih evropskih naroda, surove eksploatacije zemlje i lokalnog stanovništva. Međutim, britanske vlasti nemaju interes u kolonizaciji celokupne teritorije Bocvane, već njenog severnog i centralnog dela, kako bi roba mogla nesmetano da se kreće ka bitnim lukama u Južnoj Africi. Južni delovi Bocvane ovim potezom ostaju nezaštićeni, a lokalna plemena nemaju dovoljno sredstava da zaštite zemlju od Britanske južnoafričke kompanije, koja otvoreno pokazuje pretenzije na eksploataciju ove vredne teritorije. Na korak do poraza i predaje zemlje, trojica afričkih poglavica, Kama, Batoen i Sebele, pristižu na južnu obalu Engleske kako bi u pregovorima sa državnim vlastima spasili svoju državu od pohlepnog rukovodstva Britanske južnoafričke kompanije.


Bocvana je, po Indeksu ljudskog razvoja koji iznosi 0.698, trenutno najuspešnija zemlja Podsaharske Afrike, dok su u Kontinentalnoj Africi razvijenije samo mediteranske zemlje Alžir, Tunis i Libija.

 

Cilj posete trojice afričkih poglavica bio je da se izdejstvuje kod kraljice Viktorije i ostalih ministara pojačana kontrola nad Bečuanalendom, čime bi im pružili neophodnu zaštitu. Neodlučnost britanskih ministara je samo intenzivirala aktivizam afričkih poglavica koji su započeli čitavu kampanju govora i predavanja širom Velike Britanije o brutalnoj eksploataciji ljudi i zemlje, što je za posledicu imalo konačnu saglasnost volja i dogovor između poglavica i Ministarstva kolonija Velike Britanije: „Svaki od trojice poglavica imaće svoju državu u kojoj će od sada živeti pod zaštitom Kraljice. Kraljica će odrediti po jednog službenika koji će kod njih boraviti. Poglavice će upravljati svojim narodima isto kao i do sada”.

Političke institucije Bečuanalenda
Pored britanske indirektne uprave na većinskom delu teritorije današnje Bocvane, narod Cvane je do XIX veka razvio skup osnovnih političkih institucija. Te institucije je karakterisao određeni stepen političkog centralizma, ali i procedure kolektivnog odlučivanja i konsenzusa, što je ukazivalo na određenu vrstu pluralizma. Institucija kgotle je naročito važna, a predstavljala je veće sastavljeno od odraslih muškaraca u kome su se rešavala sva plemenska pitanja, od sitnih nesuglasica do uvođenja novih javnih nameta ili početaka javnih radova. Svako je imao pravo da govori, što je poglavici pružalo uvid u razmišljanje ostalih članova plemena, ali i ograničavalo njegovu vlast. Po povratku iz Engleske, poglavice naroda Cvane su uporno pokušavale da očuvaju svoje primarne političke institucije, trgovačke običaje i ekonomsku stabilnost, uprkos britanskom kapitalu. Početak izgradnje infrastrukturnih objekata 1950-ih imao je pozitivan uticaj na ekonomski rast Bocvane, ali su ključni poslovni poduhvati i strateški projekti bili i dalje u rukama engleskih kompanija, uz primetnu diskriminaciju lokalnog crnog stanovništva. Ipak, Bocvana je uspela da održi ravnotežu između sopstvenih interesa, britanskog krupnog kapitala i engleske Krune, te tako izbegla sudbinu mnogih afričkih zemalja koje su postale izvori jeftine radne snage za rudnike ili farme u vlasništvu belaca.

Stazama vizije
Serece Hama (Seretse Khama), mladi advokat rođen u tadašnjem Bečuanalendu i obrazovan na Oksfordu, vraća se u svoju otadžbinu i osniva Demokratsku stranku Bocvane, vođen ključnom idejom o samoopredeljenju i nezavisnosti od britanskih vlasti, postaje prvi predsednik nezavisne republike Bocvane 1966. godine. U to vreme, Bocvana se nalazila u teškoj ekonomskoj situaciji, imala je slabu infrastrukturnu mrežu i veoma mali broj visokoobrazovanog stanovništva. Povrh svega, skoro da je u potpunosti bila okružena belačkim režimima susednih država, koji nisu želeli nezavisnu i razvijenu državu kojom upravlja lokalno crno stanovništvo. Ipak, tokom naredne četiri decenije, Bocvana će uspostavljanjem snažnih političkih i ekonomskih institucija postati jedna od zemalja sa najvećim privrednim rastom na svetu (u periodu 1966–1999 prosečna stopa rasta BDP-a iznosi oko 9%). Državnom strategijom koja vodi ka stabilnim političkim i ekonomskim ishodima, Bocvana postaje demokratski uređena država, obezbeđuje pravni kontinuitet redovnim izborima i nikada nije doživela građanski rat – što je prava retkost za većinu afričkih zemalja.


Uzbudljiva životna priča Serecea Hame, prvog predsednika Bocvane, o njegovom dolasku na vlast i političkim problemima u koje je mogao uvući ceo region sklopivši brak sa belkinjom iz Engleske, ekranizovana je u filmu „A United Kingdom” (2016).

Vlada garantuje zaštitu privatne svojine, slobodu preduzetništva i podstiče izvoz tačno određenih proizvoda, što doprinosi poboljšanju svih ekonomskih pokazatelja. Otkriće bogatih nalazišta dijamanata i dragog kamenja donosi sredstva i daje snažnu fiskalnu osnovu vlastima, kao i osnovu za izgradnju državne uprave i kvalitetnih visokoobrazovnih ustanova. Način raspodele bogatstva nastalog eksploatacijom rudnika dijamanata razlikuje Bocvanu od drugih neuspešnih afričkih zemalja koje su tim istim sredstvima podgrevale različite državne udare i naoružavale strane u nemilosrdnim građanskim ratovima.

Drugačiji kalup
U već čuvenoj knjizi norveškog ekonomiste Erika Rajnerta (Erik S. Reinert) Globalna ekonomija (2006) analizira se stav države kolonizatora da se kolonijama dopušta isključivo proizvodnja sirovina, a nikako izgradnja sopstvene industrije. Još začuđujuće – ekonomisti su pružali i različite savete ukoliko kolonije shvate uzročnost između zabrane da se bave industrijom i sopstvenog siromaštva. Plan je bio jednostavan: zbuniti ih tako što će im biti dato da izvoze poljoprivredne proizvode. Bocvana je očigledno na vreme shvatila povezanost i razliku između investiranja u industriju i proste proizvodnje sirovina, razbila sve kalupe i uspela da u presudnom trenutku donese ključnu odluku – razvoj izabranih privrednih sektora i planiranje budućnosti. Tradicionalne plemenske institucije omogućile su kvalitetnu osnovu za stvaranje modernih i snažnih državnih organa, pravednu raspodelu bogatstva i uspešno demokratsko društvo. Današnja Bocvana je drugi najveći eksploatator dijamanata na svetu, jedan od najvećih izvoznika nikla, veliki deo njene teritorije čine zakonom zaštićena prirodna bogatstva i retke životinjske vrste. Sa druge strane je veliki broj izazova, posebno u oblasti zdravstvene zaštite i visokog broja obolelih od virusa HIV-a. Konačno, Bocvana je ekonomski stabilna država koja je na svom primeru pokazala ostalim afričkim državama da postoji drugačiji put ka uspehu.

 

AUTOR: Milan Smikić

Ocenite tekst: