Postepeni razvoj dualnog obrazovanja – Intervju sa ministrom prosvete Mladenom Šarčevićem

Koji su to problemi koji muče naš obrazovni sistem? Koje su prednosti dualnog sistema obrazovanja koje se sve češće pominje kao jedan od lekova za boljku zvanu nezaposlenost mladih? Odgovore na ova, ali i druga aktuelna pitanja, MonopolList je imao prilike da dobije od ministra prosvete Mladena Šarčevića.



ML:
Šta vidite kao najveće probleme u sistemu obrazovanja?

Inertnost, bezidejnost, navika da se radi po prevaziđenom šablonu i nedostatak motivacije da bi se nešto moglo promeniti na bolje. Ja mislim da za sve to postoji rešenje i da sve to možemo promeniti. Poslednjih meseci intenzivno radimo na tome.

ML: Koja su najbolja rešenja za te probleme?
Pitanje je veoma uopšteno, jer mnogo je problema, pa i mnogo rešenja. Za početak, jako je važan zakonodavni okvir, u kojem se zna ko šta radi, ko je za šta odgovoran, i da je u centru tog okvira kvalitet. Takođe, potrebno je da neko ko je postigao visok nivo kvaliteta, bilo da se radi o fakultetu, školi ili predškolskoj ustanovi, ima veći stepen autonomije pri odlučivanju, ali i da bude bolje nagrađen.

ML: Imamo sistem u kojem se neretko budžetska smanjenja vrše (između ostalog) i preko obrazovanja. Kako smatrate da je moguće ostvariti napredak u takvim uslovima?
Nije baš tako. Jednostavno, najviše novca iz budžeta, više od 95 odsto, odlazi na plate. Broj zaposlenih u prosveti je isti kao i pre deset godina, iako se Srbija „smanjila“ za ceo Novi Sad. Nikada se nije radila racionalnizacija sistema. Sada se priprema Zakon o platama i platnim razredima unutar sistema, radi se nova mreža ustanova i utvrđuju „pravila igre“. To ne znači da ćemo imati armiju nezaposlenih, već ćemo raditi na pravilnom zbrinjavanju tehnoloških viškova i korišćenju otpremnina, što se u prosveti do sada nije radilo.

ML: Veliki akcenat se stavlja na dualno obrazovanje. Koje su po Vama najveće prednosti ovog sistema?
Prednost je pre svega u tome što potrebe privrede treba da budu zadovoljene. Kako da ostvarimo ukupan društveni i tehnološki razvoj ako poslodavac ima problem sa kadrovima, ako ima neobučene radnike ili obučene po starim principima? Poslodavci su često prinuđeni da ulažu novac u prekvalifikacije i ponovne obuke radnika. Dualno obrazovanje nije uska specijalizacija, već dobar model u kojem se učenici pripremaju za sigurno radno mesto, uz mogućnost usavršavanja sve do doktorata.

Inertnost, bezidejnost, navika da se radi po prevaziđeno šablonu i nedostatak motivacije za promene su glavni problemi.

ML: Koliko je moguće implementirati ovu ideju, ako uzmemo u obzir da je srpska privreda nedovoljno razvijena?
Nemoguće je implementirati je odjednom. Implementacija tuđeg modela dualnog obrazovanja takođe nije moguća, jer naša privreda nije ista kao i privreda Švajcarske ili Nemačke. Međutim, određeni delovi su slični i mogu se pripremiti. S druge strane, moramo simulirati uslove koji će ličiti na one u procesu proizvodnje, kako bismo privukli investitore. Jedan takav centar radićemo u Valjevu po uzoru na centar iz Velenja. Ali, za razliku od tih zemalja, imamo i neke druge rezurse, kao što su na primer jake poljoprivredne škole koje imaju svoj model dualnog obrazovanja i koje se oslanjaju na mala i srednja preduzeća. Pravimo nacionalni model koji će se postepeno razvijati, gde nije reč samo o proizvodno radničkim zanimanjima, već se on zasniva na sistemu celoživotnog učenja. Kandidat će neminovno imati šansu da radi od 15. godine života, a uvođenjem državne mature imaće mogućnost i za dalje školovanje.

ML: Kakve sve veštine kroz dualno obrazovanje učenici mogu da steknu, pored operativnih, odnosno čistih izvršnih, koje se zapravo mogu steći već za prve dve nedelje rada u nekoj firmi?
Kada govorimo o dualnom obrazovanju, ne govorimo o poslovima za koje je dovoljna samo osnovna škola ili kurs. Govorimo o novim i boljim tehnologijama. Na primer, za vinogradarstvo morate znati karakteristike podneblja, geografskog porekla, koliko je moguće vina izvesti u Evropsku uniju i druga tržišta, itd. Za zvanje vinogradara dovoljna su i tri stepena školske spreme, ali da bi bili enolog, tehnolog vinogradarstva, morate ići dalje. Ako govorimo o tekstilnoj industriji, nama je potrebno mnogo radnika koje možemo dobiti i prekvalifikacijom, ali nam u isto vreme trebaju i tekstilni inženjeri i dizajneri, a to nije prosta radna snaga. Dualno obrazovanje podrazumeva tri sertifikata, jedan opšte obrazovni i njega izdaje škola, drugi, praktični, koji izdaje kompanija, i treći dokument koji pokriva oba, a on se ne može dobiti ako je jedan od dva prethodna negativan. Dakle, jednako je važan i opšte obrazovni deo, jer upravo on daje preduslov da u slučaju da se neko predomisli, kasnije može da nastavi obrazovanje.

ML: Spomenuli ste ocenjivanje nastavnika i direktora škola od strane učenika i roditelja. Koliko te ocene mogu biti objektivno i dobro merilo, ako uzmemo u obzir zrelost dece, ali i veliki stepen neupućenosti roditelja u delovanje nastavnika?
Upravo se sve te stvari menjaju. Ovo pitanje postaje aktuelno jer se donosi Zakon o platama koji izjednačava prosvetu sa svim drugim korisnicima budžeta, što je uvek bila želja, ali se prosveta svojom brojnošću kvalifikovala na neko zadnje mesto. Sa druge strane, to zahteva da se unutar jednog sistema prave kategorije po kvalitetu rada. Ko će procenjivati kvalitet rada ako ne korisnici? Znači osim đaka i roditelja, to su i direktori, spoljni saradnici, Ministarstvo, ali i procesi samokontrole. U mom privatnom obrazovnom sistemu imamo itekako dobre ankete učenika, koji ne procenjuju da li nastavnik zna matematiku ili fiziku, već kakvi su njegovi pedagoški stilovi rada, a sve to učenici prenose roditeljima. U procesu spoljašnjeg vrednovanja škola sada učestvuju samo slučajni uzorci roditelja i učenika, dakle, ne ukupni kapaciteti roditeljskih tela i đački parlament. Zbog toga pravimo nove strukture roditeljskih tela. Kako ćemo utvrditi platne razrede i kategorije unutar sistema? Nećete staviti nastavnika u prvu kategoriju samo zbog toga što ima đaka na takmičenju. To je jedan od kriterijuma, i to sekundarni. Primarni kriterijum je njegova redovna nastava.

ML: Jedan od elemenata obrazovnog sistema na koji đaci često imaju primedbe je nedostatak fakultativnih predmeta. Šta možemo da očekujemo po tom pitanju u narednom periodu?
Zbrka nastaje jer postoje predmeti koji su verifikovani, koji se vrednuju tj. ocenjuju i čine deo opterećenja učenika, a postoje i programi. Treba razdvojiti te dve kategorije. Programa će biti, oni moraju biti vidljivi, škole moraju imati bolju organizaciju rada. Mnogo toga moramo da menjamo. U radnim listama piše mnogo toga, a u realizaciji ima malo toga.

ML: Ministarstvo prosvete se odlučilo na gašenje Doma kulture Studentski grad (DKSG). Imajući u vidu nedostatak pristupačnog i kvalitetnog kulturnog sadržaja za mlade, čemu ovakva odluka?
U pitanju se krije neistina. Ne postoji namera o gašenju Doma kulture Studentski grad ni SKC-a, već postoji potreba da oni rade bolje i kvalitetnije i da imaju bolje rukovodstvo. SKC nema Upravni odbor, Dom kulture Studentski grad nema direktora. Oba tela imaju veliki broj zaposlenih u poređenju sa drugim univerzitetskim centrima, a ta različitost nije vidljiva u javnosti. Da li je zamisao da preko Save bude jedan studentski centar za kulturu, a u starom delu Beograda drugi? Da li oni mogu da sarađuju? Da li je njihova uloga danas ista kao pre nekoliko decenija? To su pitanja. Jedna od ideja je bila spajanje menadžmenta. Kako predlog koji je trebalo da razmotre u tim centrima može da se prevede u „gašenje“, zaista mi nije jasno.

ML: Kakvo je Vaše mišljenje o načinu i kriterijumima za akreditovanje privatnih univerziteta?
Novi Zakon o visokom obrazovanju predviđa Agenciju za akreditaciju koja će se temeljno pozabaviti tim pitanjem. Takođe, radimo na kategoriji vrednovanja i samovrednovanja kvaliteta postojećih ustanova na nacionalnom nivou, a kasnije ćemo uvesti i međunarodne standarde kvaliteta. Rangiranje po tim kriterijumima pokazaće da li tržište to prepoznaje kao dobru ili manje dobru priču. Svi podaci će biti javni i dostupni na portalu Dositej.

Dualno obrazovanje nije uska specijalizacija, već dobar model u kojem se učenici pripremaju za sigurno radno mesto.

ML: Na šta ste najponosniji u dosadašnjem radu Vašeg ministarstva?
Najviše sam ponosam na tim ljudi. Oni imaju dobar kapacitet i naš posao ne vide kroz pitanja karijere ili novca, već je reč o entuzijazmu, želji i potrebi da damo doprinos našoj zemlji. On još uvek nije do kraja oformljen, jer postoje delovi sektora kojima nismo u potpunosti zadovoljni.

ML: Šta biste poručili studentima Ekonomskog fakulteta u Beogradu?
Da budu i dalje jedni od najboljih u svojoj oblasti u Srbiji. Očekujemo da prepoznaju svoju ulogu u procesu uvođenja finansijske pismenosti u niže nivoe obrazovanja

INTERVJU VODILI: Dunja Ilić i Stefan Rodić

Ocenite tekst: