Poslednje utvrđenje slobode – Samerhil


Ako ste ikada sanjali školu pre nego što vas roditelji probude ujutru, u kojoj pohađanje časova nije obavezno, a druženje i slušanje muzike poželjno, onda  je Samerhil (Summerhill) prava škola za vas.

Danas čuvenu školu Samerhil osnovao je škotski pedagog i predavač Aleksandar Saterlend Nil 1921. godine u živopisnom mestu Lejstonu na jugoistoku Engleske vođen idejom da deca sama upravljaju svojim obrazovanjem. Od svog postanka privlači veliku pažnju i brojne kritike jer se gotovo u potpunosti razlikuje od ostalih škola koje danas postoje.

Samerhil prima decu od pete do petnaeste godine života, različitog materijalnog i kulturnog porekla, talentovane i one za koje su svi rekli da nisu, dečake i devojčice, što u vreme osnivanja škole nije bilo uobičajeno jer su škole bile muške ili ženske, retko mešovite.

Učenje se sprovodi prema starosnim grupama – prvu grupu čine najmlađi između pet i sedam godina, srednju grupu čine deca između osam i deset, a najstariju deca od jedanaeste do petnaeste godine.

Činjenica koja verovatno najviše pažnje privlači jeste da prisustvo nastavi nije obavezno. Mada ako nekada dodjete u Samerhil, videćete da je nastava i te kako posećena – najmlađi redovno slušaju nastavu i uvek se dogovore sa nastavnikom o čemu bi tog dana želeli da uče. Stariji učenici koji žele da nastave obrazovanje u Samerhilu obično imaju averziju prema redovnom prisustvu časovima, jer su strogo kažnjavani za odsustvo u školama koje su ranije pohađali, piše A.S. Nil, osnivač škole.

“Funkcija deteta je da živi svoj život – ne život kojim njegovi anksiozni roditelji smatraju da bi trebalo da živi” – A.S.Nil

Sva pitanja o nastavnom programu, disciplini, uređenju i funkcionisanju ove škole se uređuju na opštem školskom sastanku gde prisustvuju svi nastavnici i svi učenici škole, koji imaju po jedan glas kada se odlučuje o određenom predlogu, a glas nastavnika i sedmogodišnjeg deteta isto vredi.

A.S. Nil u knjizi iz 1960. godine, koja govori o ovoj neobičnoj školi, ilustruje ravnopravnost između učenika i nastavnika na opštem školskom sastanku kada je predložio skupu da se svim učenicima zabrani pušenje cigareta, jer pojedini to čine kako bi izgledali starije, a ne zato što im je zaista potreban duvan. Ovo je pokrenulo oštru raspravu uz dosta govornika koji su predlog osporili i na kraju odbili glasanjem. Nedugo zatim jedan dvanaestogodišnji učenik je argumentovano predložio da se pušenje zabrani mlađima od 12 godina i predlog je većinom glasova usvojen, čime su deca pokazala da mogu sama racionalno da misle i uređuju školska pravila.

Sasvim običan dan
Tipičan ponedeljak u Samerhilu počinje doručkom koji traje do 9 časova, nakon toga deca odlaze, ako žele, na nastavu ili na brojne radionice slikarstva, kuvanja, obrade drveta, muzičkog obrazovanja, fotografije i glume. Časovi traju do jedan popodne, a onda učenici koriste svoje vreme kako žele. Zanimljivo je da se retko ko izležava; jedna grupa organizuje neku društvenu igru, drugi odlaze na izlet ili u bioskop, a radionica sa raznim alatima i hemijska laboratorija su često pune. Utorkom uveče se održavaju predavanja iz psihologije, sredom se organizuju žurke, a četvrtkom i petkom su probe pozorišnih komada. Subota uveče je uvek u debatnom raspoloženju jer se tada dešava opšti školski sastanak dok je nedelja rezervisana za izvođenje pozorišnih predstava.

Povremeni posetioci Samerhila odlaze pod impresijom da su učenici prilično neposredni u komunikaciji, imaju specifično znanje, svesni su školskih pravila koja sami donose i zato ih poštuju. Na decu se ne vrši toliki pritisak kao u drugim školama što učenike samo motiviše da uče ono što ih zaista zanima.

Jedini put ka sreći
Pored toga što se u poslednjih sedam decenija gotovo svaki aspekt čovekovog života promenio, nažalost obrazovanje još uvek odoleva novim tendencijama. Mi ne želimo da priznamo sebi ni drugima, da ono što učimo verovatno neće biti korisno kada stigne do primene zato što se svet menja brže od gradiva koje učimo.7

„Kreativne ličnosti uče ono što žele da uče da bi se snabdele oruđem koje zahtevaju njihova originalnost i genije. Ne možemo ni slutiti koliko kreativnosti je ugušeno po učionicama u kojima se samo insistira na učenju.“ – Alexander Sutherland Neill

Samerhil nije savršena škola, ali je uvidela neophodnost promene modernog obrazovanja i hrabro ušla u trku sa izazovima sadašnjosti promovišući ideju dečije dobrote i nezavisnosti, ravnoteže između intelektualnog i emocionalnog razvoja, kao i podsticanje kreativnog pristupa za nadarene učenike.

Ako je cilj života pronaći sreću, tj. ono što vas fascinira, onda treba početi na vreme, a ovi učenici su iskreno tome posvećeni. Oni možda neće znati za prvi Njutnov zakon, ali će za razliku od drugih znati čime žele da se bave, šta ih čini srećnim ili kako razmišljati van knjige, jer je uvek bolje biti u društvu srećnog zanatlije nego duboko nesrećnog premijera.

AUTOR: Milan Smikić

Ocenite tekst: