Poslednji voz za očuvanje istorije

Dok železnička stanica Beograd odbrojava svoje poslednje dane, saznajmo malo više o turbulentnoj istoriji zgrade koja je nemo svedočila hiljadama srećnih susreta i tužnih rastanaka kroz svoju istoriju dugu preko 130 godina.


Jedna od najznačajnijih tekovina Industrijske revolucije je železnica, koja je u 19. veku u potpunosti promenila živote običnih ljudi omogućivši brža, lakša i dalja putovanja. Nakon čisto industrijskih početaka, železnica je veoma brzo postala socijalni, politički i kulturni simbol jedne nacije.

Tokom druge polovine 19. veka u Srbiji raste inicijativa za uvođenjem železnice, kako bi se ubrzao proces evropeizacije same zemlje, ali sama borba za izgradnju nije išla tako lako. S obzirom da je najkraća veza Zapada sa Istokom išla preko Srbije, i državni i međunarodni interes za železnicu bio je veliki. Međutim, ratovi sa Turskom su onemogućavali realizaciju ove ideje, iako je Narodna skupština već 1875. donela Zakon o izgradnji železnice, po kome bi se izgradila pruga od Beograda do Aleksinca. Posle Berlinskog kongresa i sticanja nezavisnosti, prioritet je bila brza reizgradnja i modernizacija izmorene i finansijski istrošene zemlje. Po odredbama Berlinskog kongresa, Srbija se obavezala da će za tri godine izgraditi prugu koja će Beč, preko Beograda, povezivati sa Solunom i Carigradom. Srpska vlada je, usled nedostatka sredstava, izgradnju železnice dala u koncesiju stranim društvima i 1881. godine zaključuje ugovor sa Eženom Bontuom, predstavnikom finansijske grupe društva Generalne unije. Iste godine knez Milan Obrenović, uz najviše svečanosti, polaže kamen temeljac prve srpske železnice. Međutim, nova prepreka izgradnji železnice bilo je hapšenje Bontua i pad Generalne unije pod stečaj, ali srećom koncesija je preneta na društvo Kontoar d’Eskont u Parizu.

Radovi su završeni 23. avgusta 1884. godine i skoro ceo Beograd se našao u Bari Veneciji da vidi polazak prve srpske železnice. Svi stanovnici Beograda radosno su proslavljali ovaj trenutak, a prvi putnici nove železnice bili su kralj Milan i kraljica Natalija.

Zgrada velike umetničke vrednosti
Zgrada železničke stanice je, kako danas, tako i u kraljevini Srbiji bila jedna od najlepših zgrada javne namene, a zanimljivo je da su je u to vreme zapravo smatrali prevelikom. Arhitekte ovog perioda inspiraciju su nalazile u zgradama antičkog Rima, poput javnih kupatila i termi, donoseći sa sobom sintezu antičke inspiracije i novih tehnologija. U skladu sa akademskim pravilima, javne građevine nosile su i određene heraldičke simbole, te je na beogradskoj železničkoj stanici stajao grb Kraljevine Srbije, a posle Drugog svetskog rata zvezda petokraka. Zbog svoje predivne arhitekture, bila je predmet interesovanja mnogih kinematografa, koji su ovu lokaciju uvrstili u svoje filmove.

Revolucija u putovanju
Za voznu kartu trećeg, najnižeg razreda, od Beograda do Niša, plaćalo se 17 dinara. Dužina pruge bila je 243,5 km, a putovalo se oko 8 časova i 15 minuta, što je bilo neverovatno brzo jer je pre železnice za istu razdaljinu trebalo i do tri dana. Samo pola veka posle prvog voza na srpskim prugama pojavio se „Leteći Beograđanin“. Bila je to parna lokomotiva proizvedena u Berlinu kojoj su 1936. godine naši stručnjaci promenili izgled i dali aerodinamičan oblik. Na probnoj vožnji 1937. godine na pruzi Beograd – Zagreb „Leteći Beograđanin“ postigao je brzinu od 146 km/h, što je za to vreme bila fantastična brzina.

Železnička stanica danas
Danas je ova zgrada skoro sasvim pusta. Zbog potreba „Beograda na vodi“ danas na njoj saobraćaju samo dva polaska za Novi Sad i nekoliko međunarodnih vozova. Ulazi se na manji bočni ulaz, a unutra još jedino radi suvenirnica, jedan kiosk i par šaltera. Jedino što svedoči o staroj slavi ove stanice je njen spoljni izgled, sa prepoznatljivim rimskim brojevima koji ispisuju godinu osnivanja.

Većina voznog saobraćaja prebačena je na stanicu Beograd-centar, poznatiju kao Prokop. Zanimljiva je činjenica da se baš sa nekadašnjeg kamenoloma Prokop dovozio kamen za izgradnju Glavne železničke stanice. Ovaj simbol Beograda uskoro će prestati da ima prvobitnu namenu, a vlasti najavljuju da će zdanje biti pretvoreno u muzej ili galeriju.

AUTORI: Jovana Obradović i Ivan Milosavljević

Kompas klub

Kompas klub je deo NVO Srbija u Pokretu koji okuplja mlade ljude posvećene promovisanju istorije i kulture, vršnjačke edukacije i društvenog organizovanja. Sa tom idejom, nastala je i android aplikacija „Beogradski pobednik“, gde poput pokemona otkrivate istorijske lokacije po Beogradu. Do izlaska ovog broja biće realizovana i izložba „Kako Tanjug javlja: Beograde, ja te volim!“, gde će biti prikazane čuvene beogradske filmske lokacije.
Ocenite tekst: